"MALI BEČ" SVETLI I U MRAKU: U Temišvaru, gde se prošlost i sadašnjost dodiruju i sudaraju (FOTO)

TEMIŠVAR, ovogodišnja Evropska prestonica kulture, treći je po veličini grad susedne Rumunije i nama najbliža slika Evropske unije.

foto V.Strugar

 Iako je zvanična stopa nezaposlenosti u gradu svega dva odsto (od 300.000 stanovnika), ulični prizori ne ostavljaju utisak visokog standarda: skupi tržni centri ne vrve od gužve, a i u neke tople novembarske dane u kafićima je više praznih nego popunjenih mesta...

Stariji još pamte vreme Čaušeskua i restrikcija struje, mada je Temišvar prvi u Evropi, 1884, dobio električnu rasvetu. Ovde je počela i rumunska revolucija 1989, a posle pada Berlinskog zida grad je ubrzano napredovao, pa danas postoji i izraz "temišvarski model" kao metafora za ubrzan razvoj i prilagođavanje kapitalističkoj privredi. Ipak, izvan uređenog jezgra grada (kojeg zbog kulture i arhitekture nazivaju "malim Bečom"), tužni ostaci socijalizma vide se na svakom koraku.

foto V.Strugar

Napuštene fabrike, oronule fasade radničkih naselja i - ulični mrak. Zimi se rano spušta i već u četiri po podne put kroz širi centar i periferiju vodi kroz potpunu tminu. Navike ili nužda, uslovljene ekonomskom krizom, očigledno su prinudile Rumune da i dalje štede struju i ne "rasipaju" je na uličnu rasvetu. Takođe, jedna od najbogatijih zemalja izvorima, ne koristi za piće "česmovaču" jer je voda samo za tehničku upotrebu.

Za razliku od Beograda, ovde je malo natpisa na stranom jeziku u nazivu prodavnica (osim u šoping molovima sa poznatim robnim markama), na bilbordima, saobraćajnicama, kao i u svakodnevnoj upotrebi. Uglavnom, samo školarci govore engleski, dok se stariji ne služe ni ruskim koji im je nekada bio obavezan predmet u nastavi. Ljubazno i predusetljivo, pokušaće Temišvarci (na maternjem) da pomognu svakom strancu kako bi se snašao u njihovom gradu, a ako ne uspeju i zbog toga izgube poneku mušteriju ili hotelskog gosta - ne uzbuđuju.

Da sa Rumunima, pored istorijski uvek dobrih odnosa, imamo mnogo bliskosti, svedoči i muzika. Lepa Brena je i posle četiri decenije veoma popularna, bilbord sa najavom njenog koncerta je na udarnom gradskom mestu, a njene pesme odjekuju iz kafića. Srpski radio porodice Adžić ima više od 300.000 slušalaca, što znači da ga prati ceo grad! Kako kažu naši zemljaci, Rumuni vole svaku vrstu komšijskog zvuka: pop, rok i, naravno, narodnu muziku.

Foto: Fejsbuk printskrin/Narooma Rescue Squad - VRA Rescue NSW

Srbi su četvrta po veličini etnička zajednica u Temišvaru. I danas se okupljaju oko nacionalnih ustanova: tri pravoslavne crkve (sve iz 18. veka), Vladičanskog dvora (sedišta Temišvarske eparhije) sa crkvenim muzejom, osnovne škole i gimnazije "Dositej Obradović", Srpskog kulturnog centra. Potpredsednik Saveza Srba u Rumuniji (SSR), Dejan Popov, nažalost, svedoči da su rezultati popisa iz 2021. poražavajući - zvanično je registrovano oko 12.000 Srba, od kojih trećina živi u Temišvaru. Do pre samo deset godina bilo ih je 18.000. Za samo deceniju "izgubljena" je trećina. Na pitanje šta se desilo, odgovara da srpski živalj stari, priraštaj nije veliki, dok je poslednji (i možda najvažniji) razlog - asimilacija.

- S druge strane, ne postoji priliv stanovništva. Odnosno, nema Srba gastarbajtera koji dolaze da žive i rade u Rumuniji. Reč je, dakle, isključivo o autohtonom stanovništvu.

Uprkos ovoj činjenici, SSR čini sve da sačuva kulturu i običaje, pa već 18 godina svakog novembra (tokom celog meseca) organizuje "Dane srpske kulture u Temišvaru". Ovog puta napravili su presedan i umesto s novim filmskim naslovom, manifestaciju počeli predstavom pozorišta iz Gračanice, poručujući sa bine Narodnog pozorišta da su "Srbi sa Kosova stalno u njihovim mislima i molitvama"...

foto V.Strugar

Naši zemljaci imaju svoje mesto u samom srcu ovog gostoljubivog grada: na jednom od tri divno uređena trga, Trgu ujedinjenja, srpska je Saborna crkva sa Vladičanskim dvorom, a pored nje bista Miloša Crnjanskog koji je ovde proveo prve godine školovanja.

Ipak, slika grada nije ni nalik onoj s kraja 19. i početka 20. veka. Tragovi nekadašnje gospoštine vidljivi su u njegovoj arhitekturi, novije istorije na periferiji. U ovom gradu počeli su protesti 16. decembra 1989, na današnjem Trgu slobode nastavili se nemiri: posmrtne ploče na fasadi Rumunske pravoslavne crkve i danas svedoče o prvim žrtvama koje su pale u borbi za slobodu, koja nikada (i nigde) "nije umela da peva kao što su sužnji pevali o njoj".

Preporučujemo

Kultura

0 0

RADUJE ME ŽIVA SRPSKA REČ NA SCENI: Glumac Marko Adžić uspeva da paralelno gradi karijeru u Srbiji i Rumuniji

21. 11. 2023. u 20:00

Svet

0 1

ČOVEK MESECIMA ŽIVEO SA TELIMA SVOJIH MRTVIH SESTARA: Komšije šokirane tragedijom

18. 11. 2023. u 09:31

Crna Gora

1 6

NAJTEŽE JE BILO KRENUTI: Filipovići, poreklom iz Srbije, brodom preplovili od SAD do Kumbora (FOTO)

11. 11. 2023. u 18:46

Društvo

0 2

ORDEN PREDSEDNIKA RUMUNIJE: Crkva u Grebencu, kod Bele Crkve, dobila visoko nacionalno priznanje

05. 11. 2023. u 12:50

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije