KNJIGAMA UDAHNJUJE NOVI ŽIVOT: Knjigoveznica Ivković u Novom Sadu traje vek i po a pročula se i po umetničkom izdanju Svetog pisma (FOTO)

KNjIGA najstarija koju Srbi ređe zovu Biblijom, a radije Svetim pismom, biće još dragocenija svakoj srpskoj porodici ako se među korice umetne dodatak od petnaest stranica na koje će se beležiti svi najvažniji porodični datumi i događaji. Na taj način,s kolena na koleno, još prilježnije će se "knjiga nad knjigama" prenositi i čuvati, a potomci, ma gde da su, neće zaboraviti ko su i odakle su.

Arhiva porodice Ivković

Ova zamisao sinula je Dragomiru Ivkoviću u Americi, dvedesetih godina,tokom usavršavanja knjigovezačkog zanata za potrebe porodičnog ateljea i knjigoveznice na broju 10 u Dunavskoj ulici u Novom Sadu,jedine u našem regionu koja traje gotovo 150 godina. Mnoge tajne zanata koji se preklapa sa umetnošću, savladao je Dragomir najpre u Vatikanu,a zatim u Vašingtonu,ali svoju najlepšu ideju doneo je u Srbiju.

Foto: Архива породице Ивковић

POGLEDAJ GALERIJU

- Gledao sam naše ljude kako,pritisnuti nemilosrdno brzim tempom življenja, u tuđim zemljama brzo gube gotovo svaki dodir sa svojom nacionalnom istorijom.Pomislio sam da bi „porodični dodatak“ uz Sveto pismo mogao da podstakne sve nas da sećanje na porodično i nacionalno stablo čuvamo kao najveću svetinju - objašnjava Dragomir za „Novosti“.

Pre no što je 2001.godine, uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha Pavla, odštampao prvi primerak Svetog pisma sa dodatim knjižnim porodičnim blokom od petnaest stranica, Dragomir

je obišao sve muzeje u našoj zemlji i u Evropi,od Gutenbergovog gde je prva Biblija štampana,pa do Nacionalne biblioteke u Londonu,koja ima najbogatiju kolekciju Svetih pisama,odnosno Biblija.

Po uputstvima protojereja,profesora i rektora Bogoslovije u Sremskim Karlovcima Mladomira A.Todorovića, sačinio je Dragomir pregled svih poglavara SPC od Svetog Save do današnjih dana i pridodao ga rodoslovskom dodatku,a zatim svetu knjigu uvezao u korice kožom optočene i reljefima ukrašene po nacrtima koje je za Hram Svetog Save u Beogradu svojevremeno izradio akademik Aleksandar Deroko, arhitekta i istoričar umetnosti.

Prvi primerak Svetog pisma Dragomir je darovao patrijarhu Pavlu,9.juna 2001.godine,a naredne unikate - Matici srpskoj, Manastiru Hilandaru, Alekseju Drugom,patrijarhu moskovskom i cele Rusije,patrijarhu srpskom Irineju,kraljevskoj porodici Karađorđević...U analima ateljea i knjigoveznoice Ivković zabaleženo je i da je 27.maja 2003.godine tadašnji predsedenik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović,u Vatikanu uručio papi Jovanu Pavlu Drugom primerak Dragomirovog Svetog pisma .

Do današnjih dana oko hiljadu ovih „knjiga nad knjigama“ u koje svaki vlasnik može da upiše kompletan porodični rodoslov, dospelo je u domove naših ljudi u rasejanju na svih pet kontinenata.

-Upravo ovih dana mojoj bratanici u Ameriku šaljem Sveto pismo pisano ćirilicom u koje će se ona najpre upisati kao vlasnica,a zatim naznačiti imena svojih roditelja,svih članova porodice,kumova,kao i datume rođenja,krštenja... – priča Dragomir s primetnim uzbuđenjem i ponosom,a odmah zatim skromno dodaje da svih ovih decenija nastoji da dosegne esnafske visine svog oca Arse čiji je rad 1931.godine nagrađen u Parizu na Internacionalnom salonu umetničke knjige.

Bio je to primerak „Gorskog vijenca“ u prepevu na engleski jezik, u kožni povez ukoričen veštim rukama Arse Ivkovića,tadašnjeg vlasnika istoimene knjigoveznice u Novom Sadu.

Ovo visoko priznanje podsticalo je svih ovih decenija Arsinog sina Dragomira i njegovog naslednika Đorđa da očuvaju najstariju knjigoveznicu u regionu.Radnju je njihov predak, Arsin otac Đorđe Ivković (1856-1920)“prekupio“ od čuvenog novosadskog dobrotvora i svog kuma Arse Pajevića 1895.godine i uz teško izvojevanu dozvolu od ugarskih vlasti, načinio od nje prvu štampariju za izdavanje knjiga na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

Kumu se Đorđe zahvalio nadenuvši svom sinu ime Arsa.Svog naslednika Đorđe je uputio u sve zanatske tajne,ali ga je ipak poslao da usavršavanje nastavi u Beču, Lajpcigu, Debrecinu, Beču, Budimpešti i Rimu uz uslov da se tako naučen,vrati kući.I bilo je tako.Uoči Drugog svetskog rata, Arsa, knjigoveznica i štamparija „Ivković“ zapošljavali su 160 radnika.

-Ali,čitav taj generacijski trud, polovinom prošlog veka, srušio je Zakon o nacionalizaciji - kaže Dragomir koji je tada bio dvanaestogodišnjak i živo se i seća zabrinutog lica svog oca,dok su nepoznati ljudi iznosili skupocene mašine iz štamparije Ivković i otpremili ih put Prištine.

U njihovu radnju useljena je EI „Niš“,a Arsa Ivković dobio je napismeno da više nikada nema pravo da se bavi svojim zanatom.Sve je ukazivalo da se knjigovezačka tradicija u porodici Ivković zanavek prekida.Setno se priseća Dragomir tih događaja.Nekoliko godina kasnije, zbog rane očeve rane smrti bio je prinuđen da kao vrlo mlad preuzme brigu o porodici.Završio je studije biologije,ali nije zaboravio ništa čemu ga je otac, od malih nogu, učio o knjigovezačkom zanatu.Položio je i knjigovezački ispit.

Geni predaka odveli su Dragomira 1975.godine na postdiplomsko usavršavanje na Institut za patologiju knjiga „Alfonso Galjo“ u Rimu.Na tom istom mestu,samo 15 godina ranije, istim povodom bio je njegov otac Arsa.

- Stekao sam tamo vrhunsko znanje o restauraciji knjiga,hartije i pergamenta, kakvo u tadašnjoj Jugoslaviji nije imao niko osim mene – kaže Dragomir koji je još tih godina odbio ponudu iz Slovenije da se zaposli u nekoj od tamošnjih ustanova za restauraciju knjiga.

Ubrzo je postao prvi Srbin,i prvi pravoslavac, koji je nekoliko meseci bio zaposlen u Vatikanu. Svakog jutra,na ulasku i izlasku iz vatikanske države,Ivković je potpisivao specijalni formular,u kojem nije ,naravno,postojao odeljak predviđen za radnike pravoslavne vere.Upisivao se kao pripadnik druge vere,ali bila je to mala cena za dragoceno znanje stečeno u radu na restauraciji vatikanskog knjižnog fonda.

Potom se Dragomir obreo u Americi i ubrzo skrenuo pažnju na sebe izumom za mašinsku restauraciju knjiga.Njegov izum promovisan je u kongresnoj biblioteci u Vašingtonu. Iz tog vremena još čuva uzorke knjiga izrađivanih za američke senatore.

- Najvažnije je trajati -kaže Dragomir,zadovoljan što je njegov sin Đorđe,ekonomista po obrazovanju,nastavio porodični posao i što unuke Nadežda (13) i Divna(8) pokazuju interesovanje za ono svojim rukama stvaraju deda i tata.

Da bi njihova radnja preživela i koronu,Ivkovići su po Đorđevoj zamisli,dopunili asortiman proizvoda muškom i ženskom modnom i poslovnom galanterijom,ali knjige su i dalje na prvom mestu.

Sve više im dolaze ljudi sa primercima starih knjiga,iskrzanih od čitanja.žele da budu restaurirane ,kako bi ih ostavili potomcima. Nedavno je na vrata Ivkovića pozvonio Kanađanin koji je u tamošnjem hotelu video izloženo Dragomirovo Sveto pismo i bio impresioniran.Ivkovići kažu:

- Ljudi se,polako ali primetno vraćaju starim vrednostima.Knjiga je za sada jedini trajni zapis a kompjuter tek treba da izdrži sve probe predstojećeg vremena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije