I BEBE META NATO: Pre 25 godina bombardovan KBC "Dragiša Mišović" ubijeno desetoro ljudi

NA SPASOVDAN, 20. maja 1999. godine, 50 minuta posle ponoći, NATO bombarderi bacili su smrtonosne projektile na Kliničko-bolnički centar "Dragiša Mišović" na beogradskom Dedinju.

Foto. Arhiva "Novosti"

 Ubijena su tri pacijenta i jedan radnik, a ranjeno nekoliko ljudi. Poginulo je i sedam gardista Vojske Jugoslavije koji su se nalazili ispred klinike. Bombe su razorile Neurološku kliniku, a eksplozija je oštetila i zgrade Centra za dečje plućne bolesti i tuberkulozu i Ginekološko-akušersku kliniku. U toj noći i kolevke su bile meta. Stradalo je porodilište. Bolnička oznaka napadačima nije značila ništa, kao što ni svih ovih godina nije bilo ni kajanja ni pokajanja za žrtve.

Kreveti polomljeni, prozori popucali, vrata izvaljena, ranjeni i uplašeni pacijenti jauču i dozivaju pomoć... Spasa nije bilo za pacijente Zoru Brkić, Branku Bošković i Radoslava Novakovića koji su se lečili ovde. Bombe su rasklimale temelj upravne zgrade, a jedan projektil pao je na vojni kamion u kome su dežurali gardisti. Ubijeni su vojnici Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić. Najstariji je imao 26, a najmlađi 20 godina.

Slobodan Tankosić iz Ivanjice, otac stradalog dvadesetogodišnjeg gardiste Dragana, pričao nam je kako se niko nije nadao da će se njihov jedinac iz vojske vratiti u sanduku. Četvoricu njegovih drugova nisu uspeli da identifikuju. Dragan je bio teško povređen i nedelju dana se borio za život.

- Naš jedinac je želeo da bude vojnik. Nadali smo se da će preživeti. Uzalud - kazao nam je neutešni otac Slobodan pre nekoliko godina. - Supruga Milunka i ja se često pitamo zašto Bog nije uzeo nas umesto njega. Sudbina. Teško nam je, ali uvek je bilo žrtava kada se zemlja brani. Dragan je bio dobar dečko, dobra duša. Bez njega je naš život prazan, kuća nam je prazna. Samo smo njega imali. Vreme prolazi, a meni i Milunki utehe nema.

O strašnoj noći za "Novosti" je govorio i dr Željko Radić:

- Bilo je nekoliko minuta pre jedan. Imali smo troje pacijenata i svi su poginuli. Bilo je strašno. Odjeknula je snažna eksplozija. Niko nije mogao da veruje da je bolnica cilj. Mi smo se zatekli u drugom delu zgrade koji je, na našu sreću, ostao čitav. Pojurio sam prema pacijentu koji je zapomagao. Drugo dvoje je bilo zatrpano. Nije bilo struje. Išao sam preko šuta, polomljenih zidova, stigao do pacijenta, ali je, nažalost, i on preminuo.

Dr Goran Vasić, opšti hirurg iz KBC "Dr Dragiša Mišović" kaže da se uvek nerado seća tog perioda i tih dana, jer je to zaista bilo traumatično.

- Bolnica je funkcionisala u svim segmentima, tada smo obustavili redovan rad na hirurgiji, redovne operacije, a radile su se sve hitne intervencije, tako da smo vrlo često bili u operacionoj sali i kada su se čule sirene i kada su se čule bombe koje su padale. To nas nije ometalo. Bili smo u sali, posvećeni tome, radili smo ono što je trebalo, ono za šta smo obučeni - govorio je Vasić.

Gledali su, ističe, da imaju minimalan broj pacijenata.

- Čim se steknu uslovi, puštali smo pacijente upravo iz bezbednosnih razloga - seća se Vasić. - Pedeset osmog dana bombardovanja, u 50 minuta iza ponoći pao je projektil na samu zgradu neurologije i napravio krater od sedam metara. Zbrisana je zgrada neurologije.

Ističe da su sve žene i sve bebe iz porodilišta u najkraćem roku evakuisane i da su prebačene u Višegradsku i "Narodni front".

U prvom reagovanju posle napada na KBC "Dragiša Mišović" NATO je objavio da je reč o "incidentu koji će biti istražen". Kasnije je saopštio da je "bombardovanje bolnice bila

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije