SRPSKI PETROVDANSKI SABOR U BELOJ KRAJINI: Oko hrama u Milićima okupljaju se Srbi iz cele Slovenije

Malobrojnim potomcima čuvara najsevernijeg dela habsburške Vojne granice koji ovde žive od 16. veka pridružili su se srpski doseljenici s kraja 20. i početka 21. veka koji su dali novu snagu ovom izdanku srpske loze.

foto: B.Čeliković

CRKVA posvećena Svetim apostolima Petru i Pavlu u selu Milići u Beloj Krajini na Petrovdan postaje saborno mesto Srba koji žive u Sloveniji. Malobrojnim potomcima čuvara najsevernijeg dela habsburške Vojne granice koji ovde žive od 16. veka pridružili su se srpski doseljenici s kraja 20. i početka 21. veka koji su dali novu snagu ovom izdanku srpske loze.

foto: B.Čeliković

O tome svedoče prizori koje je zabeležio istoričar Borisav Čeliković, urednik nacionalne etnografske biblioteke "Koreni" u "Službenom glasniku", koji od 2012. istražuje Belu Krajinu.

foto: B.Čeliković

- Prazničnu liturgiju služio je episkop gornjokarlovački Gerasim, posle nje je kulturno-umetničko društvo "Bela Krajina", kojim rukovodi Snježana Branisavljević, izvelo program posvećen Kosovu i Metohiji, a predstavljena je i knjiga "Bela Krajina, Srbi u Sloveniji". U Milićima je preostalo samo nekoliko srpskih pravoslavnih porodica, a oko crkve se na Petrovdan okuplja mnogo više Srba nego što ih živi u celoj Beloj Krajini. Slava hrama se pretvorila u sabor Srba sa mnogo šireg prostora. Oni su danas identitetski jači nego u periodu posle Drugog svetskog rata, kada su sistematski rasrbljavani - kaže Čeliković.

foto: B.Čeliković

O povratku korenima više od reči svedoče fotografije gužve tokom lomljenja slavskog kolača, prepune crkve, litije oko hrama i dečice u nošnjama, među kojima su najbrojnije blistavobele belokrajinske, kakve su nekada mogle da se vide i u drugim delovima Vojne granice. U habsburškim arhivama je zabeleženo da su prvi srpski uskoci sklanjajući se od Osmanlija "uskočili" u Belu Krajinu s teritorija Glamoča, Unca, Srba, Hercegovine... Bela Krajina je kao kulturni fenomen danas predmet interesovanja naučnika ne samo iz Slovenije već iz cele Evrope.

foto: B.Čeliković

- U Beloj Krajini, u opštini Črnomelj, najjužnijem delu Slovenije gde reka Kupa pravi luk, nalaze se autohtona srpska naselja Bojanci, Marindol, Milići i Paunovići. Ova enklava je uspela da sačuva nacionalni identitet od sredine 16. veka do danas i predstavlja ostatak nekada mnogobrojnih krajiških naselja na levoj obali Kupe. Iako vekovima bez kontakta sa maticom, oni su uspešno čuvali srpski identitet do SFRJ, kada su im ukinuti škola i crkva. Po popisu iz 2011. u Beloj Krajini je ostalo samo oko 280 Srba, ali u poslednjih petnestak godina došli su novi i nastavili kontinuitet - kaže Čeliković.

foto: B.Čeliković

foto: B.Čeliković

On je urednik kapitalnog zbornika "Bela Krajina, Srbi u Sloveniji", prve celovite predstave najsevernijeg pravca seoba Srba, koji su migrirali pred turskim osvajanjima, od Makedonije, preko Raške do Hercegovine, Bosne, Like i Dalmacije do Bele Krajine. O značaju ove knjige svedoči to što ju je autor, na poziv slovenačke akademije nauka, nedavno predstavio u Ljubljani.

- Da je srpsko pravoslavlje bilo za Belokrajince više od religije govori dirljivo svedočanstvo o belokrajinskim drvenim klišeima za štampanje gde su pored slika svetaca i tekstova molitava bila urezana, kao svetinja, ćirilična slova kojima je u narodnom verovanju pripisivana isceliteljska moć - kaže Čeliković. - To je slika vere da je srpski identitet vrednost sam po sebi, zbog koje vredi pretrpeti sve teškoće. Pokazalo se pravilo da su Srbi nestajali na prostorima gde je potiskivana srpska crkva i zato je Petrovdanski sabor u Milićima od suštinskog značaja.

foto: B.Čeliković

DIPLOMATIJA ZA IDENTITET

ZA održanje identiteta Srba u Beloj Krajini izuzetno je važna poseta Nikole Selakovića, koji je 2021. kao ministar spoljnih poslova bio prvi srpski zvaničnik koji je ikada došao u ovu srpsku enklavu, kaže Borisav Čeliković:

- On je tada postigao dogovor o stvaranju muzeja Bele Krajine, koji će podsećati da je ovaj prostor samo mali preostali deo Vojne granice naseljene Srbima čiji potomci danas imaju drugi identitet. Za pohvalu je i rad naše ambasade u Ljubljani.

foto: B.Čeliković

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije