KINESKI RAKETNI ŠTIT ZASENIO TRAMPOVU ZLATNU KUPOLU: Peking testirao svoju protivraketnu odbranu

KINESKI korak ka postavljanju prototipa raketnog štita „Zlatna kupola“ pre nego što su SAD finalizovale sopstveni dizajn signalizira novu fazu u trci u naoružanju rivala, gde težnja ka bezbednosti preti da poveća nuklearni rizik.

Foto: Printskrin JuTjub

Prošlog meseca, South China Morning Post (SCMP) je objavio da je Kina postavila radni prototip globalnog sistema raketne odbrane u stilu „Zlatne kupole“ pre nego što su SAD finalizovale sopstvene planove, što naglašava sve veći tehnološki jaz u strateškoj odbrani.

Narodnooslobodilačka vojska (PLA), koju predvodi viši inženjer Li Sjudong iz Istraživačkog instituta za elektronsku tehnologiju u Nankingu, rasporedila je „distribuiranu platformu velikih podataka za rano upozoravanje i otkrivanje“ za koju se navodno može pratiti do 1.000 lansiranja raketa u realnom vremenu širom sveta.

Koristeći niz senzora iz svemira, vazduha, mora i sa kopna, sistem integriše fragmentirane podatke sa različitih platformi, identifikuje bojeve glave u odnosu na mamce i prenosi informacije preko bezbednih, ali ograničenih vojnih mreža koristeći napredne protokole kao što su brze UDP internet konekcije (QUIC).

Istraživači kažu da platforma omogućava jedinstvenu globalnu situacionu svest konsolidovanjem podataka ranog upozoravanja u jedan komandni sloj za NOAK.

Nasuprot tome, američka Zlatna kupola, koju je predsednik SAD Donald Tramp predstavio u maju kao integrisani raketni štit koji obuhvata više domena, ostaje bez ustaljene arhitekture, a američki zvaničnici odbrane navode upravljanje protokom podataka kao najveći izazov programa.

Brzo raspoređivanje štita u stilu Zlatne kupole od strane Kine signalizira njenu težnju da proširi svemirsku odbranu i projektuje paritet. Međutim, to takođe pokreće sumnje u to da li ulaže u isti skupi, nedokazani koncept koji sada testira sposobnosti SAD.
Džejkob Mezej navodi u izveštaju Atlantskog saveta iz avgusta 2024. da razvoj strateškog sistema raketne odbrane od strane Kine odražava međusobno povezane bezbednosne, tehnološke i političke ciljeve.

Mezej napominje da razvoj balističke raketne odbrane (BMD) jača i legitimiše njen program protiv satelita (ASAT) – što odražava mogućnosti dvostruke namene.

On dodaje da razvoj BMD štiti kinesko rukovodstvo, komandovanje i kontrolu, nuklearne snage i ključnu infrastrukturu od preventivnog udara SAD i pruža veću zaštitu od napredovanja indijskih raketnih snaga, omogućavajući Kini da proučava ranjivosti u operacijama američke BMD, signalizira tehnološki paritet i ojača međunarodnu konkurentnost.

Ključno je da Mezej kaže da izgradnja potrebnih senzorskih mreža od strane Kine podržava mogući stav lansiranja po upozorenju, produbljujući stratešku otpornost, dok istovremeno komplikuje planiranje protivnika i jača stabilnost u krizama.

Ispitujući kineske kapacitete raketne odbrane, Sjao-Huang Šu u izveštaju iz 2021. za Institut za istraživanje nacionalne odbrane i bezbednosti (INDSR) napominje da je Kina savladala kinetičku tehnologiju „pogodi-da-ubiješ“ i sprovela rano raspoređivanje radara dugog dometa, navodno sa dometom do 4.000 kilometara.

Šu naglašava da ove mogućnosti daju Kini prednost protiv američkih raketa srednjeg dometa u Aziji i pomažu u ublažavanju rastuće raketne pretnje Indije.

Međutim, Šu ističe da je kineski sistem protivraketne odbrane i dalje ograničen na odbranu ključnih područja i infrastrukture, kao što su Peking, Šangaj, ekonomska zona Bohajskog mora i brana Tri klisure.

Pa ipak, čak i sa tim ograničenjima, Kina je predstavila prototip u vreme kada američka Zlatna kupola ostaje više koncept nego mogućnost.

Iako je veliki deo detalja američke Zlatne kupole poverljiv, Tajm je u avgustu 2025. godine izvestio da sistem obuhvata četvoroslojnu arhitekturu koja integriše senzore i presretače bazirane u svemiru sa tri kopnena nivoa.

Prema izveštaju, svemirski sloj se bavi ranim upozoravanjem i praćenjem, a gornji kopneni sloj raspoređuje presretače sledeće generacije (NGI) i terminalnu odbranu na velikim visinama (THAAD) i Aegis sisteme.

Ispod toga, Tajm izveštava da postoji nivo ograničene odbrane područja koji uključuje rakete Patriot, napredne radare i novi „zajednički“ lansirni sistem. Tajm takođe navodi da će novo raketno polje na Srednjem zapadu SAD dopuniti postojeće lokacije kopnene odbrane srednjeg puta raketa (GMD) u Kaliforniji i na Aljasci.
Međutim, postoje značajna pitanja o izvodljivosti Zlatne kupole. U članku u časopisu „Scientific American“ iz septembra 2025. godine, Rami Skiba pominje da kritičari američkog sistema Zlatne kupole navode njegovu neprozirnost, preterane troškove i stratešku nestabilnost.

U istom izveštaju, Dejvid Rajt pominje da izuzimanje Zlatne kupole od zaštitnih mera „skoči pa reci hop“ rizikuje milijarde na nedokazanoj tehnologiji. Rajt ističe loš nadzor i nerealna očekivanja presretanja, posebno protiv interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) sa mamcima i lažnim informacijama.

Skiba takođe citira Lauru Grego, koja kaže da je ekonomija, a ne tehnologija, ono što čini Zlatnu kupolu tako teškom za implementaciju.

Skiba napominje da su interkontinentalne balističke rakete daleko jeftinije za izgradnju od bilo kog odbrambenog sistema.

Američko fizičko društvo je u februaru 2025. godine upozorilo da bi bilo potrebno 16.000 presretača da bi se uništilo 10 interkontinentalnih balističkih raketa, dok je Ministarstvo odbrane SAD (DoD) 2024. godine primetilo da Kina ima 400. Međutim, Kina se takođe može suočiti sa istim izazovom, jer SAD takođe imaju 400 interkontinentalnih balističkih raketa Minuteman III.

Skiba dodaje da bi sateliti Golden Doma u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO) propali bez skupih zamena, što bi dovelo do troškova većih od 1 bilion američkih dolara. Grego upozorava da bi jedan ugroženi satelit mogao da dozvoli da nuklearna bojeva glava promakne.

Pored tehničkih ograničenja, političke implikacije su veće. Ali čak i dok stručnjaci raspravljaju o arhitekturama, dublje pitanje leži u percepciji: svaka strana čita odbranu druge strane kroz prizmu nepoverenja.

Tong Žao u svojoj knjizi iz juna 2020. godine, „Smanjenje jaza između SAD i Kine u vezi sa protivraketnom odbranom: Kako pomoći u sprečavanju trke u nuklearnom naoružanju“, ističe da su percepcije SAD i Kine o međusobnim protivraketnim sistemima oblikovane dubokim dvosmislenostima i međusobnim sumnjama.

Prema Žaou, SAD održavaju ciljeve svoje protivraketne odbrane na „države odmetnike“ poput Severne Koreje i Irana, a ne Kine, što Kina smatra neubedljivim. On kaže da se Kina plaši puzećeg američkog plana da poništi svoje nuklearno odvraćanje.
On ističe da kineski stručnjaci često mešaju tehničke i geopolitičke probleme, upozoravajući da raspoređivanje SAD u blizini Kine – poput sistema THAAD – potkopava i njene konvencionalne udarne sposobnosti i širi regionalni uticaj.

S druge strane, Žao navodi da američki analitičari veruju da Kina preuveličava pretnje protivraketne odbrane kako bi opravdala nuklearnu modernizaciju, što drži obe strane zarobljene u spiralnoj bezbednosnoj dilemi.

Na kraju, trka za izgradnju rivalskih Zlatnih kupola može se ispostaviti manje vezanom za usavršavanje štitova, a više za podsticanje opasnog ciklusa u kojem težnja ka bezbednosti samo produbljuje nuklearne pretnje.

(asiatimes.com)

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Strahinja Trivković diplomata znanja i sporta

Preporučujemo

Svet

0 0

NOVI HLADNI RAT I NOVA LINIJA FRONTA: Kina ima plan kako da se otrgne iz stiska Amerike

05. 10. 2025. u 17:00

Svet

0 7

DVOSTRUKO KINESKO IZNENAĐENjE ZA AMERIKU: Novom stelt lovcu J-20S Pentagon ne može da parira (VIDEO)

03. 10. 2025. u 22:05

Svet

0 4

DA LI SU AMERIČKI SPECIJALCI UPALI U IRAN? Tajanstveni let MC-130 otkriva igru senki u Siriji (VIDEO)

03. 10. 2025. u 17:11

Svet

0 1

KINA JE UPRAVO POBEDILA AMERIČKU MORNARICU: Prva u svetu uradila je upravo ovo sa stelt lovcima (VIDEO)

02. 10. 2025. u 18:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije