SU-57 NADMAŠUJE F-22: U ovim ratnim scenarijima ruski nevidljivi lovac je jedinstven u svetu (VIDEO)

POSLEDNjIH godina, mnogi analitičari su upoređivali ruski stelt lovac Suhoj Su-57 sa američkim Lokid Martin F-35 Lajtning II. Međutim, ovom poređenju nedostaje logika, jer su Su-57 i F-35 lovci dizajnirani za različite operativne uloge.

Foto printskrin Jutjub/rosoboronexport

Ruski lovac je namenjen za vazdušnu nadmoć, višenamenske ofanzivne operacije i kopnene udare, sa akcentom na brzinu, domet i raznovrsno naoružanje. Što se tiče američkog stelt vodećeg aviona, on je dizajniran za izvođenje stelt operacija, mrežno-centričnog ratovanja, preciznih udara i prikupljanja obaveštajnih podataka, sa fokusom na stelt i senzore.

U stvarnosti, Su-57 je direktno uporediv sa Lokid Martin/Boing F-22 Raptor. Iako je ovaj drugi dizajniran za preciznost i vazdušnu nadmoć, on je najdirektniji konkurent ruskom Felonu (NATO oznaka za Su-57).

Ali postoji li nešto u čemu ruski lovac nadmašuje svog američkog pandana? Ispostavlja se da postoji, a to je u masovnim ofanzivnim operacijama. Saznajte kako i zašto.

DVE RAZLIČITE FILOZOFIJE

Ruski Su-57 i američki F-22 Raptor otelotvoruju fundamentalno različite pristupe dizajnu lovaca pete generacije. Razvoj F-22 počeo je 1980-ih kada su SAD tražile avion za vazdušnu nadmoć sposoban da savlada sovjetske MiG-29 i Su-27.

Program, zvanično pokrenut 1991. godine, imao je za cilj stvaranje lovca sa neuporedivim karakteristikama skrivenosti i manevarskim sposobnostima. Lokid Martin je isporučio prvi F-22 2005. godine, sa naglaskom na izbegavanje radara i preciznost u borbenim uslovima.

Nasuprot tome, Su-57 je ušao u razvoj 2002. godine kroz program PAK FA, sa svojim prvim letom 2010. godine. Rusija je ciljala na lovac koji kombinuje prikrivenost sa značajnom vatrenom moći i velikim dometom kako bi se suprotstavio širokom spektru pretnji.
Doktrinarno, SAD daju prioritet tehnološkoj superiornosti i integraciji. F-22 se oslanja na umrežene sisteme i senzore poput radara AN/APG-77 AESA kako bi se osigurala informaciona prednost. Rusija, s druge strane, naglašava fizičku izdržljivost i svestranost. Su-57 integriše veće odeljke za oružje i raznovrsno naoružanje kako bi angažovao više ciljeva.

Dok je F-22 optimizovan za kratke, hirurški precizne udare, Su-57 je dizajniran za dugotrajne operacije u složenim uslovima ratišta. Ove razlike odražavaju strateške prioritete: SAD teže dominaciji kroz preciznost, dok se Rusija fokusira na masivnu ofanzivnu moć.

F-22 Raptor koristi napredni dizajn za minimalni poprečni presek radara (RCS), postižući RCS od 0,0001 kvadratnih metara. Njegove ravne površine i apsorbujući premazi čine ga gotovo nevidljivim za radare. Su-57, iako je neprimetan, ima RCS od oko 0,5 kvadratnih metara, što ga čini lakšim za otkrivanje. Ruski lovac kompenzuje to infracrvenim maskiranjem i elektronskim sistemima za ometanje, smanjujući vidljivost u drugim spektrima. Prema Defense News-u, F-22 se ističe u prikrivenosti radara, ali Su-57 nudi širi pristup prikrivanju.

MOTORI I NADZVUČNO KRSTARENjE

F-22 se oslanja na dva motora Prat i Vitni F119, pružajući superkrstarenje brzinom od 1,82 Maha bez dodatnog sagorevanja, štedeći gorivo i produžavajući domet. Su-57 koristi motore AL-41F1, sa planovima za snažniji „Izdelije 30“, ali trenutno ne podržava stabilno superkrstarenje. Aviation Week napominje da F-22 ima jasnu prednost u efikasnosti tokom kontinuiranog nadzvučnog leta, dok se Su-57 oslanja na dodatno saorevanje goriva za velike brzine.

MANEVARSKE SPOSOBNOSTI

Oba lovca imaju vektorsko usmeravanje potiska, ali F-22 koristi dvodimenzionalno usmeravanje potiska za precizniju kontrolu. Su-57 koristi trodimenzionalno vektorsko usmeravanje potiska, pružajući blagu prednost u složenim manevrima. Pri malim brzinama, Su-57 se bolje ponaša zahvaljujući svom optimizovanom aerodinamičkom dizajnu, prema FlightGlobalu. Međutim, F-22 održava bolju kontrolu u dinamičnoj vazdušnoj borbi.

Su-57 se može pohvaliti impresivnim arsenalom za ofanzivne operacije. Raketa vazduh-vazduh R-77M dejstvuje na ciljeve na 190 km (R-37M do 400km), pružajući superiornost u borbi na velikim daljinama. H-59MK2, dizajnirana za udare na kopnu, nudi preciznost do 290 km. Prema pisanju časopisa „Jane’s Defence Weekly“, Su-57 može da integriše hipersonične rakete poput H-47M2 „Kinžal“, koje pogađaju ciljeve brzinama većim od 10 Maha. Ovaj arsenal omogućava Su-57 da efikasno dejstvuje na različite ciljeve.

Unutrašnji i spoljašnji nosači – kapacitet za masivnu vatrenu moć
Su-57 ima šest unutrašnjih nosača u prostranim odeljcima za oružje, koji nose do osam raketa ili bombi. Pored toga, ima šest spoljašnjih nosača, što povećava njegov kapacitet za masovne udare, ali ugrožava prikrivenost.

Aviation Week napominje da ovaj kapacitet prevazilazi većinu zapadnih lovaca, omogućavajući Su-57 da istovremeno napada više ciljeva. Njegovi veliki odeljci za oružje čine ga idealnim za dugotrajne ofanzivne operacije.

Su-57 je dizajniran za rad sa bespilotnim letelicama (UAV) poput „Ohotnika“. Ova integracija omogućava koordinisane napade, gde Su-57 kontroliše roj za izviđanje ili udare. Prema FlightGlobal-u, „Ohotnik“ može da nosi oružje ili da služi kao senzorska platforma, poboljšavajući vatrenu moć Su-57. Ova kompatibilnost povećava taktičku fleksibilnost u složenim borbenim scenarijima.

SU-57 U MREŽNO-CENTRIČNOM RATOVANjU

Su-57 ima napredne mrežno-centrične sisteme ratovanja, omogućavajući integraciju sa automatizovanim sistemima komandovanja. Njegov bordni (ugrađeni) računar i radar N036 Bjelka podržavaju deljenje podataka u realnom vremenu sa drugim platformama. Prema Aviation Week, Su-57 koristi komandne sisteme koji omogućavaju koordinaciju sa kopnenim i vazdušnim jedinicama, ali je njegova integracija ograničena ruskom vojnom mrežom, koja zaostaje za NATO-ovom.

Nasuprot tome, F-22 koristi MADL sistem, obezbeđujući besprekornu komunikaciju sa AWACS-om i drugim borbenim avionima. Su-57 se oslanja na protokole poput „Strelec“, ali su oni manje razvijeni, što smanjuje njegovu efikasnost u složenim umreženim operacijama.

ULOGA U KOORDINISANIM VAZDUŠNIM, KOPNENIM I SAJBER OFANZIVAMA

Su-57 je dizajniran za koordinisane operacije, posebno kroz interakciju sa bespilotnim letelicama poput „Ohotnika“. Može da kontroliše rojeve dronova za izviđanje ili napade, poboljšavajući vazdušne ofanzive. FlightGlobal napominje da Su-57 održava komunikaciju sa sistemima protivvazdušne odbrane poput S-400, što ga čini efikasnim u kombinovanim napadima. Međutim, ruska sajber doktrina je manje integrisana, što ograničava ulogu Su-57 u hibridnim operacijama.

F-22, nasuprot tome, ima koristi od napredne sajber infrastrukture SAD, omogućavajući bolju koordinaciju u trodimenzionalnim borbenim scenarijima. Prema Defense News-u, F-22 se ističe u mrežno-centričnom ratovanju zbog svoje zrelije integracije.

F-22: DIZAJNIRAN ZA DRUGAČIJU ERU

F-22 Raptor, predstavljen 2005. godine, dizajniran je za vazdušnu nadmoć u doba Hladnog rata. Njegov hardver, iako napredan, ograničava mogućnosti modernizacije.

Prema časopisu „Aviation Week“, arhitektura F-22 komplikuje integraciju novih senzora i oružja, jer su njegovi sistemi optimizovani za specifične zadatke. Na primer, dodavanje modernih radarskih modula zahteva skupe modifikacije. Su-57, razvijen kasnije, ima fleksibilniji dizajn, što omogućava buduće nadogradnje, čineći ga prilagodljivijim novim tehnologijama.

Foto MoD Rusija

NEDOSTATAK OTVORENOG SOFTVERSKOG INTERFEJSA ZA INTEGRACIJU SA MODERNIM SISTEMIMA

F-22 se oslanja na zatvorenu softversku arhitekturu, što ograničava njegovu integraciju sa novim platformama poput bespilotnih sistema ili satelitskih mreža. „Defense News“ napominje da je MADL sistem F-22 veoma efikasan, ali mu nedostaju fleksibilni interfejsi za kompatibilnost sa novijim tehnologijama koje koriste F-35 ili bespilotne letelice. Nasuprot tome, Su-57 koristi otvorenije protokole, olakšavajući povezivanje sa platformama poput „Ohotnika“, poboljšavajući svoje mrežne mogućnosti.

PROIZVODNjA JE OBUSTAVLjENA – TAKTIČKA I LOGISTIČKA OGRANIČENjA

Proizvodnja F-22 je prestala 2011. godine, ograničavajući flotu na 187 aviona. Džejns Difens Vikli (Jane’s Defence Weekly) ističe da ovo stvara logističke izazove, jer su rezervni delovi skupi, a održavanje postaje sve složenije. Taktički, mali broj F-22 ograničava njihovo prisustvo u operacijama velikih razmera. Su-57, iako se sporo proizvodi, nastavlja da se razvija, obezbeđujući veću operativnu dostupnost.

PRAKTIČNI SCENARIO: SU-57 U MASOVNOJ OFANZIVNOJ OPERACIJI

U hipotetičkom sukobu, Su-57 koordinira napad sa bespilotnom letelicom „Ohotnik“ i sistemima za elektronsko ratovanje (EW) „Ohotnik“ vrši izviđanje, identifikujući neprijateljske radare, dok Su-57 koristi rakete H-59MK2 za precizne udare. EW sistemi poput „Hibini“ ometaju neprijateljske komunikacije, stvarajući prozor za napad.

Foto printskrin youtube military update

RASPOREĐIVANjE IZ STRATEŠKE DUBINE

Su-57 može da dejstvuje iz dubine zahvaljujući svom dometu od 5.000 kilometara. Polete sa udaljenih baza, izbegavajući rano otkrivanje, i koristi unutrašnje rezervoare za gorivo za duže misije. Prema časopisu „Aviation Week“, ovaj domet omogućava Su-57 da pogađa ciljeve duboko na neprijateljskoj teritoriji, prevazilazeći ograničenja dometa zapadnih lovaca. Spoljašnje tačke podizanja povećavaju vatrenu moć, mada po cenu prikrivenosti.

Udara po neprijateljskoj protivvazdušnoj odbrani i komunikacijama.
Su-57 cilja protivvazdušnu odbranu raketama H-58UŠKE, dizajniranim da unište radare na udaljenosti do 245 km.

Rakete R-77M angažuju se protiv vazdušnih pretnji, dok sistemi za radioelektronsko ratovanje ometaju neprijateljske komunikacije. Džejns Difens Vikli naglašava da kombinacija oružja dugog dometa i radioelektronskog ratovanja čini Su-57 efikasnim u probijanju protivvazdušne odbrane, olakšavajući naknadne udare drugih platformi.

LOVAC ZA BUDUĆNOST MASOVNOG RATOVANjA

Su-57 uvodi novu paradigmu za vazdušnu nadmoć, fokusiranu na svestranost i masivnu vatrenu moć. Njegov dizajn kombinuje prikrivenost, domet od 3.107 milja i velike odeljke za oružje, omogućavajući istovremene napade na vazdušne i kopnene ciljeve.

Prema Aviation Week, Su-57 je dizajniran da dominira složenim pozornicama, koristeći rakete dugog dometa poput R-77M i H-59MK2. Ovaj koncept prevazilazi tradicionalnu vazdušnu nadmoć, naglašavajući višenamenske operacije. Međutim, njegova veća RCS od 0,5 kvadratnih metara u poređenju sa F-22 ograničava njegovu efikasnost prikrivenosti u veoma osporavanim zonama.

PRELAZAK SA „USAMLjENOG PREDATORA“ NA „ELEMENT INTELIGENTNOG ROJA“

Su-57 evoluira od samostalnog lovca do ključnog elementa u mrežno-centričnim rojevima. Njegova integracija sa bespilotnom letelicom „Ohotnik“ omogućava koordinisane napade, gde dronovi vrše izviđanje ili udare.

FlightGlobal napominje da Su-57 može da kontroliše rojeve, deleći podatke putem sistema „Strelec“. Ovo poboljšava taktičku fleksibilnost, ali ruska mrežna infrastruktura zaostaje za zapadnim sistemima, ograničavajući njen puni potencijal. F-22, iako je superiorniji u mrežnoj integraciji, ograničen je zatvorenim softverom i obustavljenom proizvodnjom.

Su-57 nudi inovativan koncept za masovno ratovanje kroz integraciju rojeva i svestranost, ali F-22 zadržava prednost u mrežno-centričnoj preciznosti. Izbor zavisi od strateških prioriteta.

(bulgarianmilitary.com/Bojko Nikolov)

BONUS VIDEO - Potraga za delovima tela kod Lazarevca

Preporučujemo

Svet

0 2

NI SU-57 NI F-35: Indija želi sopstveni lovac pete generacije i vraća se starom planu FGFA! (VIDEO)

08. 07. 2025. u 21:33

Svet

1 0

AMERIČKE “BUNKER BASTER” BOMBE NISU NEPOBEDIVE: Jedna strana sila otkrila kako da ih uništi

23. 07. 2025. u 21:00

Svet

0 7

MASAKR AMERIČKIH TENKOVA: Ruska vojska spalila je gotovo sve Ukrajinske Abramse (VIDEO)

18. 07. 2025. u 21:33

Svet

0 15

PATRIOT NEMOĆAN Ruski sistem „Kometa-M24“ menja rat: Rakete i bombe nezaustavljivo pogađaju ciljeve (VIDEO)

12. 07. 2025. u 20:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije