Reportaže

DEDA ĐORĐE I DALJE BDI NAD SENIMA JUNAKA "Novosti" saznaju: U Solunu sutra otkrivanje biste čuvaru srpskog vojničkog groblja Zejtinlik

D. Matović

27. 09. 2024. u 23:47

U SOLUNU, na Zejtinliku, sutra će biti postavljena i otkrivena spomen-bista deda Đorđa Mihailovića (1928-2023), čuvara Srpskog vojničkog groblja, koji je decenijama brinuo o grobovima naših junaka iz Prvog svetskog rata. Događaj koji organizuje Zajednica veterana Srbije, okupiće oko 120 boraca, ratne vojne invalide, porodice palih boraca i njihove potomke, koji će kako je najavljeno ovom prilikom razviti srpsku zastavu dugu 100 metara. U državnoj delegaciji biće ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.

ДЕДА ЂОРЂЕ И ДАЉЕ БДИ НАД СЕНИМА ЈУНАКА Новости сазнају: У Солуну сутра откривање бисте чувару српског војничког гробља Зејтинлик

Foto: I. Marinković

Bista, koja će biti postavljena u blizini večne kuće deda Đorđa, dar je Livnice "Jeremić" iz Vrčina, a uradio ju je akademski vajar Ljubomir Lacković.

- Ovo je veoma značajan događaj i ima duboku simboliku, jer nas podseća na hrabrost i žrtvu naših predaka - kaže Marko Martinović, predsednik Zajednice veterana Srbije. - Postavljanje i otkrivanje spomen-biste deda Đorđa na mestu sa velikim istorijskim značajem je snažna poruka budućim generacijama o važnosti jedinstva i poštovanja prema žrtvama čije je grobove deda Đorđe godinama ponosno čuvao. On nije samo figura iz prošlosti, već je i živa inspiracija za sve nas koji danas nastavljamo da čuvamo vrednosti koje su naši preci branili.

Privatna arhiva

 

Živa veza među generacijama

 

ŽELELI smo da doprinesemo očuvanju sećanja na deda Đorđa. On je simbol hrabrosti, posvećenosti i ljubavi prema otadžbini i verujemo da je postavljanje njegove biste na Zejtinliku primer kako sećanje na heroje može i treba da se čuva. Mihailović nije bio samo čuvar groblja, već živa veza između prošlosti i sadašnjosti, most između generacija. Njegova životna priča govori o ljubavi, poštovanju i posvećenosti prema onima koji su dali svoje živote za slobodu - rekao nam je Slobodan Jeremić, iz Livnice "Jeremić".

Deda Đorđe je treća generacija Mihailovića koja je u Solunu bdila nad našim palim borcima. Više od pola veka dočekivao je i ispraćao potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu i čuvao seni oko 8.000 srpskih stradalnika. Dobio je Orden srpske zastave drugog stepena, Orden Svetog Save prvog stepena i nagradu Majka Srbija, kao i srpsko državljanstvo što mu je bila najveća želja.

- Njegova smirenost i mirnoća daju neki mir, mir u svetu - izjavio je vajar Lacković. - Zejtinlik je miran kad je on tamo. Žao mi je što je on poslednji Mihailović čuvar i što nema muškog naslednika da može da nastavi da čuva groblje. Ipak, bronzani deda Đorđe nastaviće da bdi nad večno usnulim borcima. Njegova skromnost, mudrost i beskrajna ljubav prema tom mestu duboko su me dirnuli. Zato je rad na njegovoj bisti za mene bio i izazov i emotivna obaveza.

Privatna arhiva

 

Šajkača i ja - zauvek

 

MIHAILOVIĆ je po sopstvenoj želji sahranjen u srpskoj uniformi, u grobnici gde počivaju njegovi otac i deda, pokraj junaka čije su večne kuće čuvali.

- Bez šajkače iz kuće nikada nisam izašao. Ona je simbol srpskog seljaka-vojnika u balkanskim i u Velikom ratu, kada su Srbi ispisali najsvetlije stranice naše istorije. Niko mi nikad nije prigovorio zašto je nosim. I supruzi Svetlani sam rekao: "Šajkača i ja, zauvek. Kad pođem ja, i ona će sa mnom", govorio je deda Đorđe za "Novosti".

Na leđima deda Đorđa, Lacković je uradio reljef Zejtinlika na kome dominira lik arhanđela Mihaila.

Foto: I. Marinković

 

- Hteo sam da spojim arhitekturu Zejtinlika, gde se nalazi i mozaik arhanđelu Mihailu, sa deda Đorđem - ističe Lacković. - Malo sam se pomučio, ali sam zadovoljan svojim delom.

Deda Đorđe je rođen deceniju po okončanju Velikog rata, u Solunu. Ulogu ponosnog čuvara preuzeo je od oca 1961. Celog života dolazio je svakodnevno na Zejtinlik, tu je spavao, tu je praktično živeo. Čuvanje vojničkog groblja za njega nije bilo samo fizički posao već i, kako je govorio, moralna i duhovna obaveza. Verovao je da je njegova dužnost da obezbedi da se žrtva srpskog vojnika nikad ne zaboravi.


 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MLADIĆI ROĐENI OVE GODINE ĆE PRVI U VOJSKU: General Mojsilović otkrio sve detalje o služenju vojnog roka
Društvo

0 12

MLADIĆI ROĐENI OVE GODINE ĆE PRVI U VOJSKU: General Mojsilović otkrio sve detalje o služenju vojnog roka

NAČELNIK Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović rekao je u emisiji "Takovska 10" da Srbija kasni sa uvođenjem obavezne vojne obaveze. Suština je da se izgradi odbrambeni kapacitet Srbije, svaki dan i svaku godinu koju čekamo, gubimo generacije mladih vojnika, rekao je general Mojsilović. U jednoj klasi računamo do 20.000 vojnika-regruta, na godišnjem nivou, dva i po meseca po pet hiljada njih u jednoj klasi, odnosno ciklusu, rekao je Mojsilović uz napomenu da će prvo biti regrutovani mlađi vojnici, počev od 2006. godišta.

25. 09. 2024. u 22:01

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

U RAUTOVU SADA IMA SAMO OSAM ŽITELJA, ALI MNOGI ŽELE DA MU SE VRATE: Lepote prirode nisu nekad mogle da zaustave odliv meštana, sad su adut
Reportaže

0 3

U RAUTOVU SADA IMA SAMO OSAM ŽITELJA, ALI MNOGI ŽELE DA MU SE VRATE: Lepote prirode nisu nekad mogle da zaustave odliv meštana, sad su "adut"

SELO Rautovo na blagim obroncima Suve planine. Poslednji popis kaže da ima svega osam stanovnika, ali njegova očaravajuća lepota i netaknuta priroda poslednjih godina privlače potomke nekadašnjih stanovnika da se vrate i ožive ga. Ta netaknuta priroda u zabiti, odvela je mlade iz ovog sela posle Drugog svetskog rata, a sada je upravo ona adut na koji će Rautovčani "zaigrati". Sve je još u povoju, ali želje i vere ima.

27. 09. 2024. u 12:15

PRVI IZUČIO ŽIČU: Ko je bio Vladimir R. Petković čiju 150. godišnjicu rođenja izložbom obeležava Galerija SANU
Reportaže

0 3

PRVI IZUČIO ŽIČU: Ko je bio Vladimir R. Petković čiju 150. godišnjicu rođenja izložbom obeležava Galerija SANU

TALASI vremena kao ni talasi okeana ne poznaju granice. Ova rečenica, koju je izgovorio na svom prvom predavanju 1909. akademik Vladimir R. Petković (1874-1956), moto je izložbe u Galeriji SANU povodom 150 godina od njegovog rođenja. I tako su talasi vremena vratili u pamćenje velike zasluge za našu kulturu ovog istoričara umetnosti i arheologa, postavkom čiji je autor dr Dubravka Preradović, naučni saradnik Balkanološkog instituta.

25. 09. 2024. u 18:16

TRANIJEA OKITILE VEZENOM ZASTAVOM: Svilajnačke devojke vezle barjak i njime okitile generala kad je 1918. ušao u oslobođen grad na Resavi
Reportaže

0 1

TRANIJEA OKITILE VEZENOM ZASTAVOM: Svilajnačke devojke vezle barjak i njime okitile generala kad je 1918. ušao u oslobođen grad na Resavi

DA trenutak dolaska slobode i oslobađanja zemlje od okupatora može da se uveliča neobičnim i pomalo smelim gestom, pokazale su svilajnačke devojke u Velikom ratu. O tome svedoči izložba "Zajednička nit - francusko-resavsko prijateljstvo", autora Olivere Mijailović, otvorena u Centru za kulturu Svilajnac, povodom bratimljenja ove i opštine Dransi u Francuskoj.

25. 09. 2024. u 17:00

Politika
Tenis
Fudbal
Da li znate šta su privatni dani na poslu i koja kompanija nudi ovaj benefit?

Da li znate šta su privatni dani na poslu i koja kompanija nudi ovaj benefit?