RODNO MESTO SRPSKE TEKSTILNE INDUSTRIJE: Lukavstvom postavili temelje Srpskog Mančestera (FOTO)
Iznajmljena vodenica u leskovačkom selu Strojkovcu rodno je mesto srpske tekstilne industrije. U njoj je 1884. godine otvorena prva fabrika vunenog gajtana u Srbiji i to svojevrsnim lukavstvom bogatih leskovačkih trgovaca.
foto: I.Mitić
Zbog carinskih barijera Leskovčani su opremu kupljenu u Bugarskoj dovezli do iznajmljene vodenice zapregom koju su vukli konji čije su potkovice bile okrenute u smeru suprotnom njihovom kretanju.
S obzirom na to da je Bugarska strogo zabranjivala izvoz mašina za karavanom je odmah krenula potera, ali je stekla utisak da se on kreće ka Bugarskoj.
Tako je kupljena fabrika nesmetano prešla granicu kod Vlasotinca i stigla u nekadašnju vodenicu u Strojkovcu. Ona je danas Muzej tekstila sa autentičnom opremom iz tog vremena.
foto: I.Mitić
Zahvaljujući čarkovima odnosno kalemovima, koji su izum bugarskih državljana, ta zemlja je držala monopol u proizvodnji i izvozu vunenog gajtana na celom Balkanu. Za bogate leskovačke trgovce, do oslobođenja od Turaka, nije bilo prepreka u uvozu vunenih proizvoda, ali su novonastale granice i barijere uticale na smanjenje trgovinske razmene, pa su shvatili da nešto moraju da učine.
Odlučili su da kupe fabriku Stefana Bojadžova u Karlovu i da je prebace u Strojkovce. Formirali su dva karavana, a konjima u jednom od njih potkovice okrenuli naopako. Saznavši za krijumčarenje bugarske vlasti su pratile tragove samo jednog, pa su jedino njega i zaustavili, dok je drugi karavan nesmetano ušao u Srbiju ostavljajući utisak da ide ka unutrašnjosti Bugarske.
Prva leskovačka fabrika gajtana zvala se „Antonije Popović i kompanija“. Među osnivačima su bili i Gligorije Jovanović, Dimitrije Teokarević, Proka Mitić i Stefan Bojadžov, čije je znanje i iskustvo Leskovčanima bilo od velikog značaja.
Za pranje vune i pokretanje čarkova, koji su instalirani na postojeća vodenična vretena, korišćen je pad Nakrivanjske reke. Ideja da se na istom mestu, posle skoro 140 godina, ponovo pokrenu čarkovi i „prorade“ valjarica i bojadžinica još uvek je živa.
Otvaranjem muzeja obeležen je vek leskovačkog tekstila, a obnova ovog kompleksa i dotrajale postavke započeta je pre desetak godina, ali nikada nije dovršena.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
OVO SU KRILI: Isplivala dugo čuvana tajna Ane i Bastijana
RAZVOD Ane Ivanović i Bastijana Švajnštajgera bila je jedna od glavnih vesti prethodne godine.
02. 01. 2026. u 08:40
RUSI AMERIKANCIMA PREDALI DOKAZE: "Cilj napada bila Putinova rezidencija" - vojni zapovednik dao deo ukrajinskog drona
VISOKI ruski vojni zapovednik predao je u četvrtak američkom vojnom atašeu predmet za koji se tvrdi da je deo ukrajinske bespilotne letelice i koji navodno sadrži podatke koji dokazuju da je ukrajinska vojska napala rezidenciju ruskog predsednika Vladimira Putina. Podsetimo, Moskva je u ponedeljak optužila Kijev za pokušaj napada na Putinovu rezidenciju u ruskoj Novgorodskoj oblasti sa 91 dronom dugog dometa. Ukrajina ovo negira.
02. 01. 2026. u 13:11
2025. NEĆU PAMTITI PO DOBROM: Aco Pejović progovorio o velikim gubicima - "Ne mogu zaboraviti takve stvari"
PEVAČ Aco Pejović dočekao je Novu godinu na bini, pred svojim vernim fanovima u Budvi.
01. 01. 2026. u 10:53
BRISEL I NATO SE OVOME NISU NADALI Ruska odluka drma Evropu: Brigada marinaca posataje divizija na vratima EU (VIDEO)
VOJNO-politička situacija između Rusije i evropskih država ulazi u fazu opasne eskalacije. Moskva je iznenada donela odluku da postojeću 336. gardijsku brigadu mornaričke pešadije, stacioniranu u Kalinjingradskoj oblasti, reorganizuje i podigne na nivo divizije.
30. 12. 2025. u 20:45
RUSI ĆE NAPASTI EU MNOGO RANIJE: Veliko upozorenje iz Ukrajine, poznata godina i glavna meta
RUSIJA je pomerila svoje planove za direktnu agresiju sa 2030. na 2027. godinu, a Evropa je sve glasnija o riziku od direktnog sukoba, u kojem bi se baltičke države mogle naći pod okupacijom.
20. 12. 2025. u 09:41
KAKO JE ČKALjA DOBIO STAN: Živeo sa porodicom u garsonjeri, a onda je usledila iznenadna poseta u novogodišnjoj noći
LEGENDARNI glumac i jedan od omiljenih komičara bivše Juge, Miodrag Petrović Čkalja zabavljao je generacije gledalaca. "Paja i Jare", "Kamiondžije", "Servisna stanica", "Ljubav na seoski način", Vruć vetar", "Put oko sveta" su samo neka od ostvarenja u kojima je igrao i izazivao kod ljudi jednu od lepših emocija - smeh.
01. 01. 2026. u 12:31
Najnovije iz rubrike
ČUDESNI PLES MALE EMILIJE: Devojčica iz Niša osvojila dva zlat i srebro na takmičenju u Zagrebu
MEĐU više od 3.000 plesača iz cele Evrope, na takmičenju EuropeanChampionship Winter Zagreb, održanom nedavno u glavnom gradu Hrvatske, posebno se izdvojila Emilija Stevanović iz Niša, članica Teatro dancestudija. Ova devojčica od 11 godina osvojila je dve zlatne medalje, i tou kategorijama savremeni ples i mjuzikl, dok je u disciplini šou denszauzela drugo mesto. To joj je donelo i plasman na gala veče, rezervisano za dvadeset najuspešnijih i najzapaženijih izvođača.
30. 12. 2025. u 12:00
SPOMENIK VELIŠINOJ ŽRTVI I HRABROSTI
UDRUŽENjE "Klub mladih Kolovrat-Seljašnica" u Prijepolju, pokrenulo je inicijativu i dobilo saglasnost i zaključak Opštinskog veća da se u ovom gradu na Limu podigne spomenik kapetanu Vojske Jugoslavije Veliši Kijanoviću koga su albanski teroristi 17. maja 2001. ubili iz zasede nedaleko od Bujanovca.
27. 12. 2025. u 21:40
SABORNI TRIJUMF U NIKEJI: Pre 1.700 godina Konstantin Veliki je sazvao sve hrišćanske episkope i promenio istoriju
TOK svetske civilizacije promenjen je pre 1.700 godina u Nikeji, današnjem Izniku, u maloazijskoj Turskoj, na Prvom vaseljenskom saboru, na šta treba podsetiti potkraj godine u kojoj se obeležava ova velika godišnjica. Skup u crkvi Svete Sofije, Božje premudrosti, koja i danas čvrsto stoji u centru moderne orijentalne varoši opasane drevnim romejskim zidinama, označio je rađanje pravoslavlja i hrišćanskog Rimskog carstva, ali i nagovestio budući raskol sa duhovnim podanicima episkopa Rima.
26. 12. 2025. u 19:45
ZA MILEVU TRAŽE NOBELOVU NAGRADU: Sve je više glasova koji upućuju na važnost naučnog rada preve žene Alberta Ajnštajna
LjUDSKA sreća je, verujem, ipak lepša od svakog drugog uspeha. Na overeči Mileve Marić Ajnštajn (1875-1948) podsetila je Svetlana Matić, autor izložbe o prvoj srpskoj matematičarki i fizičarki, koja je posleBeograda prikazana u Beču. Izložba "150 godina od rođenja Mileve MarićAjnštajn" biće u Konzulatu Srbije u Beču narednih mesec dana.
26. 12. 2025. u 13:00
Komentari (0)