IZMEĐU DOUŠNIKA I OSVETE: Stradanje meštana tromeđe u obračunima pre 75 leta tema romana "Nemirne godine"

ŠTA ćeš ako ti jedne večeri u kuću banu šumljaci? Primiš li ih, a ne prijaviš vlastima, ode ti glava! Prijaviš li ih, za glavu će te skratiti - kako god okreneš, nadrljao si. Ako ti ne presudi vlast, Božo Bjelica će ti presuditi."

Foto Privatna arhiva

Ove reči starine Gavra iz Poblaća, kao da je prorok ili vidovnjak, obistinile su se više puta posle Drugog svetskog rata, u selima oko reke Poblaćnice, na padinama Čagljevine, Stakorine, Javorja, na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, gde su se smenjivale zasede i potere vlasti za odmetnicima, a besane noći u domovima.

Gavrov komšija Anđelko je, posle dojave doušnika sa Kovača, umro od batina. Odvukli su ga od stanice Udbe, položili potrbuške i ispalili nekoliko metaka u leđa, a rodbini rekli da je ubijen u pokušaju bekstva. Uviđaja i istrage nije bilo, presudili su mu bahatost vlasti i reč doušnika da šuruje sa četnikom Božom Bjelicom, a njegova "krivica" je bila što su kod njega i brata noću banuli odmetnici, kratko se zadržali, uzevši malo šta iz sirotinjskog doma.

U 15 slika, kako naziva poglavlja u romanu "Nemirne godine", Miomir Milinković (76), univerzitetski profesor retorike i književnosti, pesnik i pripovedač iz Beograda, piše o zlom vremenu i stradanjima meštana svog zavičaja. U tematskom smislu roman se nastavlja na dva prethodna - "Šumljaci" i "Istina nema rok trajanja".

Foto Privatna arhiva

- Ova trigolija osvetljava jedno vreme u našoj istoriji i literaturi, koje je do sada imalo jednostrane poglede...?! Želim da doprinesem sagledavanju i druge strane medalje - ističe Milinković i dodaje:

Foto Privatna arhiva

- Bilo je dovoljno da neko upre prstom u nekog i kaže "Taj je sarađivao sa četnicima" ili "On u kući drži skriveno oružje", pa da ga vlasti odmah liše slobode. Nova vlast vodi beskompromisni obračun sa neistomišljenicima, u teškom i neizvesnom vremenu, ljudi su počeli da zaziru jedni od drugih, više niko nikome nije verovao, jer su se i stari prijatelji međusobno optuživali da bi spasli sebe ili da bi sa nekim poravnali stare, neizmirene račune. Znalo se - ko ode u zatvor ne vraća se čitav, a dešavalo se da se nikada i ne vrati. Istina nikome više nije bila bitna, ni ljudima na vlasti - pod batinama su se iznuđivala priznanja i nepostojeći dokazi.

Podsećajući da se autor pridržavao faktografskih detalja i usmenih predanja, recenzent knjige ističe da pisac stvara vrlo potresnu i autentičnu priču o poratnom vremenu na Tromeđi, gde je godinama opstajala grupa Boža Bjelice, borca za kralja i otadžbinu i zakletih protivnika komunista.

Autoru romana "Nemirne godine" su, kako kaže, dragocena pomoć bili zapisi pribojskog profesora Milete Milinkovića o kazivanju đeda Jakova (živeo 105 godina) i oca Ranka.
- Mučenje i ubijanje seljaka na Tromeđi prestalo je dolaskom inspektora Boška Simovića, oficira Udbe iz Beograda, u januaru 1950. godine. On je, došavši na slavu ujaka Nikole Tanovića u selu Banići, otkrio da u čelu sofre sede dvojica komandira Udbe sa Zaborka i iz Čajnica, koja su imala lošu prošlost. Husein je sve do 1945. bio komandant jedne ustaške formacije, a drugi udbovac vojnik zloglasne Handžar divizije, koja je na strani Hitlera ratovala pod Staljingradom - kaže Milinković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije