KOSOVSKI BOJ KAKVOG NE POZNAJEMO: Turci čuvaju sećanje na stvarni podvig Miloša Obilića
OSMANSKI vođa iz Kosovskog boja se posle NATO agresije 1999. vratio na KiM sa turskim kontingentom Kfora, koji je napravio kamp "Sultan Murat" kraj Prizrena. Istorijska simbolika je očigledna, ali Zapad nije Turcima prigovorio da su "opterećeni prošlošću" kada je reč o Kosovu, dok to Srbima neprestano spočitava kao "mitomanima".
To je prihvatio i deo Srba koji sebi lepše i "evropskije" izgledaju kada se podsmevaju kosovskom mitu, na čijoj se moralnoj poruci vekovima temeljio srpski identitet. Oni se ne podsmevaju drugom kosovskom mitu, o čijem negovanju veoma uverljivo svedoči ime kampa turskog kontingenta Kfora "Sultan Murat".
- Osmanski kosovski mit je slika u ogledalu srpskog kosovskog mita. Osmanlije su sultana Murata smatrale mučenikom za veru, isto kao što Srbi posmatraju kneza Lazara. S druge strane, postoje i rani osmanski izveštaji, veoma objektivni za svoje doba, koji donose dragocene istorijske podatke. Oni navode tok bitke, ime Miloša Obilića koje mnogo kasnije preuzima ceo hrišćanski svet, ali i druge srpske epske junake, kao što je Jug Bogdan, koje naša nauka i dalje smatra neistorijskim ličnostima - kaže istoričar-orijentalista dr Srđan Katić iz Istorijskog instituta.
On naglašava da su mitovi nosioci moralnih poruka i da ne moraju da budu u skladu sa istorijskim činjenicama.
- To što postoje i srpski i osmanski kosovski mit ukazuje na izuzetan značaj ove bitke. Logično je i neophodno koristiti osmanske hronike kao prvorazredni izvor, a ne podatke iz neke pete ruke, jer, kada se suočite sa prošlošću imate problem u sadašnjosti. Onima koji misle da je značaj Kosovskog boja kod Srba prenaglašen savetujem da odu u Vojni Muzej u Istanbulu, gde je u centralnoj sali posvećenoj osmanskim vladarima na centralnom mestu izložena zastava sultana Murata koju je nosio na Kosovu! - kaže dr Katić.
U sali istanbulskog Vojnog muzeja "Baština osmanskih vladara" najveći deo zauzima postavka "Kosovo savaši" - u prevodu - Kosovski rat, čiji je najvažniji eksponat Muratova zastava sa tugrama, vladarskim inicijalima, koja je pala na Kosovu.
On je jedini osmanski sultan koji je poginuo na bojnom polju i to od ruke "srećnog prokletnika" i "nevernika" koji je u osmanskoj tradiciji imenovan kao Miloš Kobila. Takva smrt bila je neobjašnjiva i ponižavajući za vladara koji je nosio nadimak "Božji poklonik".
- Bio je to težak udarac za versku svest svakoga muslimana, činjenica, s kojom se nikako nije hteo pomiriti njegov religiozni ponos. Pravoverni istorici morali su na svaku ruku ublažavati i slabiti utisak toga istorijskog događaja... Preneli su zatim atentat i ubistvo u drugo vreme i druge prilike - govorio je veliki ruski istoričar-orijentalista Aleksej Akimovič Olesnicski.
Ovaj "beli" Rus koji je od boljševika pobegao u Jugoslaviju je svojim radovima o Kosovskom boju zadužio srpsku istoriografiju. Oni su i danas malo poznati našoj javnosti, jer su malo korišćeni od naših naučnika, koji mu nisu bili dorasli po znanju.
Olesnicki je otkrio i preveo najstariji opis Kosovskog boja hroničara Ahmedije, u knjizi čije je pisanje završio 13. marta 1390, ni godinu dana posle bitke:
"Kad on (Murat han) uze i osvoji Rum (Vizantiju), njegove gospodare (begove) učini svojim robovima. Na kraju krajeva osvoji ga želja pokoriti i Laza, i zato nastade onde neophodna borba. Gebri (nevernici) i hrišćani što ih ima do Zapada (zemlje) dadoše Lazu vojske bez broja, da one vode rat sa Gazi Muratom, da telo njegovo pretvore u zemaljski npax. Gazi han zametnu tada s njima takav rat, da im zemaljska površina tesna posta. Kud pogledaš, na sve strane valjaše se glava, kud baciš okom, svud ležaše trup. Zemlja beše sva pokrita glavama i leševima (nagomilanih) u nekoliko redova. Po trupovima trčaše konj... Konjica i vojska ode goniti neprijatelja, a šah sa nekoliko slugu osta na jednom mestu. Stajao je onde, čim se vojske vrate da mogu opet onde naći svoga vođu. Pripovedaju, da je, okaljavši se od glave do pete u krvi, onde ležao i neki kaurin (nevernik). Kažu, da je bio sakriven među trupovima, ali je jasno mogao videti Gazi-hana. Kad nastupi gore određena sudbina, on usta najednom iz ležećeg položaja, i priskočivši udari šaha handžarom! I evo, udostojivši se (višnje) cpeće sultan u isti tren na tom mestu, bio je pobedonosan borac za veru, a posta, neosporno, i mučenik za nju!"
Olesnicki je zatim naveo i delo Urudža bin Adila, jedrenskog hroničara, prvog koji je posle Ahmedije opisao Kosovski boj.
- Čak ako odbijemo mogućnost da bi Urudž sam mogao biti na Kosovu 1389, sam život njegov u Jedrenu donosio mu je nebrojene prilike da se potanko i sa više strana obavesti o tom krvavom boju. Onde je mogao videti mnoge učesnike i savremenike boja, jep se u Jedrene vratila sa bojišta turska vojska i onde su živeli mnogi od zapovednika, uleme i običnih vojnika, koji su ratovali na Kosovu - piše Olesnicki.
On naglašava da Urudž daje atentatoru na Murata epitet "fedajin" što znači: "junak, koji se dobrovoljno obećao kao žrtva za ideju".
- Urudž kazuje i sastav turske vojske, kojy je Murat poveo na kneza Lazara i određuje njen približan broj ca 50-60 hiljada ljudi, što bi po prilici moglo odgovarati stvarnosti. Zatim, da je Murat ubijen za vreme boja i da su posle izbora Bajezitova za padišaha begovi opet pošli u boj i tada tek konačno razbili hrišćansku vojsku i zarobili kneza Lazara... Svi kasniji turski istorici ne samo što nisu prihvatili i sačuvali ovaj izveštaj nego su, prema svojim ciljevima i težnjama, učinili sve moguće da obaviju tamom ovaj događaj... Od Urudža doznajemo zatim da je Murat bio na konju, kad je na njega izvršen atentat i da je odmah nastupila njegova smrt. Tako otpadaju sve kasnije verzije o pogibiji Muratovoj u šatoru i razgovoru sa zarobljenim Lazarom - analizirao je Olesnicki.
Svedočanstva ranih osmanskih izvora se podudaraju sa natpisom na Kosovskom kamenom stubu koji je podigao despot Stefan Lazarević i zabeležio da je Bajazit odsekao glavu srpskom knezu u vreme kada su Murat već bio mrtav.
Uprkos radovima Olesnickog kod nas se i danas kao verodostojan izvor koriste zapisi osmanskih dvorskih hroničara koji su falsifikovali istorijske događaje, naročito Milošev atentat na Murata.
- Veroučitelj Nešrija, da bi oslabio utisak dela srpskog junaka, unosi u svoje delo fikciju mističnog Ugovora između "Višnje Istine" (Boga) i sultana Murata. Taj ugovor dogodio se uoči boja tokom noćne molitve, kad je Murat predložio Bogu Svoj život kao kurban (žrtvu) za spasenje pravoverne vojske i za pobedu islama. Razvijajući dalje tu fikciju Nešrija naznačuje, kao da je sam ubica samo oruđe u rukama Višnje Istine - otkrio je Olesnicki.
Na metalnoj ploči na zidu istanbulskog Vojnog muzeja, u postavci "Kosova savaši" posetioci mogu da pročitaju, na engleskom, dve verzije opisa Kosovskog boja. Turski muzealci su kao prvu naveli srpsku, koja je paradoksalno, bazirana na osmanskom dvorsko-religioznom falsifikatu da se Miloš lažno predstavio kao izdajnik i ubio sultana u njegovom šatoru. Ovoj verziji je suprotstavljena moderna turska, zasnovana na ranim osmanskim izvorima i svedočanstvima savremenika bitke, koja navodi da je "srpski plemić Miloš Kobila" ubio sultana Murata na bojnom polju.
Takvu postavku i uporednu priču o Kosovskom boju, nažalost, nema nijedan srpski muzej.
Srbi na Srbe
OSMANSKI izvori Vuka Brankovića ne pominju kao izdajnika, ali navode srpske jedinice iz oblasti Mrnjavčevića i Dejanovića koje su oni kao vazali morali da daju za boj na Kosovu.
- U srednjem veku je to bilo uobičajeno. Setite se da je despot Stefan kao osmanski vazal Muratovog sina Bajazita, koji mu je pogubio oca, ratovao u bici kod Angore. Da nije to uradio, Osmanlije bi opustošile Srbiju. Događaji moraju da se sagledavaju iz ugla doba u kome su se odigrali, a ne po današnjim merilima - kaže dr Srđan Katić.
Smrt u sedlu
BIOGRAFIJA surovog osmanskog sultana Murata pokazuje da on nije bio senilni starac koji je ležao u jastucima tokom boja, već je aktivno učestvovao u bici. Osmanske verižne košulje sa ojačanjima od čeličnih ploča na stomaku i grudima, izložene u istanbulskom Vojnom muzeju, nedvosmisleno pokazuju da je Miloš mogao da ga ubije jedino udarcem odozdo ispod verižnjače, dok je Murat sedeo na konju, baš kao što navode rani osmanski izvori.
Zamka za konjicu
VERIŽNA košulja i kuran Evrneos-beja su izložene na postavci "Kosovski rat" jer ovaj osmanski vojskovođa bio je istinski komandant desnog krila Muratove vojske, kojom je nominalno zapovedao princ Bajazit.
Turska istoriografija navodi da je Evrenos - beg doveo do preokreta u bici koju su Turci počeli da gube, kada je srpsko desno krilo pod komandom Vuka Brankovića rasturilo njemu suprotsavljeno krilo osmanske vojske pod komandom princa Jakuba. Srpski ratnici su zatim ugrozili centar turske vojske kojim je zapovedao sultan Murat. Možda bi boj tada odlučio juriš konjice srpskog levog krila pod komandom Vlatka Vukovića, da je nije dočekala je zamka Evrenos bega: palisada od zašiljenog kolja koja je ležala maskirana na tlu dok joj se konjanici nisu približili. Kada su je osmanski vojnici podigli konji su se svom snagom nabili na šiljke. Vukovićev juriš je slomljen, a osmanski izvori navode da se on sa svojom preostalom vojskom tada povukao. Osmanlije nikada i nigde nisu rekle da je Vuk Branković izdao. Desno krilo osmanlija tada je počeo da prodire ka srpskom centru kojim je zapovedao knez Lazar. Osmanski izvor navode da je on stradao u tom kontranapadu.
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
LUKAS ŽESTOKO O SEVERINI POSLE IZJAVE O JASENOVCU: "Ona je budala, priča bljuvotine o Srbiji, a sin joj Srbin"
U NOVOM izdanju emisije "Četiri i po žene", kod voditeljki Zine Al Sattaf, Katarine Odalović, Jadranke Jevtić i Maje Mojsovski Rašević, gost je bio pevač Aca Lukas.
27. 12. 2024. u 09:30
Komentari (10)