AMERIKANCI I BRITANCI O ANTIFAŠIZMU UČILI OD NAS: Pobunu sportista iz sveta protiv nacističkog pozdrava predvodili naši takmičari

KNjIGA "Krugovi Berlina 1936" su intuitivna istorijska hronika o vremenu kada su sportisti bili najočiglednije zloupotrebljeni u političke svrhe. Autor, Tamara Malešev, nekada trostruka rekorderka bivše zemlje u tri različite atletske discipline (skok udalj, vis i troskok) i sama je 1992. na Olimpijadi u Barseloni predstavljala "bele sportiste", one čija zemlja navodno nije zaslužila da joj se zastava vije pred "obrazom sveta".

FOTO: Privatna arhiva

"Krugovi Berlina" nisu imali "politički predumišljaj" nego su nastali kao omaž sportistima bivše Kraljevine Jugoslavije kojima je politika obrisala državu. "Slučaj komedijant", što reče Miloš Crnjanski, ponovo se umešao 2024. te se stranice ove hronike mogu čitati i na "francuskom".

 - Nije tačno da su samo jugoslovenski sportisti odbili da pozdrave Adolfa Hitlera dizanjem ruku koje je podsećalo na nacistički pozdrav. Tačno je da su Srbi Vane Ivanović i Jovan Mikić bili inicijatori da sportisti na defileu otvaranja Olimpijade ne dižu ruku pred Hitlerom - objašnjava u razgovoru za "Novosti" Tamara Malešev. - Grci, koji su stupali prvi (olimpijski običaj) podigli su ruku u nacistički pozdrav, za njima još Bugari, Rumuni, Mađari, Meksikanci, Francuzi, Estonci, Turci, Japanci, te Austrijanci. Italijani u crnim košuljama pozdravljeni su ovacijama. Jugosloveni, Australijanci, Britanci, Belgijanci, Danci, Finci, Kanađani, Kinezi, Poljaci, Šveđani, Peruanci - nisu. U ekipi Čehoslovačke samo su prva četvorica sportista podigla ruku dok su ostali "mirno prošli pored svečane tribine". Ispao je skandal uglavnom prećutkivan u tadašnjoj štampi.

FOTO: Privatna arhiva

Bojkot Hitlera nije bio slučajan. "Duh vremena" je bio takav, a o održavanju Olimpijade u prestonici nacizma raspravljalo se od 1933. Svet je nepogrešivo "mirisao" Hitlera samo se i tad pravio da se ne događa ništa vanredno.

 - U Berlinu u Olimpijskom selu Srbi su poveli "pobunu" - objašnjava Tamara Malešev. - Ivan Vane Ivanović, već čuveni trkač preko visokih i niskih prepona, i Jovan Mikić, prvi Jugosloven koji je skočio duže od 14 metara u troskoku, prethodno su bili šokirani kada im je u Olimpijskom selu prikazan "promo" film o snazi nemačke vojne sile i o nemačkoj veštini ubijanja. Ova dvojica i još neki momci iz drugih ekipa zviždali su i glasno negodovali te je film prekinut.

Kako dalje objašnjava Tamara Malešev, Ivanović i Mikić nisu hteli da da pristanu da se nemački militarizam sakrije pod olimpijski "tepih", te su upozorili rukovodstvo ekipe Jugoslavije da ne žele da na taj način pozdrave Hitlerovu svečanu ložu, ne prihvatajući objašnjenje da je dizanje ruke "stari olimpijski pozdrav". Vođe jugoslovenske ekspedicije bile su u nedoumici i sportistima predložili da ispitaju stav drugih olimpijaca.

FOTO: Privatna arhiva

 - Ivanović je u ono vreme bio "stanovnik sveta", posinak bogatog brodovlasnika, žitelj Londona, dok je Mikić bio pravnik, ali i otresiti mladi novinar. Ivanović je uz pomoć ličnog prijatelja Huana Levensoma, preponaša i šampiona Argentine i Južne Amerike, "obrađivao" američki kontinent, a Mikić Evropu. Epilog je bio da su i Amerikanci i Britanci stali iza sportske pobune koju su inicirali Srbi.

"Svet se 1936. naočigled svih podelio napola", zapisaće Vane Ivanović u svojim memoarima. "Politika" je tada u neutralnom tonu opisala da su sve ekipe poštovale preporuke svojih pretpostavljenih da pozdrave vođu Trećeg rajha po običajima svoje zemlje, kako bi se izbegla politizacija sporta.

Jedino je list "Vreme" preneo deo atmosfere u Berlinu kroz usta Jovana Mikića: "Nije tu vladao onaj pravi olimpijski duh, duh bratstva među narodima. Nemački takmičari, koji su kao domaćini bili pozvani da unesu srdačnost i prijateljsko raspoloženje među gostujućim narodima, bili su potpuno izolovani i nisu uopšte dolazili u dodir sa nama. Imao sam utisak da je Nemačka organizovala ovu Olimpijadu najviše radi toga da nam pokaže svoju vojničku snagu i da pred nama afirmiše rasistički zanos svojih masa. Na svakom koraku smo sretali vojsku, motorizovane trupe i sve drugo što podseća na rat".

FOTO: Privatna arhiva

U Jugoslaviji tačnije u Beogradu ideje kako zaustaviti "naci marš planetom" bile su radikalnije. Još od 1933. postojale su ideje o paralelnim, takozvanim narodnim olimpijskim igrama u Barseloni, koju su podržavale mnoge zemlje, a onda je Španiju zahvatio "nacizam". Otac modernih olimpijskih igara Pjer de Kuberten bio je star i bolestan, te se nije ni oglašavao. U beogradskoj "Politici" tada novinar Vladimir Dedijer, napisao je članak "Protiv duha iduće olimpijade" koje je svojim potpisima podržalo više od 100 aktivnih sportista. Među njima su bili tada popularni atletičar Dragoš Stevanović, te fudbaler Milutin Ivković Milutinac, a navodno je u nastanku teksta učešća imao i potonji komunistički prvak Ivo Lola Ribar.

 - Bilo je glasova i o navodnoj otmici olimpijske baklje, ali se od te ideje odustalo pošto je doprla do ušiju policije - objašnjava Tamara Malešev. Sam Stevanović nije učestvovao na Igrama, Milutinac takođe, kao ni fudbalski tim Jugoslavije zbog neke druge afere.

Naša atletičarka i autorka knjige navodi da je kroz Jugoslaviju olimpijsku štafetu tada nosilo 575 sportista. Za Hitlerove Igre je prvi put organizovano i štafetno nošenje olimpijske baklje sa Olimpa, gde je ona upaljena pomoću uveličavajućeg stakla na grčkom suncu.

Štafeta je krenula 20. jula 1936. godine, a stigla je u Berlin 1. avgusta. Trasa je bila duga 3.075 kilometara, prolazila je kroz Grčku, Bugarsku, Kraljevinu Jugoslaviju, Mađarsku, Austriju, Čehoslovačku, te kroz Nemačku. Po pisanju tadašnje štampe, svuda je bila dočekivana sa oduševljenjem. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije