STRIPOM REKLI "NE" NASILJU: Rad naših profesora i đaka, po oceni međunarodne organizacije frankofonije, među 10 najboljih u svetu
PROJEKAT "Reci ne nasilju, reci da toleranciji" (Dis non à la violence, dis oui à la tolérance), urađen kao strip, jedan je od 10 najboljih u svetu koji je odobrila Međunarodna organizacija frankofonije, a delo je naših profesora i đaka. Ideja za njegovu izradu potekla je od Udruženja profesora francuskog jezika Srbije, uz čiju pomoć su osnovci i srednjoškolci, poput pravih umetnika, uradili strip. Njegovi junaci su profesorka Sloboda (Liberte) u stalnoj potrazi za formulom za bolji svet i golub koji simboliše tu bolju budućnost i donosi QR kod sa receptima za bolji svet.
Foto: Udruženje profesora francuskog jezika
U razgovoru za "Novosti" Mirjana Radonić, profesorka francuskog jezika u OŠ "Kosta Đukić" u Mladenovcu i nacionalni korespodent za Srbiju Udruženja "Frankofonija bez granica", kaže da je ideja u njoj dugo tinjala kao apel koji traži rešenje za sve što se dešava oko nas, ali i kao mogućnost mladima, deci, učenicima i studentima da ponude rešenja.
Foto: Udruženje profesora francuskog jezika
- Svedoci smo da je današnjica vrlo agresivna, konstantno bivamo izloženi nasilnim sadržajima. Smatrala sam da treba videti pozitivnu vest i podstaći učenike da se upoznaju sa nenasilnim rešenjima, sa temom i pojmom tolerancije i empatije - kaže Radonićeva. - Odlučili smo se za strip jer je projekat direktno vezan za francuski jezik i frankofoniju, a u Francuskoj je deci strip jedno od omiljenih štiva za čitanje. Kao profesori imali smo prilike da se upoznamo i da radimo na uvođenju stripa kao pedagoškog sredstva u nastavu jezika.
ŠKOLE IZ CELE SRBIJE
U PROJEKTU su, između ostalih, učestvovali učenici 14. beogradske gimnazije, osnovnih škola "Stefan Dečanski" iz Železnika, "Dositej Obradović" iz Požarevca, "Kosta Đukić" iz Mladenovca, "Moma Stanojlović" iz Kragujevca, "Milić Rakić Mirko" iz Prokuplja i "Bata Bulić" iz Petrovca na Mlavi, kao i studenti departmana za francuski jezik u Nišu i Kragujevcu.
U projektu je učestvovalo 10 škola direktno i dvadesetak indirektno, kao i studenti Filozofskog fakulteta iz Niša i Francuski institut u Beogradu. Na izradi samog stripa angažovani su đaci 14. beogradske gimnazija i više osnovnih škola u Srbiji.
Foto: Udruženje profesora francuskog jezika
- Najpre sam kontaktirala sa mladim strip autorom Filipom Karanom, koji je sa decom radio tehnike izrade stripa i održao radionicu u Francuskom institutu u Beogradu, a pružao nam je i tehničku podršku - priča Radonićeva. - Krajnji produkti su sve nas više nego prijatnio iznenadili. Za manje od mesec imali smo već pravi strip. Učenici svake škole su uradili svoj mali scenario o nasilju i kako ga rešiti: od potrage za savršenim receptom kroz lavirint književnog stvaralaštva, preko Asteriksa i Obeliksa, koji vode na put oko sveta tražeći nadu koja će ga spasti, do viđenja iz dečjeg ugla prava i položaja žena u različitim kulturama.
Projekat je trajao pet meseci, a zvanično je otvoren na Oplencu 15. avgusta prošle godine, na letnjem frankofonom kampu u prisustvu Emanuela Samsona, direktora "Krefekoa" (regionalni frankofoni centar). Održano je mnogo radionica i debata sa učenicima gimnazija o temama poput fenomena socijalnog isključivanja i reakcija kada se to desi. Profesor dr Nemanja Krstić sa departmana za sociologiju održao je niz izuzetno posećenih radionica.
- Kao profesor francuskog uradila sam više od 20 projekata sa školama, od Kanade, Zelenortskih ostrva do Tunisa, Italije, Grčke i Francuske, pokušavajući da učenicima pokažem da sunce sija na isti način za sve nas iako se različito zovemo ili imamo drugačiju boju kože. Deci uvek kažem da budemo čistog srca punog ljubavi gde god nas putevi vodili. Jer srce je pravedan sudija i neće da zna za sitnice... - kaže profesorka Radonić.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
Madsen trebalo da igra u SRPSKOJ HIT SERIJI - sprečila ga jeziva tragedija
SLAVNI holivudski glumac trebalo je da bude deo jednog od najpopularnijih srpskih ostvarenja, no, sve je promenilo samoubistvo njegovog sina.
04. 07. 2025. u 12:34
ADRIJANA RODILA SA 66 GODINA: Postala senzacija, osuđivali je - a kako majka i ćerka danas žive (VIDEO)
ADRIJANA Ilijesku (87) bila je svetska senzacija 2005. godine kada je rodila ćerku Elizu, postavši tada najstarija porodilja na svetu. Ova rumunska univerzitetska profesorka u penziji izazvala je buru u medijima i stručnim krugovima, a danas živi povučeno sa svojom ćerkom, daleko od očiju javnosti.
04. 07. 2025. u 10:44
"ONA JE KRIVA" Madsen optužio ženu zbog SMRTI SINA - ratovao u Avganistanu, njegova poslednja poruka ocu bila je: "Volim te!"
PORODICU preminulog glumca zadesila je porodična tragedija u januaru 2022. godine kada je njegov sin Hadson izvršio samoubistvo. u 26. godini
03. 07. 2025. u 22:14
NAĐEN LEŠ IKONE HOLIVUDA Kako je Majkl Madsen pričao o Srbiji i Srbima: "Srpski ožiljci i lepa zemlja ljubaznih ljudi"
"UŽIVAO sam snimajući film 'Srpski ožiljci', bio je to dobar film... i srećan sam što sam se vratio."
03. 07. 2025. u 20:58
MILANČETOVE MUKE: "Pijanci hteli da me tuku tarabom, rekao sam: PUCAĆU! Pevao sam i po 15 sati!"
PEVAČ Milanče Radosavljević decenijama unazad važi za jednog od najvoljenijih pevača u čitavom regionu.
04. 07. 2025. u 09:24
PEVAČICA PROMENILA IME U SEDMOJ DECENIJI: Bebi Dol otkrila šta joj danas piše danas u dokumentima
Pevačica Bebi Dol čije je pravo ime do skora bila Dragana Šarić, više se ne zove ovako.
04. 07. 2025. u 14:13
"POJEDOH SE ŽIV, IZLUDE ME TO" Vučić o otvaranju auto-puta do Požege: To su već foliranja i glupiranja, krajnji rok do ponedeljka
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić govorio je iz Čačka o otvaranju auto-puta do Požege.
03. 07. 2025. u 11:49
"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.
01. 07. 2025. u 11:45
NEMA KAMERA, RADARA, NI POLICIJE: U Srbiji uveden NOV NAČIN merenja brzine - kazne stižu na kućnu adresu
SISTEM koji funcioniše potpuno automatski.
03. 07. 2025. u 19:09
Najnovije iz rubrike
ŽIVOT VRTE NA DVA TOČKA: Na licu mesta u Amsterdamu, prestonici Holandije, druželjubivom gradu sa obiljem znamenitosti,tolaranicije i bicikala
ONO što je Temza za London, Sena za Pariz, to je Amstel za Amsterdam. I mnogo više od toga, jer su njegovi prvi stanovnici, ribari, pre tačno 900 godina na ušću ove reke podigli prve kolibe na uzvišenjima koja su koristili za zaštitu od poplava. Izgradnjom brane na današnjem gradskom trgu Dam počeo je 1270. godine razvoj glavnog grada Holandije - zemlje lala, klompi i crvenih fenjera.
04. 07. 2025. u 09:36
MILORADOVIĆI PONOVO U SVOM ŽITOMISLIĆU: Grb plemićke srpske porodice vraćen u njenu zadužbinu zahvaljujući Ruskom domu u Beogradu
GRB srpskih i ruskih plemića Miloradovića vratio se u Manastir Žitomislić u istoimenom selu kod Mostara, njihovu zadužbinu iz 16. veka, zahvaljujući Ruskom domu u Beogradu, koji je pokrenuo potragu za artefaktima koji dokazuju duboke istorijske veze dva naroda.
04. 07. 2025. u 07:20
SRCEM UREĐUJU DOM ZA PORODICU KRUDULJ: Samohrani otac Dejan sa četvoro dece, u Dobrici kod Alibunara, živi u uslovima nedostojnim čoveka
VEĆ dve-tri godine Dejan Krudulj iz sela Dobrica kod Alibunara radi u jednoj firmi u Banatskom Novom Selu. Samohrani je otac i gotovo celu zaradu rasporedi za osnovne potrepštine i ono najosnovnije što je potrebno za njegovo četvoro dece: Stevu (16), Sofiju (14), Saru (12) i Sandru (10). Brinuo je i o svom ocu koji je živeo sa njima i nedavno preminuo.
01. 07. 2025. u 21:00
GRADITELJI U MANASTIRU RUJAN: Dobrotvorima na zdravlje, spasenje i blagoslov Božiji (FOTO)
Manastir Rujan nadomak Užica, u kome je radila je prva štamparija u srednjovekovnoj Srbiji, ima poseban značaj za srpsku kulturu i istoriju: na ovom mestu je „Hristu rab monah Teodosije“ 1537. godine završio štampanje čuvenog „Rujanskog Četvorojevanđelja“. Danas, skoro pet vekova kasnije, starešina manastira otac Teodosije, kazuje nam da je Crkva svetog velikomučenika Georgija postala tesna za sav verni narod i da su sa blagoslovom arhiepiskopa i mitropolita žičkog gospodina Justina počeli radovi na proširenju manastirskog hrama.
01. 07. 2025. u 17:23
KAD OČI NE VIDE, SRCE PREPOZNAJE: Slepe i slabovide žene u Srbiji svakodnevno se suočavaju sa izazovima, a ipak rade, završavaju fakultete..
U PROSTORIJI Saveza slepih Srbije nekoliko žena sedi oko stola. Ne videnas dok ulazimo, ali znaju da smo tu. Čuju naše korake, glasove, osećajunaše pokrete. U tom svetu bez svetla, njihova čula su izoštrena. Kad očine vide srce prepoznaje. One su žene koje ne vide, ili vide tek delićonoga što je u njihovoj blizini.
01. 07. 2025. u 07:00
Komentari (0)