TRAMPOV MIG PUTINU ZA PRIVREMENO PRODUŽENJE NOVOG START-A: Posle “dobra ideja” šta sledi i gde je tu Kina

NA JUŽNOM travnjaku Bele kuće, na kratkom stajanju pred let u Norfok, američki predsednik Donald Tramp bez mnogo okolišanja ocenio je „dobrom idejom“ ruski predlog da se kvantitativna ograničenja iz Novog START-a zadrže još godinu dana nakon njegovog isteka 5. februara 2026.

Foto: Tanjug/AP photo

Nije ulazio u detalje, ali sam signal je primetan pomak u tonu u trenutku kada se arhitektura kontrole naoružanja već godinama sistematski osipa.

Predlog je nekoliko dana ranije artikulisao Vladimir Putin na sastanku sa stalnim članovima ruskog Saveta bezbednosti (22. septembar 2025): Moskva će, poručio je, poštovati limitacije iz istog ugovora dodatnih 12 meseci posle isteka — ali samo ako Vašington donese identičnu odluku. U istom dahu postavljen je i tvrđi uslov: ukoliko Sjedinjene Države rasporede nuklearno oružje u svemiru, Rusija smatra sebe potpuno oslobođenom svih obaveza.

Taj dodatak nije puki retorički ukras. On osvetljava širi kontekst: gotovo potpunu demontažu rusko-američkih sporazuma o kontroli nuklearnog i strateškog naoružanja. Od INF-a (sporazum o raketama srednjeg dometa) do Sporazuma o otvorenom nebu, stubovi ere posle Hladnog rata popucali su pod kombinacijom međusobnog nepoverenja, tehnološkog napretka i novih geopolitičkih realnosti. Novi START, poslednja preostala ograda, već je „na aparatima“ — de jure važi do februara 2026, de facto je suspendovan u delu implementacije i inspekcija, dok su politički odnosi opterećeni ratom u Ukrajini, trkom za hipersonike i širenjem arsenala trećih sila.

U toj slici, Trampovo „zvuči kao dobra ideja“ ne znači automatski i politiku, ali otvara prostor da oba centra moći — Bele kuće i Kremlja — testiraju „pauzu“ umesto promaje: godina dana zamrznutih brojčanih gornjih granica mogla bi biti ventil koji sprečava nekontrolisano nadmetanje dok se eventualno ispregovara širi, realnosti prilagođen okvir. Za Vašington, to bi značilo zadržavanje verifikabilnih granica na ruskim strateškim sredstvima bez odricanja od razvoja sopstvenih programa (modernizacija trijade, B-21, Sentinel ICBM, hipersonici). Za Moskvu, to je dobijanje vremena u uslovima sankcija, tehnološkog decupljivanja i vođenja rata, uz politički kapital „mi smo ponudili stabilnost“.

Ipak, đavo je u uslovima (detaljima). Putin je predlogu dodao „bezbednosnu bravu“: svaki scenario koji podrazumeva nuklearizaciju svemira automatski briše privremeni moratorijum. Formalno, ugovorne zabrane raspoređivanja oružja za masovno uništenje u orbitu postoje još od 1967. (Ugovor o svemiru), ali aktuelna debata — od anti-satelskih kapaciteta do senzorskih i komandno-kontrolnih mreža koje „vide“ preko horizonta — sve češće preliva granice onoga što spada u „naoružanje“ a šta u „domen podrške“. Otuda ruska crvena linija: ako SAD pređu prag koji Moskva tumači kao strateški destabilizujući, nema ni godinu dana predaha.

Kakve su šanse da „dobra ideja“ postane politika? Unutar Vašingtona nastaviće se spor dve škole mišljenja. Prva, „realistička“, tvrdi da je bilo kakva ograda bolja od nikakve: kočnice su potrebne jer rastu i hipersonski potencijali, i preciznost konvencionalnih sredstava, i uloga veštačke inteligencije u komandnim lancima — sve elementi koji skraćuju vreme za procenu i povećavaju rizik pogrešne procene. Druga, „jastrebovska“, upozorava da privremena gornja granica cementira rusku prednost u nekim klasama i sputavaju američke modernizacione cikluse, dok Kina — koja nije strana ugovorima — tiho širi sopstveni arsenal. Bez Pekinga, kažu na zapadu, svaki okvir je polovičan.

Ni u Moskvi dilema nije manja: privremeni moratorijum je koristan koliko i veruješ da će „druga strana“ poštovati duh i slovo, a realnost je da su verifikacijski mehanizmi posle 2022. okrnjeni. Otuda insistiranje na simetriji (i pretnji oko svemira) — kao garanciji da se privremena gornja granica ne pretvori u jednostrano ograničenje.

Za EU, zakačenu između dve nuklearne sile i veoma opasne retorike koju sprovodi, godina dana zamrznutih gornjih granica zvučala bi kao retko dobra vest: stabilniji strateški horizont smanjuje pritisak na nuklearni „signal“ i spušta temperaturu rizika. Za globalni režim neširenja, svaki potez koji odlaže „trku bez retrovizora“ kupuje vreme da se u pregovore — kad tad — uključe i drugi akteri.

Zaključak? Trampovo kratko odobravanje je više probni balon nego ugovor, ali je ujedno i priznanje da su minimalne ograde bolje od otvorene piste. Ako obe strane zaista zamrznu brojeve na +12 meseci, dobićemo retki predah u epohi rastuće strateške neizvesnosti. Ako uslovi i politički refleksi to pojedu — sledeći februar lako može postati početak ere u kojoj više ne postoji nijedna obavezujuća američko-ruska kočnica nad nuklearnim arsenalim. I to je ideja koja nikome iole normalnom ne zvuči dobro.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Strahinja Trivković diplomata znanja i sporta

Preporučujemo

Svet

0 3

PUTIN IZNEO “NAJBOLjI STRATEŠKI PREDLOG“: Tramp nije mogao da odbije

06. 10. 2025. u 18:45

Svet

0 4

ZAŠTO JE ZAPADNOJ EVROPI POTREBNA RUSIJA KAO STALNA BABAROGA: Spoljne opasnosti kao mamac za odvlačenje pažnje sa unutrašnjih problema

06. 10. 2025. u 19:11

Svet

0 0

ZAPADNI MEDIJI: Amerika želi ukrajinske tehnologije za dronove, dok "vundervafe" rakete flamingo koriste sovjetske motore

06. 10. 2025. u 17:07

Svet

0 4

PUTINOV POTEZ MENjA TOK RATA: Ukrajinske snage dezertiraju u Sumskoj oblasti

06. 10. 2025. u 15:58

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije