NAJTEŽE BILO SA ZLATNIM SLOVIMA: Akademik Aleksandar Kostić za "Novosti" o digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja

DIGITALNA verzija Miroslavljevog jevanđelja, najstarijeg sačuvanog srpskog ćiriličkog rukopisa koji se nalazi na Uneskovoj listi "Pamćenje sveta", nedavno je predstavljena u Kraljevskoj biblioteci u Kopenhagenu, u organizaciji Ambasade Srbije u Danskoj i Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju i uz učešće Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Foto: D. Milovanović

Projekat digitalizacije je pre tri godine realizovao Audiovizuelni arhiv i centar za digitalizaciju Srpske akademije nauka i umetnosti (AVA SANU). Upravo u AVA SANU digitalizacija Miroslavljevog jevanđelja obavljena je kamerom Phase One, danske kompanije, koja se smatra najboljom kamerom za digitalizaciju kuturnog nasleđa.

- Događaj je bio veoma posećen - kaže nam akademik Aleksandar Kostić, upravnik Audiovizuelnog arhiva i centra za digitalizaciju SANU, koji je govorio na promociji. - Posetioci su bili impresionirani kada su videli snimke Miroslavljevog jevanđelja. Oni nemaju slično nasleđe. Možda imaju knjigu pisanu na latinskom, ali ne i na svom jeziku.

SANU

Miroslavljevo jevanđelje digitalizovano je na osnovu Sporazuma o saradnji Ministarstva kulture, Narodnog muzeja (koji ga čuva), Narodne biblioteke Srbije (u čijoj je nadležnosti) i SANU. Digitalizovani su 323 inicijala i iluminacije i napravljeno 1.557 snimaka. Projekat je vodio Branislav Vojnović, stručni savetnik AVA SANU.

- Pripreme za digitalizaciju trajale su više od mesec dana. Snimanje je obavljeno u posebno prilagođenoj prostoriji Narodnog muzeja i trajalo je od jula do septembra 2021. - kaže akademik Kostić. - Jevađelje je snimljeno u pet varijanti: obe strane s dva svetla, svaka strana s dva i jednim svetlom i inicijali i iluminacije s dva i jednim svetlom. Pored snimaka Jevanđelja, digitalizovana je celokupna postojeća foto-dokumentacija prethodnih intervencija na rukopisu, kao i dva dosad izdata fototipska izdanja najstarijeg sačuvanog srpskog pisanog spomenika. Napravljeno je oko 4.000 snimaka. SANU je ovaj posao obavio bez naknade, jer učešće u ovom projektu smatra doprinosom očuvanju našeg kulturnog nasleđa.

SANU

Miroslavljevo jevanđelje ispisnao je na dvolistima pergamenta i sadrži 181 list (362) strane. Na skoro svakoj strani nalaze se raskošni inicijali i iluminacije veličine do 20 centimetara, od kojih su neke ukrašene zlatom.

- Od početka smo znali da će biti ozbiljnih problema sa snimanjem zlata i sa dubinskom oštrinom zato što knjiga nije razvezana. Zlato je metal i veoma je teško podsetiti osvetljenje. Oko mesec dana smo eksperimentisali. Snimke test karte smo internetom slali u Dansku i tek kad su po svim parametrima dobili najvišu ocenu, započeli smo snimanje - ističe akademik Kostić.

SANU

On pojašnjava i da je Branislav Vojnović nalazio nova rešenja za snimanje:

- Tražili smo da se soba u kojoj se digitalizuje Jevanđelje ofarba u tamnosivo, da se na plafon postavi led-panel od pet vati. Morali smo da vodimo računa, jer stranica ne sme da se izlaže svetlosti duže od nekoliko sati. Gospodin Vojinović je napravio uređaj koji je sinhronizovao kameru sa svetlećim telima. Dva svetla su se palila pritiskom na papučicu i kad kamera okine, posle dve sekunde jedan panel se ugasi, a kamera ponovo okine i napravi snimak sa jednim svetlom. Kad se oba svetleća panela ugase, pali se led-panel od pet vati na plafonu. Nije bilo lako, ali naučili smo kako se snima srednjovekovni rukopis na pergamentu koji najčešće nije ravan, a ne smete da stavite optičko staklo.

SANU

Jevanđelje ni ovog puta nije razvezano.

- Osećali smo veliku odgovornost i zato nismo hteli da imamo fizički kontakt sa knjigom - priča nam detalje akademik Kostić. - Predstavnik Narodne biblioteke je natezao stranice knjige da bi se što bolje videli delovi koji su ušli u povez, a sve vreme je uz nas bio neko od zaposlenih u Narodnom muzeju.

Po završetku snimanja, napravljene su tri kopije koje su predate Narodnom muzeju, Narodnoj biblioteci Srbije i Ministarstvu kulture.

- U sporazumu je navedeno da svi potpisnici digitalizovani materijal mogu da postave na sajt, ali u rezoluciji koja je neupotrebljiva za štampu - kaže Kostić. - Problem je kako smanjiti snimak od 700 megabajta na dva, a da ostane kvalitetan. Najvažnije je da je vredan kulturni spomenik digitalizovan na način koji će ga trajno sačuvati i omogućiti njegovo proučavanje bez potrebe da se koristi originalni rukopis. Pripremamo sajt na kome će pored snimljenog materijala, biti raščitan prepis, prevod na srpski i engleski jezik, uz naznaku o danima čitanja pojedinih delova ovog evangelistara.

Preporučujemo

Kultura

0 0

U ČAST MIHAJLA PUPINA: Naučni skup u SANU povodom 170 godina rođenja

27. 11. 2024. u 14:11

Kultura

0 2

DRAGO MI JE DA ME KOLEGE PODRŽAVAJU: Intervju Vida Ognjenović,pisac i reditelj, povodom prijema u članstvo SANU

18. 11. 2024. u 19:17

Društvo

0 6

U AKADEMIJI SAMO JEDAN SRBISTA: I nakon izbora u SANU, odeljenja humanističkih nauka ostala najmalobrojnija

18. 11. 2024. u 11:05

Društvo

0 3

PREMINUO AKADEMIK DEJAN DESPIĆ: In memoriam - Odlazak velikog kompozitora

18. 11. 2024. u 13:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije