POBEDA "OTPISANIH" VOJNIKA I SELJAKA NA CERU: Trijumfovali iako potcenjeni i od neprijatelja i od saveznika

Zapad ni danas ne razume da Srbi pobeđuju ne zato što su najbolje uvežbani i opremljeni, već zato što se bore u ime života

Cerska bitka

SRBI su u avgustu 1914. kao i obično bili potcenjeni. Zapovednik austrougarske Balkanske vojske, general Oskar Poćorek tvrdio je da će pohod na Srbiju biti "vojnička šetnja". Srbe u svoje velike operacijske planove nisu stavili ni saveznici iz Antante, koji su sa sumnjom i prezirom gledali na srpsku vojsku čiji su topovi i puške imali cevi ilizane od paljbe u balkanskim ratovima, a cele uniforme nosili su samo prvopozivci. Sve je promenila Cerska bitka u kojoj su od 15. do 24. avgusta 1914. Srbi izborili prvu pobedu za Antantu u svetskom ratu.

vikipedija

Savezničke prestonice počele su tada da slave srpskog seljaka u uniformi, koga nije bilo nimalo briga za te priče. On je psovao vladare i političare, i tuđe i svoje, isprežući po treći put 1912. volove i konje iz plugova da bi ih upregao u jarmove topova i municijskih kola. On nije jurišao i uskakao u rovove za kraljeve i careve, već za svoju zemlju, koju su mu preci izborili i ostavili. Tukao se jarosno protiv uhranjenih i lepo obučenih "Švaba" koji su došli da mu otmu njegovu srpsku sirotinju, da ga odvuku od kuće u vreme kada je trebao da sakuplja letinu kojom će ishraniti čeljad. Zapad ni danas ne razume da Srbi pobeđuju ne zato što su najbolje uvežbani i opremljeni, već zato što se bore u ime života.

vikipedija

Početkom avgusta 1914. Austrogarska je imala dovoljno artiljerije da bombarduje Srbiju duž cele rečne granice od Tare do Dunava da bi zbunila srpske stratege i sakrila pravac glavnog udara. Srbi su kao tjano oružje na obale stavili "čiče", trećepozivce koji su govorili da su suviše stari da se povlače. Austrougarski komandanti bili su zapanjeni spokojem sedih brkajlija koji su puščanom paljbom zaustavljali desante, umirući u rovovima jer nikakva vatra nije mogla da ih otera sa položaja. Samrtni strah je bečke vojnike hvatao od dobrovoljaca, četnika, lako naoružanih, pokretljivih i neustrašivih. Kada je Poćorekov Peti korpus 12. avgusta prelazeći Savu naišao na nesalomiv otpor "čiča" i 500 četnika Jadarskog odreda, bečki komandant je telegrafisao da ga je zaustavila cela srpska armija.

vikipedija

Srpski stratezi, vojvoda Radomir Putnik i general Živojin Mišić, strpljivo su čekali da neprijatelj pokaže prave namere i čuvali najbolje trupe za odlučujuću bitku. Kada su Austrougari krenuli u napad preko Drine naredili su generalu Stepi Stepanoviću da pokrene ka Šapcu u usiljeni marš svoju Drugu armiju čuvanu u pozadini. Prvi su posle 68 kilometara marša koji je više ličio na trk na bojište stigli vojnici Šumadijske divizije prvog poziva i razbile austrugarske trupe oko Šapca. Stepanović je shvatio da će odsudnu bitku dobiti onaj ko bude ovladao zelenim grebenom Cera i saminicijativno je nardio da se Kombinovana divizija uputi ka Tekerišu, a odatle 2. prekobrojni puk sa artiljerijskom baterijom na dominantni cerski vis: "Sa divizijom forsirajte jer zauzeće Kosaninog grada biće od presudnog značaja za celokupnu situaciju naše vojske".

vikipedija

Ratnici Kombinovane divizije u uniformama skorenim od znoja i prašine, nastavili su da pešače u opancima otanjenim od marša dugog 60 kilometara, koji su prešli za 23 časa. Komandir mitraljeskog odeljenja kapetan Milutin Nikolić opisao je početak bitke na Ceru, 15. avgusta noću: "Već se beše spustio mrak. Poče da pada sitna kiša. Put seoski posta blatnjav i klizav da se jedva moglo ići... Sa kika se videla cela istočna padina Cera... Cela ta strana bila je načičkana malim vatricama ili zapaljenim lampama u nekom bivaku... Sada je bilo već jasno da je to bivak neprijatelja. Moglo je biti oko 3 časa ujutru. Osu se brza paljba iz pušaka i mitraljeza... Trenutak je bio veoma kritičan, trebalio je odmah preći u napad ili pobeći iz pakla. Ali 2. prekobrojni puk nikad do sada nije odstupao u borbama, a kamoli sad da beži. Instiktivno i bez naročite komande u ovoj paklenoj vatri i neposrednoj blizini od nerijatelja vojnici 2. bataljona vođeni svojim oficirima poleteše ka neprijatelju. Bilo je kao u paklu, vikalo se na sav glas, pucalo se na sve strane, vojnici su padali kao pokošeno snoplje. Neprijatelj nije popuštao, a naši su naletali kao pomamni".

vikipedija

Tako je započeo odlučujući dao Cerske bitke koji se proširila celim bokom planine prema Savi do Tekeriša. Posle šest dana ogročenih borbi general Radomir Putnik je obavestio srpskog kralja Petra Prvog "da je glavni neprijatelj poražen kod Jadra i na planini Cer" i da ga njegove snage progone. Pobeda je bila skupo plaćena. Francuski ratni izveštač Anri Barbi je telegrafisao evropskim novinama: "Prostor između Cera i reke Jadar gde se silna bitka dogodila nije bio ništa drugo do masovna grobnica i raspadnuto meso... Iz senke šume se širio smrad tako gadan da je prilaz vrhu Cera bio nemoguć. Broj leševa je bio tako veliki da je Druga armija zbog nedostatka vremena bila primorana da prekine njihov pokop".

Srbija je platila visoku cenu za pobedu saveznika. Oni to mogu da zaborave, ali mi ne smemo.

STRATEZI PROZRELI PLANOVE

SRPSKE vojskovođe su bili bolji od bečkih carskih, jer su reagovali promišljeno i saminicijativno, ne čekajući da ih događaji prestignu i ne podležući političkim pritiscima. Srpska obaveštajna služba nije mogla da uđe u bečke štabove 1906. kada su oni počeli da prave planove za napad na Srbiju, ali su tu nameru osetili i kontraplanove počeli da spremaju samo godinu kasnije vojvoda Radomir Putnik i njegov najbolji učenik, politički uvek nepodoban general Živojin Mišić, odan Srbiji, a ne trenutnim vlastima.

Privatna arhiva

AUSTRIJSKI NAREDNIK BROZ

U PRVOM sukobu srpske i austrougarske vojske otkriveno je da su "Švabe" u stvari "braća" iz Hrvatske i BiH koji su pretvorno ponudili predaju, a onda zapucali, zapisao je kapetan Milutin Nikolić. Među "braćom" u Cerskoj bici je bio i Josip Broz, narednik austrugarske 25. divizije koja je počinila strahovite zločine nad civilima u Srbiji.

- Na srpskom frontu bio sam do drugog povlačenja austrijske vojske u decembru 1914. godine. Mene je u ratu jedino interesovalo izviđanje, zato što je pri tome trebalo misliti svojom glavom. Imao sam manju izviđačku jedinicu, kojom sam komandovao i išao na izvršavanje izvjesnih vojničkih zadataka - priznao je Broz pred smrt u memoarima.

Preporučujemo

Društvo

0 2

"NOVOSTI" SAZNAJU: Počeli radovi na obnovi kuće porodice Zahorec u Čelarevu koja ima četvoro dece, a koja im je uništena nakon oluje (FOTO)

16. 08. 2023. u 09:17

Politika

0 0

NE DAJEMO INFORMACIJE O ISTRAZI: Tužilaštvo u Hagu o tvrdnjama Tačijeve odbrane o trgovini organima

16. 08. 2023. u 09:46

Politika

0 3

PUTIN KAO IZGOVOR ZA JAČI UDAR NA SRBIJU: Sinhronizovano - u nemačkim medijima i na Si-En-Enu kampanja protiv Srbije

16. 08. 2023. u 09:53

Nesreće

0 0

ŽENA VOZILA U KONTRASMERU: Sudarila se sa autobusom - saobraćajna nesreća u Jajincima

16. 08. 2023. u 10:03

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije