TROJERUČICA SIMBOL BRANILACA PRAVOSLAVLJA: Malo poznata priča o najpoznatijoj srpskoj ikoni

TROJERUČICA je najpoznatija srpska ikona, koja potiče iz Sirije, gde je pripadala porodici sirijskog hrišćanina poznatog pod monaškim imenom Jovan Damaskin.

foto: Boris Subašić

Ovaj svetitelj je "čudotvorni obraz" Bogorodice, koji mu je zacelio odsečenu ruku, zaveštao uoči upokojenja polovinom 8. veka našem Svetom Savi koji će biti rođen tek 1175. godine! Predanje kazuje da je Damaskin to učinio pošto je čuo neobičnu priču o igumanskom štapu, patarici, Svetog Save Osvećenog rodom iz Kapadokije, svetitelja-osnivača manastira Mar Saba u Judejskoj pustinji.

On je bio najugledniji duhovnik svoga doba, a pred smrt 542. je zapovedio da se njegova palica duhovnog pastira preda monahu visokog roda Savi koji će doći jednoga dana sa Zapada u pustinjsku svetinju na 40 kilometara od Jerusalima.

foto: Boris Subašić

Zaveštanja Jovana Damaskina i Svetog Save Osvećenog ostvarilo se 1229, kada je prvi srpski arhiepiskop Sava Nemanjić hodočastio u Svetu zemlju. Sava je na Svetu Goru doneo pataricu i ikonu Bogorodice nazvanu Trojeručica jer je na nju Jovan Damaskin u znak zahvalnosti za isceljenje zalepio šaku od srebra.

Simbolika Savinog nasleđa sa Istoka bila je njegovim savremenicima mnogo jasnija nego današnjim ljudima. Čudesno dobijanje darova koji su ga čekali stolećima razumevalo se kao objava da je Sava Srpski istinski naslednik Svetog Save Osvećenog i Jovana Damaskina. Oni se danas najčešće pominju kao veliki pravoslavni teolozi, ali u Savino vreme oni su bili simboli premoći duha nad svetovnom silom. Njihov glas skromnih monaha iz Judejske pustinje je u 6. i 8. veku, u političkom smislu, slomio carsku volju i odbranio pravoslavlje u vremenima kada se odlučivalo o njegovom opstanku.

foto: Boris Subašić

Sava je, pak, živeo u vremenu kada se pravoslavlje ponovo našlo na rubu propasti. Latini, franački krstaši i Venecijanci opustošili su Carigrad i okupirali evropske teritorije Romejskog carstva, Bugari su se pounijatili, a iste namere su pokazivali vladari grčke Epirske despotovine. Samo je nemanjićka Srbija, zahvaljujući Savi, ostala pravoslavna i zato su u predanju darovi sa Istoka bili namenjeni baš njemu. U mračnim vekovima posle pada srednjovekovne Srbije ova simbolika je zaboravljena, ali ne i bezuslovno poštovanje hrabrog prosvetitelja Save, jednog jednostavnog drvenog štapa i prastare ikone. Srpski narod je te univerzalne simbole branilaca pravoslavlja usvojio kao sopstvenu svetu baštinu, a čini se i sudbinu.

Odlazeći u Hilandar nisam video čoveka, bilo kog životnog doba i zanimanja koji se nije poklonio Trojeručici, ikoni-igumaniji na tronu Svete srpske carske lavre. Na jednom od prvih putovanja na Atos čuo sam savremenu priču o njoj od naučnika koji proučavao Hilandar. Bio je u njemu i devedestih, kada je na Atos došao popularni jugoslovenski književnik, rodom Srbin, čuven po promovisanju zapadne kulture i podrugljivosti prema "srbovanju".

foto: Boris Subašić

- Ispričao mi je da je oboleo od vrlo teškog oblika kancera. Spavali smo krevet do kreveta u tadašnjem skromnom konaku, a on je ustajao u ponoć i nekuda odlazio. Jednom prilikom sam dugo radio i kada sam oko ponoći krenuo na počinak ugledao sam njega kako ulazi u saborni hram. Prošao sam kroz potpuni mrak priprate i video ga kako metaniše pred Trojeručicom lica oblivenog suzama. Poživeo je još desetak godina. Njegovo telo je lečila i moderna medicina, ali vera koju je povratio je u najmanju ruku pomogla. Čini mi se da je taj povratak vere potpuno ozdravio njegov duh. U poslednjim knjigama se ispovedao i otkrivao kako je u Brozovo vreme stvaran kvazizapadni duh sa ciljem da natera Srbe da se stide sebe i svoje baštine - ispričao je stari istoričar umetnosti.

Možda zbog ove priče počeo sam pažljivije da zagledam ikonu na igumanskom prestolu Hilandara. Video sam da srebrna šaka Jovana Damaskina na njoj nije jedini dar zahvalnosti. Iza stakla velikog rama ikone nalazi se čitava mala riznica nakita koji su vekovima ostavljali zahvalni vernici pravoslavne vaseljene. Naučna literatura je saglasna da je Trojeručica u Hilandaru prva i jedinstvena, a da su sve ostale slične ikone preslikavane sa nje kao sa uzora tek od Savinog vremena. To je upućivalo na zaključak da ona nije bila široko poznata sve do 1229. kada je izvađena iz riznice i predata mu kao zaveštanje.

foto: Boris Subašić

Želja da vidim pozornicu tog čuda otkrila mi je nepoznatu priču o našem Savi koji je u svom vremenu zaista bio branilac svetskog pravoslavlja. Kada je 1229. stigao iz Srbije u Svetu zemlju, unutar zidina njenih gradova duže od veka nije bilo nijedne pravoslavne bogomolje, sveštenika i vernika. Latinski krstaši su posle osvajanja 1099. prognali sve pravoslavce kao "šizmatike" u opasne predele van gradova.

- Sava Nemanjić je najverovatnije bio prvi pravoslavni poklonik koji je stigao u Svetu zemlju posle potpisivanja mirovnog ugovora koji su 18. februara 1229. sklopili El Kamil, egipatski sultan, i Fridrih Drugi, kralj Nemačke i car Svetog rimskog carstva - objašnjava akademik prof. dr Miodrag Marković.

foto: Boris Subašić

Istoričar prof. dr David Jakobi (1928-2018) vrhunski poznavalac istorije istočnog Mediterana je u arhivima krstaške luke Akre otkrio da je Sava u Svetoj zemlji 1229. nastupio kao predstavnik celog pravoslavnog sveta! Kada su papski red templara, progonitelja pravoslavaca, suzbili nemački carski tevtonski vitezovi, Sava je uspeo da otkupi manastir Svetog Đorđa u Akri, koji je u krstaškom katastru ostao upisan pod imenom Manastir Svetog Save.

- Ranije se pretpostavljalo da je manastir bio nazvan po Savi Osvećenom, svetitelju iz 5. veka, ali do sada nepoznati dokumenti pokazuju da je reč o Savi Nemanjiću, najmlađem sinu srpskog vladara Stefana Nemanje - zaključio je dr Jakobi. - Njegov mogući cilj u Akri je bila promocija hodočašća u Svetu zemlju iz svih pravoslavnih zemalja, da bi se povećalo pravoslavno prisustvo u latinskom kraljevstvu. To se moglo postići osnivanjem pravoslavnog manastira u Akri, koji bi pružao konake, negu bolesnih i ostalu logističku podršku pravoslavnim hodočasnicima.

foto: Boris Subašić

Čuvši za ovaj podvig, monasi manastira Mar Sabe i jeruslimski patrijarh dočekali su Savu u Jerusalimu sa najvišim počastima.

- Na brdu Sionu, van jerusalimskih bedema, dobio je od igumana Velike lavre Svetog Save Osvećenog i jerusalimskog patrijarha Atanasija Crkvu Svetog Jovana Bogoslova, podignutu na mestu nekadašnjeg severnog paraklisa slavne bazilike Svetog Siona, koja je obeležavala mesto slavne Gornice, gde se Hristos sastajao sa apostolima - navodi akademik Marković.

Monasi Mar Sabe tada su živeli u svom jerusalimskom metohu jer su beduini opsedali njihovu svetinju. Sava je bio odlučan da sa učenicima poseti manastir u kome je živeo njegov duhovni uzor. Krenuo je sa njima opasnim putem kroz Judejsku pustinju i uspeo u svojoj nameri, a neki od njegovih učenika su ostali u pustinjskoj svetinji koja nije pala u ruke pljačkaša. Do danas je zagonetka kako je Sava to izveo. Stvari postaju jasnije kada se dođe pred visoke zidine Mar Sabe koje je podigao Justinijan. U njima i danas postoje samo jedna minijaturna vrata kroz koja se ulazi gotovo klečeći, kada ih otvori ćuljivi monah.

Na litici pretvorenoj u terase zbijeno je mnoštvo uskih pravougaonih manastirskih zdanja razdvojenih koridorima i stepeništima, ali to je samo mali vidljivi deo Mar Sabe, čiji je najstariji i najveći deo fantastični pećinski lavirint. U najprostranijoj od podzemnih dvorana bila je saborna crkva u kojoj je pred Savu pao pastirski štap Svetog Save Osvećenog. Ni danas nije ovde teško zamisliti Savu kome monasi koji su se skrivali u pećinskom lavirintu, kao spasiocu, iznose Trojeručicu. Ipak, tu nije bio kraj priče o čudotvornoj ikoni.

foto: Boris Subašić

Putujući tragovima Svetog Save otkrio sam, u nauci potpuno zanemaren, deo njegovog drugog hodočašća na Istok 1234-1235, kada je on, kako svedoči njegov učenik i saputnik Domentijan, klisurom krenuo u Kapadokiju kroz planinski masiv Taurus iz krstaške kneževine Male Jermenije (današnje krajnje jugoistočne mediteranske obale Turske). Njegov cilj je najverovatnije bilo poklonjenje u podzemnom manastiru gde se u 5. veku zamonašio mladi plemić iz kapadokijske Cezareje, njegov uzor, budući Sveti Sava Osvećeni. Danas se nagađa gde se to desilo, a možda su putokaz ostavili naš Sava i Trojeručica u neverovatnom podzemnom manastirskom kompleksu kraj grada Nigde na krajnjem jugoistoku Anadolije. To građevinsko čudo koje Turci nazivaju Eski gimišler, Staro srebro, ukopano je u nisko kameno brdo i sa puta je nevidiljivo. Tek kada se popne na vrh iznad kompleksa vidi se manastirsko dvorište koje kao da je stvoreno tako što je iz brda neizmerno moćnom rukom izvađena kamena kocka sa ivicama dugim dvadesetak metara. U brdo i ispod njega su ukopani hramovi i podzemni hodnici dugi desetinama kilometara koji su spajali ovo svetilište sa okolnim.

foto: Boris Subašić

Drevna svetinja se nalazi kraj danas napuštenog, antičkog puta koji je vodio ka Cezareji i bio izuzetno živ 1235, kada je Sava njime prolazio. Bio sam siguran da je na tom putovanju boravio u Eski gimišleru kada sam u ogromnoj sabornoj crkvi ukopanoj u kamen video fresku Trojeručice. Ona je jedinstvena, kao i ikona koju je Sava doneo u Hilandar. Tu fresku su zapadni istoričari umetnosti nazvali "kapadokijska Mona Liza" jer je Bogorodica predstavljena kao blago nasmešena mlada žena u bliskoistočnoj nošnji, sa nasmešenim malim Hristom u naručju. Ne zna se ko je taj simbol vere, nade i ljubavi naslikao u niši sa desne strane oltara, dosta kasnije od oltarske kompozicije, u vreme kada je ovde već vladao seldžučki sultanat. Putujući Savinom stazom stekao sam uverenje da je on zastao u pećinskom manastiru i monasima i hrišćanima skrivenim u njegovom lavirintu ispričao povest o Trojeručici i preneo veru i nadu u njena čuda.

Sveti Jovan Damaskin

Kako se zamonašio Damaskin

PRIČA o Trojeručici počinje u Damasku gde je krajem 7. ili početkom 8. veka obrazovani sirijski hrišćanin Mansur ibn Sardžun el Taglibi bio savetnik halifa Abd el Malika ibn Marvana. Uživao je veliko poverenje islamskog vladara koga je savetovao kako da se vlada prema brojnim podanicima pravoslavcima sve dok njegovi protivnici nisu napravili spletku zbog koje je kalif naredio da mu se odseče šaka. Mansur ju je uzeo u zdravu ruku i molio se pred porodičnom ikonom Bogorodice dok nije zaspao od iscrpljenosti. Kada se probudio šaka je ponovo bila na ruci. Mansur je tada odlučio da se zamonaši i kao monah Jovan je otišao u manastir Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji noseći čudotvornu ikonu.

Turkinje poštuju Merjem

Kapadokijskih hrišćana ovde odavno nema, ali moć Trojeručice nije presahla. Zbog nje je podzemni manastir Eski gimišler kraj grada Nigde i sada mnogo više od turističke atrakcije. Njegovoj fresci Trojeručice danas hodočaste u velikom broju vernice Turkinje koje poštuju Merjem, kako glasi ime Device Marije u islamu.

Preporučujemo

Društvo

0 0

MOLITVA IVE ANDRIĆA Ovako se nobelovac obraćao Bogu, sam napisao reči: "Gospode, ne dopusti da srce bude prazno"

26. 12. 2024. u 14:10

Kolumne

0 6

SATANINA KUHINjA U RUSKOJ SVETOJ GORI: Svetogrđe omiljenog kuvara Olene Zelenske u Kijevsko-pečerskoj lavri

18. 12. 2024. u 07:00

Reportaže

0 3

S VEROM I LjUBAVLjU, ZA SRPSKU SVETINjU: Mozaik, još jedan rad porodice Ivanović iz Paraćina, čeka da krene put Hilandara

06. 01. 2025. u 07:00

Svet

0 15

"ĐAVO JE UŠAO U NjIH" Zaharova prokomentarisala snimanje kulinarske emisije u Kijevskoj lavri

15. 12. 2024. u 19:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije