OD AMERIČKIH JASTREBOVA DO BAVAR-373: kako je Iran decenijama zidao sopstveni PVO štit (VIDEO)

RAZVOJ protivvazdušne odbrane Irana ne može se posmatrati samo kao vojno-tehnički proces.

Foto Tanjug/MO Iran/

To je priča o političkom preživljavanju, strateškoj izolaciji i pokušaju jedne države da pod stalnim pritiskom obezbedi kontrolu nad sopstvenim nebom. Iranska PVO nije nastala planski i linearno, već kroz niz improvizacija, kopiranja, tehnoloških skokova i neuspeha, koji su vremenom stvorili slojevit sistem kakav danas malo koja zemlja u regionu poseduje.

Sve počinje još u vreme šaha, kada je Iran bio jedan od ključnih američkih saveznika na Bliskom istoku. Tokom sedamdesetih godina Teheran nabavlja moderne zapadne sisteme, među kojima je najvažniji američki MIM-23 HAWK (Jastreb). Taj sistem srednjeg dometa postaje okosnica iranske PVO i ostaje u upotrebi decenijama, čak i nakon Islamske revolucije. Kada su odnosi sa SAD prekinuti, Iran se našao u paradoksalnoj situaciji: posedovao je sofisticirano zapadno oružje, ali bez rezervnih delova, podrške i modernizacije.

Rat sa Irakom dodatno je ogolio slabosti iranske protivvazdušne odbrane. Irački napadi, uključujući upotrebu balističkih raketa, pokazali su da Iran mora da traži nove izvore tehnologije. Tokom devedesetih godina dolazi do približavanja Rusiji i delimično Kini. Tada u Iran stižu sistemi kao što su Kub, Tor-M1 i kasnije S-200, koji omogućavaju pokrivanje većih visina i dometa. Ipak, ti sistemi nikada nisu formirali jedinstvenu mrežu, već su delovali kao izolovane baterije.

Ključni zaokret nastaje kada Teheran shvata da dugoročno ne može zavisiti od spoljne nabavke. Sankcije, politički pritisci i stalna pretnja napadom primoravaju Iran da krene putem domaćeg razvoja. Prvi ozbiljniji rezultat tog procesa bio je sistem Mersad, direktni naslednik HAWK-a. Iako se često opisuje kao kopija, Mersad je zapravo duboka modernizacija starog koncepta, sa novim radarima i domaćim raketama Shanin i Shalamcheh. Time Iran pokazuje da je sposoban ne samo da održava stare sisteme, već i da ih prilagođava savremenim uslovima.

Paralelno se razvijaju sistemi srednjeg dometa, među kojima se ističu Raad i Treći Khordad. Upravo ovaj poslednji ulazi u svetske medije 2019. godine, kada obara američki izviđački dron Global HAWK. Taj događaj ima ogroman psihološki i politički efekat. Po prvi put se pokazuje da domaći iranski sistem može da ugrozi jednu od najskupljih i najnaprednijih platformi američke vojske.

Ipak, pravi test iranske ambicije leži u domenu dugog dometa. Nakon višegodišnjeg spora sa Rusijom, Iran konačno dobija sisteme S-300. Njihova integracija značajno menja balans snaga, ali Teheran ne staje tu. Još dok je isporuka bila pod znakom pitanja, započet je razvoj domaćeg sistema Bavar-373. Njegovo zvanično uvođenje u upotrebu predstavlja prekretnicu: Iran prvi put tvrdi da poseduje dugodometni PVO sistem sposoban za borbu protiv savremenih aviona, krstarećih i balističkih raketa.

Koliko su te tvrdnje realne ostaje predmet rasprava. Bavar-373 po arhitekturi i filozofiji podseća na ruske sisteme, ali koristi domaće radare i rakete iz porodice Sayyad. Iran insistira da je sposoban da detektuje i ciljeve smanjene radarske uočljivosti, ali nezavisne potvrde tih sposobnosti ne postoje. Ipak, sama činjenica da je takav sistem razvijen govori o ozbiljnom tehnološkom pomaku.

Posebno interesantno pitanje predstavlja kineski uticaj. Zvanično, Teheran i Peking nikada nisu potvrdili nabavku kineskog HQ-9, ali sličnosti između određenih iranskih raketa i kineskih sistema su očigledne. U prošlosti je Iran koristio kineske HQ-2 kao osnovu za svoje prve raketne projekte, pa nije nerealno pretpostaviti da je tehnička saradnja postojala i kasnije. Da li su elementi HQ-9 direktno prisutni u iranskoj PVO ili su poslužili samo kao tehnološki uzor, ostaje otvoreno pitanje.

Foto: printskrin Jutjub

Danas iranska protivvazdušna odbrana funkcioniše kao slojevita mreža. Kratki dometi namenjeni su borbi protiv dronova i niskoletećih ciljeva, srednji dometi pokrivaju avione i krstareće rakete, dok dugodometni sistemi štite strateške tačke i služe kao odvraćanje. Sve to povezano je mrežom radara velikog dometa, koji Iranu omogućavaju rano upozorenje i praćenje ciljeva daleko van sopstvenih granica.

Iranska PVO nije neprobojna i to je više puta pokazano u praksi. Ali njen značaj ne leži u savršenstvu, već u činjenici da predstavlja ozbiljnu prepreku svakom potencijalnom napadaču. Put od američkih HAWK-ova do Bavar-373 nije bio pravolinijski, ali je stvorio sistem koji danas čini Iran jednom od najotpornijih država regiona kada je reč o kontroli vazdušnog prostora.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 0

KRAJ JEDNE EPOHE: CIA gasi „Svetsku knjigu činjenica“ posle više od 60 godina

05. 02. 2026. u 15:36

Svet

0 6

KINSEKI UDARAC AMERICI Ova moćna zemlja odustala od američkog lovca: Milijarde dolara idu za kupovinu letelice iz Pekinga

05. 02. 2026. u 07:00

Svet

0 1

TEHERAN ODBIO TRAMPA Axios: Pregovori o nuklearnom sporazumu između Irana i SAD otkazani

04. 02. 2026. u 20:27

Svet

0 2

AMERIČKI SPECIJALCI UPALI U JOŠ JEDNU ZEMLjU: Boriće se protiv opasnog neprijatelja

04. 02. 2026. u 18:32

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije