GOTOVO SEDAM GODINA DO PRESUDE ZA TRAGEDIJU U MARSEJU: Evropski primer tromosti pravnog sistema

DANAS, 7. jula, nakon gotovo sedam godina procesa, marsejski sud izrekao je kazne za 16 optuženih — od čega je 10 osuđeno, uglavnom na uslovne zatvorske kazne, zbog urušavanja zgrada u Ulici d’Aubagne u Marseju 2018. godine, koje je potreslo celu Francusku. Nakon izricanja presuda, porodice i advokati žrtava imali su podeljene reakcije, javlja BMFTV.

Foto: Profimedia

Danas, 7. jula, nakon gotovo sedam godina procesa, marsejski sud izrekao je kazne za 16 optuženih — od čega je 10 osuđeno, uglavnom na uslovne zatvorske kazne, zbog urušavanja zgrada u Ulici d’Aubagne u Marseju 2018. godine, koje je potreslo celu Francusku. Nakon izricanja presuda, porodice i advokati žrtava imali su podeljene reakcije, javlja BMFTV, prenosi Juronjuz.

S jedne strane, izrazili su zadovoljstvo što je postupak napokon okončan, ali su svi saglasni sa tim da je proces utvrđivanja krivice trajao dugo i bio spor, kao i da su kazne isuviše blage. To je zaključak i Skupštine raseljenih stanara, čiji su predstavnici izrazili svoju ogorčenost.

Gilbert A., jedan od suvlasnika zgrade, osuđen je na četiri godine zatvora, od čega su dve godine uslovne; njegov sin Sebastien A. na tri godine, od čega će jednu godinu da provede u zatvoru; njegova supruga Martine A. dobila je tri godine zatvora s potpuno uslovnom kaznom.

Osim njih, na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, od čega će dve da provede noseći nanogvicu, osuđen je i Ksavijer Kašar, član regionalnog veća. Zamenik gradonačelnika Žulijen Rua osuđen je na dve godine zatvora uslovno, uz zabranu obavljanja javnih funkcija pet godina, piše "Notre Temps".

Na dve godine zatvora uslovno, uz doživotnu zabranu bavljenja arhitekturom, osuđen je arhitekta Rišar Karta, dok je firmi koja je upravljala zgradom izrečena kazna do 100.000 evra.

Ostali optuženi su ili osuđeni na niže uslovne kazne ili su oslobođeni optužbi.

Kako je došlo do nesreće?

U jutarnjim časovima 5. novembra 2018, dve stambene zgrade na adresama Ulica d’Aubagne 63 i 65, u živopisnoj ali zapuštenoj četvrti Noailles, srušile su se u roku od nekoliko minuta.

Foto: Profimedia

Prva zgrada, na broju 65, urušila se u 9:05, izazvavši paniku među stanarima i prolaznicima. Ubrzo potom, susedna zgrada na broju 63 takođe se srušila, zakopavši pod sobom osam ljudi – pet muškaraca i tri žene.

Dvoje ljudi je povređeno, a više od 3.500 stanovnika okolnih zgrada evakuisano je iz straha od daljih urušavanja.

strage su pokazale da su zgrade bile u katastrofalnom stanju. Pukotine na zidovima, curenje vode i nestabilna struktura bili su očigledni godinama pre nesreće. Stanari su više puta prijavljivali probleme, uključujući zvukove pucanja i pomeranja zidova, ali nadležni nisu preduzeli konkretne korake.

Čak su i stručni izveštaji iz 2015. i 2017. godine upozoravali su na opasnost, a jedna od zgrada bila je označena kao nesigurna za stanovanje još 2011. godine. Ipak, vlasnici, upravnici i gradske vlasti nisu reagovali, što je dovelo do katastrofe.

Zanemareni rizici od rušenja i sistemski propusti

Nesreća u ulici d’Aubagne nije bila izolovani incident, već deo šire krize stanovanja u Marseju. Prema zvaničnim podacima, oko 20 odsto zgrada u četvrti Noailles bilo je označeno kao potencijalno rizično, a u celoj Francuskoj oko 600.000 stanova smatra se nebezbednim.

Stanari su često živeli bez osnovnih uslova, dok su vlasnici i gradske vlasti okretali glavu od problema, često iz finansijskih ili političkih razloga.

Foto: Profimedia

Čak šest godina bilo je potrebno sudskim vlastima da optužene izvedu pred sud. Suđenje za tragediju počelo je tek 7. novembra 2024. i trajalo je do 18. decembra iste godine.

Pred sudom se tada našlo 16 optuženih, uključujući vlasnike stanova, gradske funkcionere, upravnike zgrada i stručnjake. Među njima su bili predstavnici firme “Marseille Habitat”, zadužene za upravljanje stambenim objektima, kao i lokalni političari i inženjeri koji su bili upoznati sa stanjem zgrada, ali nisu preduzeli  potrebne mere sanacije.

Optužbe su uključivale ubistvo iz nehata, dovođenje u opasnost i nesprovođenje hitnih mera za sanaciju objekata.

Posebna pažnja usmerena je na četvoro ključnih optuženih: stručnjaka koji je izdao neadekvatne izveštaje o stanju zgrada, političara zaduženog za stambenu politiku, upravnika zgrade i predstavnika "Marseille Habitat".

Dokazi su pokazali da su svi bili svesni rizika, ali su izbegavali odgovornost, često prebacujući krivicu na druge.

Tok suđenja i žestoke reakcije javnosti

Tokom suđenja, porodice žrtava i raseljeni stanari aktivno su pratili proces, tražeći pravdu i sistemsku promenu.

Suđenje je bilo praćeno i velikim medijskim interesovanjem, jer je razotkrilo duboke propuste u upravljanju stambenim fondom. Svedoci su izneli potresne priče o životu u nebezbednim uslovima, dok su advokati odbrane tvrdili da je odgovornost podeljena i da niko pojedinačno nije direktno kriv.

Organizacije za prava stanara pokrenule su proteste, ističući da presuda mora dovesti do reformi u stambenoj politici.

Nakon urušavanja zgrada 5. novembra 2018, stanovnici Marseja, posebno iz pogođenog kvarta Noailles, izrazili su ogorčenje zbog sporog odgovora vlasti i nedostatka trenutnih mera za rešavanje problema nehumanog stanovanja.

Organizovane su demonstracije na ulicama, gde su građani zahtevali hitnu istragu o uzrocima nesreće i sankcionisanje odgovornih.

Udruženja poput Collectif du 5 novembre (Udruženje 5. novembar), koje je formirano nakon tragedije, predvodila su proteste, tražeći transparentnost u istrazi i reformu stambene politike.

Građani su optuživali gradske vlasti, uključujući tadašnjeg gradonačelnika Žan-Klod Godina, za dugogodišnji nemar prema stambenim zgradama, što je i dovelo do ove katastrofe.

Tokom suđenja 2024. godine javnost je izrazila razočaranje zbog dugog trajanja istrage (šest godina od nesreće) i percepcije da izrečene presude i način sprovođenja pravde nisu bile dovoljno rigorozne.

Na dan izricanja presuda, stanovnici Marseja okupili su se ispred suda, vičući "ubice" prema optuženima.

Anisa Harbaui, kopredsednica Assemblée des délogés (Skupštine raseljenih), izjavila je da je presuda "prilično blaga" i da su očekivali strože kazne, ukazujući na osećaj da vlasti nisu adekvatno odgovorile na ozbiljnost problema.

Ogorčenje tokom ovih šest godina bilo je posebno usmereno na gradske vlasti zbog nepostojanja proaktivne politike za identifikaciju i sanaciju opasnih zgrada, uprkos ranijim upozorenjima o stanju zgrada u naselju Noailles.

Do danas civilno društvo, uključujući Skupštinu raseljenih i Udruženje 5. novembar smatra da gradske vlasti nisu preduzele dovoljno da se slične nesreće ne ponove. Problem nehumanog stanovanja u Marseju, gradu čija populacija raste, sve je rasprostranjeniji, a sporost i tromost sistema, upozorava civilno društvo, može da dovede do novih nesreća.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije