RUSKI GAS PODELIO EVROPU: Evropska komisija želi da "protera" ruske energente do kraja 2026, Mađarska i Slovačka ulažu veto

Evropska Unija želi da se u potpunosti liši ruskih izvora energije, uključujući naftu, nukelarno gorivo i gas.

Foto: Shutterstock

Evropska komisija je predstavila predlog zakona koji ima za cilj da se progresivno zaustavi uvoz iz Rusije do definitivne obustave krajem 2027. godine.

Ova odluka je, međutim, odmah izazvala podele među članicama. Najglasnije su Mađarska i Slovačka, koje uveliko zavise od ruskog gasa, ali i koje se u principu ne slažu s mnogim odlukama EU smatrajući ih pogubnim za građane svojih zemalja, ali i cele Unije.

Budimpešta i Bratislava se i dalje snabedevaju gasom iz Rusije preko Turskog toka, jedinim preostalim gasovodom koji još iz ove zemlje vodi ka EU, ali su im iz Brisela zapretili da će slavinu morati definitivno da zavrnu do 1. januara 2028. godine, inače se izlažu unutrašnjim sankcijama. Mađarska i Slovačka nameravaju da stave veto ukoliko EU bude išla do kraja u svojoj nameri. Zbog toga na ministarskom savetu u Luksemburgu početkom ove sedmice ova mera nije ni uneta u zaključke.

Iz Brisela prete da će ukoliko dve zemlje istraju, odluku doneti kvalifikovanom većinom. Slovaci su, međutim, stavili do znanja da se neće lako prepustiti takvoj proceduri. Premijer ove zemlje Robert Fico je već zatražio odlaganje novog paketa sankcija protiv Rusije, sve dok pitanje slovačkog snabdevanja ruskim gasom ne bude rešeno. Bratislava traži da joj se obeća da će joj biti nadoknađena sva šteta posle 2027. godine ukoliko joj se onemogući da se i dalje snabdeva na dosadašnji način. Mađarska je do sada više puta uslovljavala dalje jačanje embarga Moskvi, zbog štete koju trpi.

Ni Austrija ne gleda blagonaklono na ovu meru. Posle šest decenija uvoza energenata iz Rusije, Beč se ove godine okrenuo ka Nemačkoj, odakle sada nabavlja tečni prirodni gas. U EU ističu polemku koju je izazvala nedavna izjava državnog sekretara Austrije za energetiku Elizabet Zehetner da bi njena zemlja u budućnosti ponovo mogla da se okrene ruskom gasu.

Kasnije su stizali demanti, bilo je i referisanja na period posle prestanka rata, jedna verzija je kružila diplomatskim kanalima u ponedeljak, a sasvim druga u utorak, pa se ne zna kako bi Beč tačno mogao da reaguje kada jednoga dana budu ponovo uspostaveni tržišni odnosi. Evropski komesar za energetiku Danac Dan Jergensen je naglasio da će zabrana kupovine ruskih energenata ostati na snazi u EU i posle povratka mira u Ukrajini.

Rusija je prošle godine i pored embarga i smanjenja izvoza, plasirala petinu svoje proizvodnje prorodnog gasa u EU. Akcenat je s gasovoda prebačen na tečni gas. Za godinu dana, EU je platila Rusima gas i naftu u visini od 22 milijarde evra. Protivnici ovakve politike ističu da tako stečen novac služi za "finasiranje rata protiv Ukrajine".

Brisel sada to želi potpuno da ukoči, uz najavljenu strogu kontrolu eventualnog zaobilaženja embarga preko trećih zemalja. Predlog zakona podrazumeva da sklapanje novih ugovora s Rusijom bude zabranjeno od 2026. godine, a da kupovina kratkoročnim sporazumima o hitnoj isporuci, takozvanim "spot ugovorima", bude okončana do 17. juna iste godine. Terminali za tečni gas jednostavno neće smeti više od tog roka da primaju isporuke iz Rusije, ili od firmi koje posluju s njom. Kada je reč o starim ugovorima, uvoz bi trebalo da prestane do kraja 2027, a oni da se stave van snage do prvog dana 2028.

I dok su neke članice smatrale da to predstavlja zakasneli rok, tražeći da se sve završi još krajem ove godine, dotle neke države, poput Mađarske i Slovačke ne žele ni da čuju da zapadnu u energetsku krizu odricanjem od ruskih energenata. U Evropskoj komisiji su uvereni da zabrana koju nameravaju da uvedu neće uticati na povećnje cena ili na nestašice. Računaju na povećanje svetske proizvodnje tečnog gasa i otvaranje novih bušotina, pre svega u Rumuniji, ali i na projektovanu smanjenu potrošnju.

Sa predlogom novog zakona moraju najpre da se saglase zemlje članice i Evropski parlament, pre nego što stupi na snagu.

"SPOT UGOVORI"

Prošle godine, članice EU su od Rusije pazarile 52 milijarde kubnih metara gasa. Od toga 32 milijarde gasovodima, od čega trećinu "spot ugovorima". Iz pravca Moskve uvezeno je i 20 milijardi kubnih metara tečnog gasa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije