I U RUSIJI VATROMETI SVAKU NOĆ DO 14. JANUARA: Praznici traju od gregorijanske do julijanske Nove godine

BOŽIĆ se i u Rusiji proslavlja 7. januara, ali je novogodišnji dan, 1. januar, često važniji praznik, jer su tokom komunizma religiozna okupljanja bila zabranjivana.

Foto: Privatna arhiva

I danas se mnogi Rusi deklarišu kao ateisti, mada se sve češće vraćaju religiji, pa je sve više onih koji proslavljaju ovaj hrišćanski praznik. Tradicija za Badnje veče i Božić ista je kao i u drugim delovima istočne Evrope i kod nas, priča nam Ostoja Vojinović, koje se iz Kikinde pre tri godine preselio u Rusiju, živi u Ekaterinburgu, četvrtom gradu po veličinu u Ruskoj Federaciji.

- Trpeza uoči Božića može biti postavljena tek posle pojavljivanja prve zvezde na nebu. Obrok je obično bez mesa i može se poslužiti u dvanaest posuda koje predstavljaju dvanaest apostola. Hleb u medu i belom luku, nešto nalik na srpsku česnicu, dele svi članovi porodičnog okupljanja. „Kutja“ je mešavina raznog zrnevlja i maka, zaslađena medom, služi se kao jedno od glavnih jela tokom božićnih praznika. Ljuta paprika takođe se može poslužiti zajedno sa salatama, kiselim kupusom, suvim voćem, krompirom ili pasuljem. Beli stolnjaci i seno na Badnje veče podsećaju na Hristove jasla. Rusi badnjak nazivaju „sočeljnik“, po sočivu, jelu koje je obavezno na prazničnom ručku. Na Božić je u Rusiji, isto kao i u Srbiji, glavno jelo – meso: svinjsko, pileće, guščije, uz razne salate, pite i slatkiše - opisuje Vojinović, zaposlen kao predavač nekoliko predmeta na Uralskom federalnom univerzitetu i trenutno je na doktorskim studijama.

Foto: Privatna arhiva

Nova godina u Rusiji je, ipak, važniji praznik. Tradicionalno je porodični i dočekuje se kod kuće, za stolom, na kojem mora da bude toliko hrane da se noge savijaju od težine. Ne sme da bude bez šampanjca, mandarina i ruske, ali i drugih salata punih majoneza.

- Svaki Rus godišnje pojede 2,5 kilograma majoneza. Osim one koju mi zovemo ruska, služi se i „haringa u bundi“- slojevito jelo s haringom, krompirom, šargarepom, cveklom, crnim lukom, majonezom i mesnim prerađevinama. Cvekla joj daje karakterističnu boju. Mnogo vole i šampanjac i kavijar, koji su se teško mogli nabaviti u sovjetsko vreme, ali su upravo tada postali deo novogodišnje tradicije. Jede se crveni kavijar i služi se na hlebu sa maslacem. Ali, prava zabava počinje tek posle ponoći, jer se otvara veliki broj klubova. Mladi su sa roditeljima do ponoći i tek onda idu u šetnju sa prijateljima. Koristi se mnogo pirotehnike. Jaki vatrometi ispaljuju se svake noći sve do pravoslavne Nove godine – navodi profesor Vojinović.

Kaže da je poslednjih godina u Moskvi i drugim gradovima sve češći doček na ulicama, a gradovi su bajkovito ukrašeni. Rusi rade do 30. decembra i tada počinju veliko slavlje, jer je država propisala sedam januarskih neradnih dana, tako da je dovoljno vremena za lečenje mamurluka.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

- Već 80 godina najvažniji novogodišnji događaj je u Kremlju. Tu se ukrašava glavna jelka Rusije koja je najveća i najlepša. Tradicija da se lider zemlje obraća naciji u najluđoj noći počela je još u sovjetsko vreme, dok je na čelu zemlje bio Leonid Brežnjev. Obraćanje predsednika emituje se 31. decembra u 23.55 sati po lokalnom vremenu svake vremenske zone. Na televiziji se prekida novogodišnji program, kamere prikazuju sat na Spaskoj kuli Kremlja koji odbrojava poslednje sekunde stare godine i predsednik Rusije čestita građanima Novu godinu. To prati gotovo svaki stanovnik, od Kalinjingrada do Vladivostoka. Posle čestitke, tačno u ponoć, oglašavaju se zvona sa kremaljskih kula i intonira se nacionalna himna. To je patriotski obojen događaj. Na kraju čepovi sa flaša šampanjca lete u vazduh i na Crvenim trgom i u drugim gradovima počinje novogodišnji vatromet – kaže Ostoja Vojinović.

Prenosi nam i da Rusi imaju običaj da tokom novogodišnje noći idu jedni kod drugih u goste. Baz zvaničnog poziva, svrate, na primer, kod komšija sa kojima se slažu. Onima koji imaju malu decu, u goste dolazi Deda Mraz i njegova unuka, Sneguročka. Gradovi su ukrašeni već u drugoj polovini novembra.

ČAK 11 DOČEKA

- Nova godina u Rusiji se dočekuje čak 11 puta, zbog vremenskih zona. Najpre, devet sati pre nego u Moskovu, stiže na Kamčatku i Čukotku. Poslednji je dočekuju stanovnici Kalinjingradske oblasti. Tradicija proslavljanja Nove godine započeta je za vreme Petra Velikog. On je 1699. godine izdao Ukaz kojim je odredio da se Nova godina proslavlja kao u Evropi - 1. januara, a ne 1. septembra, kako je bilo do tada. Carskim ukazom svim Moskovljanima je naređeno da pale logorske vatre, prave vatromet, čestitaju jedni drugima i ukrašavaju kuće granama četinara – navodi Vojinović.

VOTKA KAO RAKIJA

- Ne piju Rusi votku više nego Srbi rakiju. Piju sve. Votku kao užinu, za apetit, za lečenje i za zagrevanje. Takođe i samogon, likere, konjak, viski, vino, džin. Ne vole koktele. Dosta se piju vina. U uslovima sankcija mogu se naći italijanska i španska, ali su gruzijska, jermenska i vina sa Krima veoma dobra. Kao i konjaci. Više piju čaj nego kafu. Veruju da kafa okrepljuje, a čaj smiruje. Samovar je simbol ruske tradicije – opisuje nam bivši Kikinđanin, crnogorskog porekla, autor knjige o 80 ruskih gradova „Iz Rusije s ljubavlju – pričom kroz ruske gradove“.

OMILjENI FILM

Na televizijama je mnogo filmova, ali najomiljeniji je klasik „Ironija sudbine“ iz 1975. Glavni lik je mladić Ženja koji planira Novu godinu dočekati sa vereniicom i zaprositi je. Međutim, svakog 31. decembra odlazi u banju - saunu na druženje sa prijateljima i kada im objavi radosnu vest svi se toliko napiju da se on greškom ukrcava u avion za Lenjingrad. I posle 50 godina ovaj film im nije dosadio – kaže Vojinović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije