SA TITOM PRIČAO O PROIZVODNJI ATOMSKE BOMBE: U Domu Vojske promocija knjige "Milutin Milanković i odbrana otadžbine" Slobodana Stojanovića
MILUTIN Milanković (1879-1958) je živeo čvrsto stojeći na zemlji, usredsređen na svoj naučni i inženjerski rad. U isto vreme bio je maštar, sanjalica, koji je plovio vasionskim prostranstvima. Bio je apolitičan, politika ga nije interesovala, ali se ona zanimala za njega. Događaji su, naizgled, prolazili pored njega, ali je u svima bio, voljom ili preko svoje volje, aktivni učesnik, svedočeći na svojevrstan način o njima.
Foto: D. Milovanović
Ovako o velikom naučniku govori pukovnik u penziji Slobodan Stojanović, autor knjige "Milutin Milanković i odbrana otadžbine" koja će biti predstavljena danas u 14.00 u Domu vojske u Beogradu. Knjiga, o kojoj će osim autora na promociji govoriti recenzenti dr Slavko Maksimović i Milan Stanimirović, i prof. dr Vladan Kuzmanović i Milica Sandić, svojevrstan je dokument o nemerljivoj ljubavi za vlastite korene i otadžbanu. Milanković je upornošću istraživača gradio vidljive i nevidljive mostove, povezujući Zemlju sa Suncem i spajao veoma udaljene oblasti poput astronomije i geologije.
Foto: D. Milovanović
- Njegov doprinos nauci beleže i priznaju sve svetske naučne institucije, a njegova otadžbina beleži još jedan: odanost matici - kaže Stojanović. - Razmišljao sam kako da sa pozicija rodoljublja, tradicije, morala i patriotizma istražim Milankovićev život i delovanje. I, da li to njegovo delovanje može biti putokaz, kao što je nesumnjivi uzor u naučnoj sferi.
Troslist srpske nauke
STOJANOVIĆ je jedan od osnivača udruženja koje nosi ime slavnog naučnika, jednog od najcitiranijih naučnika na svetu i tvorca najtačnijeg kalendara. Kada je pre 17 godina osnovana ova asocijacija, samo jedna ulica u Beogradu je nosila Milankovićevo ime. Danas 43 grada imaju ulicu sa njegovim imenom, osam škola i više od 30 ustanova.
- Sve ovo radimo da bi Srbija jednog dana dobila njegov muzej. Tesla, Pupin i Milanković su trolist srpske nauke. Ali, Milankovića se najmanje sećamo. Možda zato što je on sve što je ključno stvorio u Srbiji. Smatrao je da jedino ovde može na pravi način da pomogne svom rodu - kaže Stojanović.
Stojanović je u knjizi sagledao turbulentno vreme u kome je Milanković živeo:
- Za razmatranje Milankovićevog odnosa prema patriotizmu značajna su dva događaja. Prvi se dogodio dok je bio građanin Austrougarske, inženjer u bečkoj firmi Barona Pitela, a drugi kada je kao srpski državljanin doprineo znatnoj uštedi državnih sredstava tokom izgradnje pruge Niš-Knjaževac. Projekat takozvane Transbalkanske železnice podrazumevao je da deo pruge koja bi povezivala jugoistočnu Rusiju i Rumuniju sa Jadranskim morem prođe dolinom Timoka. Na tom delu vijugavu reku trebalo je preći čak 19 puta, što je značilo napraviti isto toliko mostova. Milanković je, međutim, izgradio projekat za samo jedan most, koji je upotrebljen za sve ostale. Kako je znao da je ovo izuzetno značajan projekat za državu, nije želeo da prihvati honorar. Smatrao je da je to njegova patriotska obaveza.
Foto: D. Milovanović
O Milankovićevom patriotizmu svedoči i što se posle poziva kolega da predaje na Beogradskom univerzitetu odrekao tridesetogodišnjeg austrijskog državljanstva i uzeo srpsko. Malo je poznato da je 15 godina radio za vojsku i mornaricu.
- Kao potpredsednik Srpske akademije nauka, vodio je Tita u obilazak zgrade. Drugi susret sa njim održan je 9. septembra 1948. Tito je sa Aleksandrom Belićem, tadašnjim predsednikom SAN, Milankovićem i Pavlom Savićem razgovarao o izradi atomske bombe u Jugoslaviji - kaže Stojanović.
Foto: D. Milovanović
U javnosti nije bilo dostupnih informacija sa tog sastanka, ali je Milanković sačinio zabelešku koja se čuva u arhivi SANU. Autor knjige je u arhivu pronašao i belešku jednog "udbaša" o Milankoviću:
- Napisao je da pripada čuvenoj matematičkoj kliki profesora Beogradskog univerziteta, da je više neprijatelj, nego prijatelj. Napisao je i da otaljava predavanja, što nije bilo tačno.
Preporučujemo
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"Obama NIJE prvi crni predsednik SAD, Barak - nije crnac!" Morgan Frimen otkrio ISTINU (VIDEO)
"Obama NIJE CRNAC, on NIJE prvi crni predsednik SAD"
03. 07. 2025. u 19:53
3 PREPORUČENE KRIPTOVALUTE KOJE TREBA PRATITI U PRVOJ SEDMICI JULA | APT, Solana L2 brzo postaju vodeći
Analiziramo tri vodeće kriptovalute koje treba pratiti u prvoj sedmici jula. Objašnjavamo rast APT-a od 28%, trend oporavka SEI-a i nagli uspon Solaxy-ja, Solana Layer 2 projekta.
02. 07. 2025. u 16:00
NAĐEN LEŠ IKONE HOLIVUDA Kako je Majkl Madsen pričao o Srbiji i Srbima: "Srpski ožiljci i lepa zemlja ljubaznih ljudi"
"UŽIVAO sam snimajući film 'Srpski ožiljci', bio je to dobar film... i srećan sam što sam se vratio."
03. 07. 2025. u 20:58
"ONA JE KRIVA" Madsen optužio ženu zbog SMRTI SINA - ratovao u Avganistanu, njegova poslednja poruka ocu bila je: "Volim te!"
PORODICU preminulog glumca zadesila je porodična tragedija u januaru 2022. godine kada je njegov sin Hadson izvršio samoubistvo. u 26. godini
03. 07. 2025. u 22:14
PRONAĐEN MRTAV: Otkriven uzrok smrti Majkla Madsena
GLUMAC koji je stekao slavu kroz saradnju sa Kventinom Tarantinom, pronađen je juče bez svesti.
04. 07. 2025. u 07:38
ZVER CRNOG KONTINENTA: Otvara se najveća brana Afrike, osim ako zbog nje ne izbije RAT! Može da "hapsi" čak 74 milijarde m³ vode
"NAŠIM susedima nizvodno, Egiptu i Sudanu, naša poruka je jasna: brana "Renesansa" nije pretnja, već zajednička prilika."
03. 07. 2025. u 17:17
"POJEDOH SE ŽIV, IZLUDE ME TO" Vučić o otvaranju auto-puta do Požege: To su već foliranja i glupiranja, krajnji rok do ponedeljka
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić govorio je iz Čačka o otvaranju auto-puta do Požege.
03. 07. 2025. u 11:49
"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.
01. 07. 2025. u 11:45
NEMA KAMERA, RADARA, NI POLICIJE: U Srbiji uveden NOV NAČIN merenja brzine - kazne stižu na kućnu adresu
SISTEM koji funcioniše potpuno automatski.
03. 07. 2025. u 19:09
Najnovije iz rubrike
ŽIVOT VRTE NA DVA TOČKA: Na licu mesta u Amsterdamu, prestonici Holandije, druželjubivom gradu sa obiljem znamenitosti,tolaranicije i bicikala
ONO što je Temza za London, Sena za Pariz, to je Amstel za Amsterdam. I mnogo više od toga, jer su njegovi prvi stanovnici, ribari, pre tačno 900 godina na ušću ove reke podigli prve kolibe na uzvišenjima koja su koristili za zaštitu od poplava. Izgradnjom brane na današnjem gradskom trgu Dam počeo je 1270. godine razvoj glavnog grada Holandije - zemlje lala, klompi i crvenih fenjera.
04. 07. 2025. u 09:36
MILORADOVIĆI PONOVO U SVOM ŽITOMISLIĆU: Grb plemićke srpske porodice vraćen u njenu zadužbinu zahvaljujući Ruskom domu u Beogradu
GRB srpskih i ruskih plemića Miloradovića vratio se u Manastir Žitomislić u istoimenom selu kod Mostara, njihovu zadužbinu iz 16. veka, zahvaljujući Ruskom domu u Beogradu, koji je pokrenuo potragu za artefaktima koji dokazuju duboke istorijske veze dva naroda.
04. 07. 2025. u 07:20
SRCEM UREĐUJU DOM ZA PORODICU KRUDULJ: Samohrani otac Dejan sa četvoro dece, u Dobrici kod Alibunara, živi u uslovima nedostojnim čoveka
VEĆ dve-tri godine Dejan Krudulj iz sela Dobrica kod Alibunara radi u jednoj firmi u Banatskom Novom Selu. Samohrani je otac i gotovo celu zaradu rasporedi za osnovne potrepštine i ono najosnovnije što je potrebno za njegovo četvoro dece: Stevu (16), Sofiju (14), Saru (12) i Sandru (10). Brinuo je i o svom ocu koji je živeo sa njima i nedavno preminuo.
01. 07. 2025. u 21:00
GRADITELJI U MANASTIRU RUJAN: Dobrotvorima na zdravlje, spasenje i blagoslov Božiji (FOTO)
Manastir Rujan nadomak Užica, u kome je radila je prva štamparija u srednjovekovnoj Srbiji, ima poseban značaj za srpsku kulturu i istoriju: na ovom mestu je „Hristu rab monah Teodosije“ 1537. godine završio štampanje čuvenog „Rujanskog Četvorojevanđelja“. Danas, skoro pet vekova kasnije, starešina manastira otac Teodosije, kazuje nam da je Crkva svetog velikomučenika Georgija postala tesna za sav verni narod i da su sa blagoslovom arhiepiskopa i mitropolita žičkog gospodina Justina počeli radovi na proširenju manastirskog hrama.
01. 07. 2025. u 17:23
KAD OČI NE VIDE, SRCE PREPOZNAJE: Slepe i slabovide žene u Srbiji svakodnevno se suočavaju sa izazovima, a ipak rade, završavaju fakultete..
U PROSTORIJI Saveza slepih Srbije nekoliko žena sedi oko stola. Ne videnas dok ulazimo, ali znaju da smo tu. Čuju naše korake, glasove, osećajunaše pokrete. U tom svetu bez svetla, njihova čula su izoštrena. Kad očine vide srce prepoznaje. One su žene koje ne vide, ili vide tek delićonoga što je u njihovoj blizini.
01. 07. 2025. u 07:00
Komentari (0)