REŠIO SAM DA JE ZAPROSIM U UROŠEVCU JOŠ PRE DVA MESECA: Miloš Crnjanski, iz Novog Sada, o veridbi u gradu podno Šar-planine

Д. Матовић

17. 12. 2024. u 12:28

SLAVA hrama Svetog cara Uroša u centru Uroševca, kojoj je u nedelju, prisustvovalo oko 200 vernika iz različitih krajeva Srbije, ostaće upamćena i po događaju koji je spojio dvoje mladih. Dvadesetčetvorogodišnji Miloš Crnjanski posle liturgije, zaprosio je svoju godinu dana mlađu izabranicu Ljiljanu Kovjanić, uz blagoslov sveštenika Trajka Vlajkovića, paroha uroševačkog.

РЕШИО САМ ДА ЈЕ ЗАПРОСИМ У УРОШЕВЦУ ЈОШ ПРЕ ДВА МЕСЕЦА: Милош Црњански, из Новог Сада, о веридби у граду подно Шар-планине

Privatna arhiva

"Svedoci" u crkvi nisu skrivali oduševljenje, a privatni snimak ove prosidba u nedelju i juče usijao je društvene mreže. Miloš nam otkriva da je, ipak, i otac Trajko bio iznenađen kada mu je rekao da želi da zaprosi Ljiljanu:

- Čim je podelio naforu, prišao sam mojoj budućoj verenici i upitao je da li želi da se uda za mene. Odmah mi je odgovorila: "Da." Otac Trajko nas je blagoslovio. Mnogo se obradovao.

Privatna arhiva

 

Mladi par planira crkveno venčanje sledeće godine:

- Nismo se još ništa dogovarali, ali nije isključeno da, možda bude i u Uroševcu - kazao nam je Miloš.

Sada verenici, naravno, razmišljaju i o budućem zajedničkom životu. Mada oboje tek započinju profesionalne karijere, ističu da je buduća porodica njihov prioritet na prvom mestu.

- Ljiljana traži posao, a ja već radim kao grafički inženjer. Znam da nam neće biti lako, ali želimo da sve postignemo zajedno, korak po korak. Ljiljana je izuzetna devojka: inteligentna, iskrena, odlučna. Osvojila me je svojom dobrotom, toplinom. Bez obzira na izazove, uvek je spremna da ide napred - rekao je Miloš o svojoj verenici. - Verujem da će u našoj vezi sve ići prirodnim tokom, jer je dobro samo ono što gradimo sa ljubavlju.

Privatna arhiva

 

Nismo rod

 

NISMO juče mogli a da ne pitamo Miloša Crnjanskog da li je u rodbinskoj vezi sa našim čuvenim književnikom, pesnikom, pripovedačem, sa kojim deli i ime i prezime.

- Ne, nismo rod - odgovorio nam je Miloš.

Miloš je diplomirani grafički inženjer iz Novog Sada, a Ljiljana je završišila fakultet za mehanotroniku u Budimppešti. Upoznali su se prošlog leta preko zajedničkog prijatelja Miloša Nikolića, na festivalu uličnih svirača u Petrovaradinu. Posle tog, moglo bi se reći, slučajnog susreta, rodila se ljubav.

- Ubrzo sam shvatio da želim da provedem život sa Ljiljanom i želeo sam da je zaprosim na mestu koje je za nas oboje važno - priča nam je Miloš juče, dan posle veridbe. - Pre dva meseca prvi put smo posetili hram u Uroševcu. To putovanje nas je još više zbližilo. Emotivno smo doživeli besedu oca Trajka, koji je sa nama podelio svoju ličnu priču. Govorio nam je o svojoj porodici, ali i da sva putovanja na Kosovo i Metohiju treba da imaju svrhu. Mladi koji odlaze na Kosmet, rekao nam je, treba da imaju cilj iz kog se može izroditi nešto lepše i veće. Ta njegova pouka duboko me je dirnula i odlučio sam da ga poslušam.

Privatna arhiva

 

Na KiM - tuga, ponos i nada

 

PRVI put sam otišao na Kosovo i Metohiju sa drugom, a sada mu se često vraćam - kaže Miloš. - U Novi Sad, sa tih putovanja, nikada nisam došao ravnodušan. To što sam tamo osetio teško je objasniti rečima. Teško je opisati tu mešavinu tuge, ponosa i nade. Želim da Ljiljana i ja izgradimo zajednički život na načelima Srba koji opstaju na Kosmetu: na veri, ljubavi i istrajnosti.

Hram Svetog cara Uroša, jedini pravoslavni hram koji nosi ime poslednjeg Nemanjića, stoji kao simbol otpora, vere i istorijskog nasleđa srpskog naroda u Uroševcu. Danas, uprkos mnogobrojnim izazovima, hram održava otac Trajko sa svojom porodicom. Oni su jedini preostali Srbi u ovom gradu.

- Otac Trajko se bori za opstanak i očuvanje vere, ne samo kroz molitve, već i svedočenje o srpskim korenima i slavnoj istoriji - kaže Miloš. - Dok smo slušali njegovu besedu, shvatili smo da je važno da i drugi mladi posete Kosovo i Metohiju. Srbima koji opstaju u našoj južnoj pokrajini potrebna je naša podrška, koja ne mora uvek da bude materijalna. Nekad im je dovoljna samo naša lepa reč, da znaju da smo uz njih i da nisu zaboravljeni. Uprkos tome što žive u teškim uslovima, ti ljudi su puni topline i nade.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

HAOS: Srpski sportista prebio dvojicu Hrvata - svoje saigrače!