IDE LI FRANCUSKA KA ŠESTOJ REPUBLICI: Sve je više onih koji u Parizu zagovaraju promenu političkih pravila

Premijer Francuske Fransoa Bajru će, posle nešto manje od devet meseci, u ponedeljak gotovo izvesno ostati bez fotelje u Matinjonu, jer mu se sprema izglasavanje nepoverenja u skupštini.

Foto: Profimedia

Slična sudbina zadesila je, pre njega, Mišela Barnijea, posle tek nešto duže od tri meseca na mestu predsednika vlade. Bezizlaz u koji je zapala francuska politička scena naveo je mnoge aktere da predlože promenu sistema, imajući u vidu da bi ovakvo stanje moglo da se produži u nedogled.

Francuska je duboko polarizovana, između, s jedne strane, centrističkog bloka oko predsednika Makrona kome gravitira i klasična desnica, levice s druge, i suverenističke desnice s treće strane, što praktično onemogućuje stvaranje bilo kakve većine, a ponajmanje stabilne. Posmatrajući razvoj političke scene, može da se zaključi da je zemlja na duže staze osuđena na ćorsokak.

Kako onda vladati? Raspuštanjem parlamenta naleto prošle godine, predsednik Emanuel Makron je izazvao političku krizu koja ne jenjava. Njegov demokratski potez je usledio posle izuzetno visokog rezultata nacionalne desnice na evropskim izborima, pa je bilo normalno da proveri volju birača usled poremećene dotadašnje političke ravnoteže. Suverenisti su ponovo postigli visok skor, levičari su takođe dobili značajan deo kolača, a vlast se uhvatila za preostalu trećinu s kojom ne zna šta će.

Mnogi u ovakvoj situaciji zagovaraju novo raspuštanje parlamenta i još jedan izlazak pred glasačke kutije. Ali, šta bi to donelo? Teško da bi s promešanim biračkim kartama neki od pomenutih blokova uspeo da izdejstvuje većinu, pa bi začarani trougao manje-više nastavio da koči dalji politički život zemlje.

Zbog toga se javljaju različite ideje za prevazilaženje aktuelne krize. Jedna od njih je uvođenje proporcionalnog sistema. Neki u tome vide bolje predstaljanje političke raznolikosti, favorizovanje stvaranja koalicija i smanjivanje podela. Više javnih ličnosti u Francuskoj založile su se za modernizovanje biračkog sistema na ovaj način. S druge strane, kritičari upozoravaju da bi to, naprotiv, moglo da poveća nestabilnost Vlada, još više usitni politički pejzaž i da oslabi veze između biračkog tela i birača.  

 Ima i onih koji se zalažu za sistem u kome će biti obavezni konstruktivni zahtevi za smenu vlade, odnosno zahtevi koji će istovremeno sadržati ime onoga ko bi mogao da nasledi premijera, bez čega ne bi ni mogao da bude podnet. Takav sistem već postoji u Nemačkoj i Španiji, a cilj je da se izbegnu automatske blokade u nedostatku većine, jer se time ulazi u veću parlamentarnu debatu koja treba da izrodi kompromis. Protivnici ovakve metode kažu da tako loš premijer ima veće šanse da "preživi".

Postoje takođe i političke ličnosti koje se u Francuskoj zalažu za prelazak na tzv. "premijerski sistem" koji vlada u najvećem broju demokratskih zemalja na svetu, gde je uloga predsednika svedena samo na protokolarnu. Francuska, kao i SAD, imaju izraženi predsednički sistem. Izmenom bi se, kažu, izbeglo arbitrarno mešanje predsednika, a stranke bile primorane da traže dogovor uz ustupke.

Puno je onih koji pokazuju i na primer s druge strane Rajne, gde Nemci umeju da se dogovore i čak stvaraju "neprirodne" koalicije, s različitih političkih polova, sve u cilju zajedničkog interesa i daljeg napretka zemlje.

Jedna struja zagovara i davanje veće snage skupštini, ali i građanima, kroz takozvani Rerefendum za građansku inicijativu, gde bi se direktnim ispitivanjem mnogo češće rešavala važna pitanja. U takvom sistemu bi se čak lutrijom izvlačili građani koji bi učstvovali u pisanju zakona i ustavnim reformama. Mešovite komisije, u kojima bi učestvovali građani "izvučeni iz šešira", poslanici, predstavnici civilnog društva i lokalni odbornici, rešavali bi i druga važna pitanja. To podrazumeva i uvođenje izbora na polovini mandata kojima bi se ocenjivao učinak u prvom delu vremena provedenog na vlasti, a ko padne na tom ispitu izgubio bi i funkciju.

Krajnja levica traži da se ode i korak dalje, pa da se uvede tzv. Šesta republika. Francuska je, uvek kada bi prolazila kroz veliku institucionalnu krizu, menjala režim, zavisno od blokada na koje bi do tada nailazila. U jednom sistemu je, na primer, predsednik biran većinskim glasovima poslanika, a u drugom opštim izborima. Trenutno je na snazi Peta republika. Šesta bi trebalo da sadrži sve ono što je gore navedeno, u vezi s većom participacijom građana u odlučivanju.

Nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da čak 82 odsto Francuza smatra da je aktuelna politička situacija u zemlji "za žaljenje". Tek 17 odsto misli da je sve to normano u parlamentarnoj demokratiji u kojoj ne postoji većina. Podeljeni političari, koji ne mogu da pronađu zajednički jezik ni oko elementarnih stvari neophodnih za normalno funicionisanje zemlje, nad tim bi trebalo dobro da ze zamisle.

LjUTNjA JAČA OD NADE

Upitani kojim rečima bi najbolje opisali trenutno političko stanje u zemlji, 64 odsto ispitanika u nedavnoj anketi istaklo je "zabrinutost", 44 "razdraženost", a 42 odsto "ljutnju". Samo 5 odsto pomenulo je "nadu", "optimizam" ili "nezainteresovanost", a 3 odsto "poverenje".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije