OŽIVELI LAZAREVI ZLATNI LAVOVI NA CARSKOM PURPURU: Napravljena idealna rekonstrukcija odore kneza Lazara

Boris Subašić

28. 06. 2023. u 15:42

SVEČANA vladarska odora kneza Lazara, od carskog purpurnog brokata na kome se igraju zlatni lavovi, vaskrsla je u virtuelnoj stvarnosti, posle 634 godine dramatične istorije i od danas se može videti na zvaničnom sajtu Muzeja SPC (muzejspc.rs)

ОЖИВЕЛИ ЛАЗАРЕВИ ЗЛАТНИ ЛАВОВИ НА ЦАРСКОМ ПУРПУРУ: Направљена идеална реконструкција одоре кнеза Лазара

foto: Muzej SPC

- Uoči Vidovdana 2023. završena je trodimenzionalna rekonstrukcija bescen-blaga srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, svečana odora Svetog kneza Lazara - kaže đakon Vladimir Radovanović, upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve. - Digitalna 3D rekonstrukcija koju je Muzej SPC izradio u saradnji sa studijom Marka Aleksića i Aleksandrom Radosavljevićem, dokazuje da kombinovanje istraživanja i rezultata koje daje najsavremenija tehnologija može pružiti odlične rezultate. Izrađena su dva modela: jedan koji odgovara trenutnoj boji tkanine i njenih ukrasa, i drugi koji predstavlja idealnu rekonstrukciju purpurne boje i izgleda celovite odore kneza Lazara.

foto: Muzej SPC

Purpurna vladarska odora svetog kneza

Podvig izveden modernim informatičkim tehnologijama bio bi nemoguć da Srpska crkva i verni narod nisu vekovima čuvali mošti kneza Lazara i u kivotu ih na rukama nosili kroz seobe i ratove. Ta originalna odora koja je upila okean srpskih suza i izbledela do boje peska izložena je u vitrini Muzeja SPC, a virtuelna porfira u carskom sjaju blešti na muzejskom sajtu koji je vidljiv u čitavom svetu.

foto: B.Subašić

Upravnik Muzeja SPC Vladimir Radovanović

Ova odora otkriva i da titulisanje Lazara kao cara u narodnom predanju nije slučajno. Purpurne "haljine" su u tradiciji "hrišćanskog Rima" nosili samo carevi. Vladar Srbije, poslednjeg slobodnog dela "pravoslavne vaseljene", suštinski je 1389. imao carsko dostojanstvo branioca pravoslavlja u Kosovskom boju.

- Svečana odora Svetog kneza i velikomučenika Lazara je jedna od najznačajnijih srednjovekovnih relikvija srpskog naroda - kaže Radovanović. - U narodnom predanju sačuvalo se verovanje da je Sveti knez bio obučen u ovu odoru kada je poginuo na Kosovu, da su zbog toga na njoj mrlje od svetiteljeve krvi i poderotine od šesnaest ubodnih rana. Sprovedena arhivska i terenska istraživanja, kao i upotreba novih digitalnih tehnologija, donele su nova naučna saznanja u vezi sa ovim predmetom od izuzetnog nacionalnog i verskog značaja, koja obogaćuju uzbudljivu istoriju odore.

foto: Vikipedija

Freska Kneza Lazara iz Ljubostinje

Godinu dana posle pogibije kneza Lazara njegove mošti su iz Crkve Vaznesenja Hristovog u Prištini, gde je prvobitno sahranjen, prenesene u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu, gde je kanonizovan u svetitelja.

- Za ovakav čin, koji je u srednjem veku bio crkveni i državni događaj, bili su ispunjeni svi potrebni preduslovi: mučenička smrt, pojava čudesnih znamenja, pronalaženje celih netruležnih moštiju, njihovo podizanje i prenošenje u novi grob - objašnjava Radovanović. - Tom prilikom su mošti odevene u svečanu odoru, a sastavljeni su posebna Služba i Žitije svetitelja. Izvesno je da je Sveti knez Lazar odeven u najskupoceniju odoru koju je koristio tokom života za svečane prilike, u zlatotkanu porfiru.

Stručnjaci Muzeja SPC, konzervatori i eksperti za IT tehnologije imali su naizgled nemoguć zadatak da otkriju kako je pre više od šest vekova izgledala današnja siva tkanina na kojoj se jedva vidi izbeledeli vez. Učešćem Muzeja SPC u međunarodnom muzejskom projektu "ADAsilk" koji je stvorio ogromnu bazu podatka o srednjoevekovnim tkaninama, otkriveno je gde je i kako nastala Lazareva porfira.

- Odora je napravljena od luksuzne brokatne svile u italijanskom gradu Luka u trećoj četvrtini 14. veka - kaže istoričar umetnosti Miljana Matić, zamenik upravnika Muzeja SPC. - Svilu iz Luke nosili su najbogatija vlastela i pape, a mnogi svetitelji širom Evrope su sahranjivani u njoj. Posle pada Carigrada pod Latine, Luka je prvi grad u Evropi koji je počeo da proizvodi svilu, rađenu na specifičnim razbojima. Materijal od kojeg je izrađena odora pripada klasi Drappi d'oro et d'ariento, a svilena osnova je izvezena zlatnim i svilenim koncem, motivima sučeljenih propetih lavova, ždralova i stilizovanog cveća. Dugmad su bila izrađena od srebrnog i lanenog konca, sa livenim elementom na kome je kao detalj u emajlu izveden šlem sa volujskim rogovima, grb kneza Lazara.

foto: B.Subašić

Istoričarka umetnosti Miljana Matić kraj izbledele originalne odore

U Muzeju SPC smatraju da je sam knez zahtevao izradu dugmadi i zlatoveza lavova koji se dokumentovano pojavljuju u heraldici Nemanjića od Stefana Dečanskog.

- Mi kneza Lazara u popularnoj kulturi obično vidimo u vojnoj opremi, ali ova odežda ga pokazuje kao predstavnika srpske kulture u zenitu njenog razvoja - kaže Matićeva. - Ona prikazuje prefinjenu osobu koja odeždu koju će nositi prilikom susreta sa uglednim ličnostima i zvanicama kupuje u Italiji gde se oblačilo najviše plemstvo 14. veka. Lazar se kroz porfiru vidi kao vladar svestan ne samo ratničke uloge, već i državničke i diplomatske. Stoga ne čudi što će njegov sin despot Stefan Lazarević biti osoba takvog rafinmana.

Ovaj neverovatan skup raznorodnih podataka otkrilo je multidisciplinarno proučavanje izbledele tkanine i jedinog sačuvanog dugmeta, od 41 komada koji su stajali na odori, kojoj danas nedostaju veliki delovi. Gde su oni nestali? Odgovor je naučnicima dao opis porfire iz 1854. koji je ostavila književnica Milica Stojadinović Srpkinja. Ona svedoči da su kaluđeri manastira Vrdnik davali delove relikvije narodu koji ih je tražio kao lek: "Jedan je došao s bolesnim očima, i tražio komad da obriše oči, jedan da ga nosi uvek sa sobom..."

foto: Muzej SPC

Dugme sa Lazarevim grbom

Srednjovekovna porfira skinuta je sa kneževih moštiju 4. decembra 1826. kada je mitropolit Stefan Stratimirović presvukao i preneo mošti iz starog kivota u novi. Svečana odora je potom čuvana u posebnom kivotu, u priprati vrdničke crkve. Relikvije su mirovale do nemačkog napada na Jugoslaviju 6. aprila 1941. kada su sklonjene u manastir Bešenovo, pošto im je u Ravanici pretila opasnost od ustaša i od "nagomilane velike količine municije i benzina po manastirskim lagumima". Kada se čulo da ustaše skrnave srpske svetinje u fruškogorskim manastirima, tada na teritoriji NDH, protojerej-stavrofor prof. dr Radoslav Grujić, upravnik Muzeja SPC, umolio je vremahtovog komesara za kulturu Fon Rajsvica da se mošti kneza Lazara, cara Uroša i despota Stefana Štiljanovića spasu od uništenja i vrate u Srbiju. One su 15. aprila 1942. stigle u Beograd, a smatralo se da je porfira izgubljena.

- Svečana odora kneza Lazara je drugim putem došla do Beograda - kaže Matićeva. - Dr Slobodan Mileusnić, tadašnji upravnik Muzeja SPC je 1989. u Spomenici o šestogodišnjici Kosovskog boja naveo kazivanje profesora dr Dušana Glumca da je odoru u Beograd tajno doneo jedan nemački oficir. Profesor Glumac je neposredno pre rata proučavao manastir Vrdnik i sprijateljio se sa njegovim igumanom Longinom, koji mu tajno poslao na čuvanje skupinu predmeta među kojima je bila i Pohvala knezu Lazaru monahinje Jefimije, koja je u stvari pokrov za odsečenu Lazarevu glavu i kneževu odoru. Vrdničke dragoceniosti koje je dr Glumac čuvao u strogoj tajnosti do 17. maja 1944. kada ih je predao igumanu Longinu. On ih je dao Srpskoj patrijaršiji, a zatim su ti crkveno umetnički i istorijski predmeti pohranjeni u Muzej SPC, gde su i danas.

foto: Muzej SPC

3D rekonstrukcije odore sa današnjim izbledelim bojama

PRIŠTINA, RAVANICA; VRDNIK

KNEŽEV kivot je do fruškogorskog manastira Vrdnika stigao u putovanju koje je počelo 1689. u Velikoj seobi. Ravanički monasi su na rukama nosili mošti Svetog kneza prvo u Sent Andreju, a zatim u manastir Vrdnik, koji se se od tada naziva i Nova ili Sremska Ravanica. U manastirskom inventaru iz 1733. nalazi se prvi pisani pomen odore kao "velika zlatotkana porfira kneza Lazara, ukrašena biserom", a u popisu iz 1753. dat je i opis moštiju: "U velikom kivotu leži celo i neoštećeno telo Svetog mučenika kneza Lazara srpskog, na desnoj strani hrama. U ruci kneza Lazara nalazi se pozlaćeni krst, okovan srebrom i ukrašen dragim kamenjem."

foto: B.Subašić

Detalj Jefimijine pohvale knezu Lazaru

JEFIMIJIN POHVALNI POKROV

MALO je poznato da je čuvena Pohvala monahinje Jefimije, koja je izložena u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, zapravo pokrov za odsečenu glavu kneza Lazara, kaže Miljana Matić:

- Vezena na crvenoj atlas svili zlatnim nitima, pored toga što predstavlja prvorazredan književni sastav - Pohvalno slovo - delo prve srpske imenom poznate pesnikinje, svedoči o vrednom uzdarju despotice Jelene Mrnjavčević - monahinje Jefimije moštima Svetog velikomučenika kneza Lazara, koji joj je pružio utočište na svom dvoru.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (5)

NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU: Sabalenka progovorila o dopingu