INSEKTI, ZMIJE, DOMOROCI, SVINJE KOJE TRČE KOLONOM: Ovako je Srbin iz Vojvodine pisao o kopanju temelja Panamskog kanala (FOTO)
PANAMSKI kanal ponovo je u žiži interesovanja svetske javnosti, posle najave američkog predsednika Donalda Trampa da bi SAD mogle da pokušaju da povrate kontrolu nad njim. Malo je poznato da je u njegovoj prvoj, francuskoj gradnji učestvovalo mnogo Srba koji su živeli u zemlji Gala.
Foto: Shutterstock
Uspomene jednog od njih sačuvane su u časopisu "Otadžbina" koji je 1881. i 1882. objavio više pisama anonimnog radnika, Srbina potpisanog inicijalima V. M. koji je gradio Panamski kanal. Uputio ih je porodici u Francuskoj. Do danas nije poznato kako su pisma stigla do redakcije "Otadžbine", ali ovaj Srbin je dao glas desetinama hiljada bezimenih radnika od kojih su mnogi ostavili živote na počecima gradnje kanala. Pisma pružaju obilje nepoznatih istorijskih i etnografskih činjenica koje su od prvorazrednog značaja za naučnike.
Foto. privatna arhiva
- O autoru pisama ne znamo gotovo ništa - kaže za "Novosti" dr Adam Sofronijević, zamenik direktora Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" koji je sa Viktorom Lazićem, počasnim predsednikom udruženja "Adligat" nedavno sproveo istraživanje o vezama Srbije i Srba sa Panamskim kanalom od 1881. do 1981.
Sofronijević i Lazić su u fondu "Adligatovog" Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, kao i u fondu periodike Univerzitetske biblioteke pronašli dokaze da su Srbi učestvovali ne samo u izgradnji, već i u postavljanju temelja kanala. Primerke lista "Otadžbina" u kojima su objavljena pisma su u Legatu porodice Leko koji su Vera i Danica Leko zaveštale "Adligatu" pre deceniju.
- Iz pisama objavljenih pod naslovom "Pisma jednog Srbina iz Paname", zaključujemo da je V. M. najverovatnije poreklom iz Vojvodine, ali saznajemo i detalje o francuskoj kompaniji koja je gradila Panamski kanal, zaposlenima i načinu na koji se radilo - ističe Sofronijević.
Adligat
V. M. piše o živopisnim ličnostima iz njegove radne brigade, među kojima je crnac Natanson, ali i venecuelanski general koji je upravljao radovima, a za koga se ispostavilo da je "korumpirana propalica".
- Autor piše i o Panami toga doba. Gradovi Kolon i Gamboa opisani su kao beznačajni. Kolon je imao jednu ulicu po kojoj trče svinje, a Gambao je bio skup od pet koliba usred prašume. Prestonicu Panamu V. M. opisuje kao čistiju i razvijeniju, sa nekoliko lepih kuća i promenadom pored mora - kaže naš sagovornik.
Iz pisama saznajemo da je prevoz vozom od Kolona do Paname (75 kilometara) izuzetno skup, da karta koštala 30 dolara (150 franaka). Voz je, kako piše, bio neudoban: "Putnici se prevoze kolima koja u Francuskoj služe za prevoz stoke, a na sve to put traje tri i po sata." I smeštaj u hotelu bio je skup. U glavnom gradu Panami postojao je samo jedan hotel! Žalio se i na visoku temperaturu koja je dostizala i 60 stepeni Celzijusa na suncu. V. M. je opisao i život u radnim kampovima, napade zmija i insekata, druženje sa domorocima...
- Ovaj izveštaj iz prve ruke, svakako je, rečeno današnjim rečnikom, medijska priprema terena za austrijski uticaj u Srbiji, koja je bila glavni takmac Francuskoj. Zato ne treba da čudi da su pisma objavljena u časopisu "Otadžbina" koji je osnovao i uređivao Vladan Đorđević, osnivač Srpskog lekarskog društva, premijer i ministar u više srpskih vlada, inače izrazito naklonjen Austriji - kaže Sofronijević.
adligat
Značajna informacija
PRONAĐENA pisma iz Paname su digitalizovana, a digitalni zapis uskoro će biti i u Narodnoj biblioteci Paname u Panama Sitiju. Tim povodom Viktor Lazić se sastao sa direktorkom Marijom Brenes i drugim zaposlenima.
- Svaka nova informacija o istoriji Panamskog kanala je značajna, kako nama u Panami, tako i u svetskim okvirima, zato što kanal koristi više od 170 država. Veoma smo iznenađeni, čak uzbuđeni činjenicom da su u nama dalekoj Srbiji pronađeni istorijski dokazi o izgradnji kanala. Proširićemo poznavanje sopstvene istorije zahvaljujući vama - rekla je Dijana Rivas, zadužena za odnose sa javnošću Narodne biblioteke Paname.
U pokušaju izgradnje Panamskog kanala od 1881. do 1889. koji je predvodio Ferdinand de Leseps stradalo je više od 22.000 radnika. Najviše ih je umrlo od malarije. Potrošeno je mnogo novca, današnjih gotovo 10 milijardi dolara, a oko 800.000 malih investitora iz Francuske ostalo je bez uloga.
- Panamska afera, kako je ovaj poduhvat nazvan u svetskim medijima, završila se osuđujućim presudama za Lesepsa, koji zbog starosti nije izdržavao kaznu. Osuđeni su i njegov sin, kao i njihovi saradnici. Među njima je bio i Gistav Ajfel, koji je neposredno pre toga, zli jezici kažu novcem namenjenim za izgradnju Panamskog kanala, izgradio Ajfelov toranj - kaže Sofronijević.
Adligat
On ističe da je globalni "uspeh Panamske afere" proslavio reč Panama širom sveta:
- I u srpskoj štampi iz tog vremena reč Panama postala je sinonim za aferu, korupciju, prevaru. Tako je bilo sve do Drugog svetkog rata. Imali smo nekoliko "Panama" afera: "Srpsku Panamu" 1894. kada su osuđeni zaposleni u pošti i ministarstvu finansija u Beogradu zbog krađe poštanskih maraka, "Novosadsku Panamu" 1899. u koju su bili uključeni deoničari parnog mlina, "Subotičku panamu" zbog malverzacija u poreskoj upravi...
Izgradnju Panamskog kanala SAD su nastavile su 1904, a završen je 1914.
Preporučujemo
"NE UČESTVUJEMO U UPRAVLjANjU PANAMSKIM KANALOM" Kina: Poštujemo suverenitet Paname
22. 01. 2025. u 10:32
PREDSEDNIK PANAME O IZJAVI TRAMPA: Panamski kanal ostaće i dalje pod našom kontrolom
20. 01. 2025. u 21:14
TRAMP ZAPRETIO: Planira da preuzme Grenland, Panamski kanal i pripoji Kanadu, evo i kako
14. 01. 2025. u 15:37
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
Svet u čudu zbog toga ŠTA je Džordž Buš radio na inauguraciji Donalda Trampa (VIDEO)
"DžORDž Buš je pre inauguracije svratio u prodavnicu s gumenim bombonama i pojeo ih previše."
22. 01. 2025. u 18:16 >> 18:17
KO JE NOVI ŠEF TAJNE SLUŽBE SAD? Karan spasio Trampu život, komandovao timom od 85 ljudi (FOTO)
NOVI američki predsednik Donald Tramp imenovao je Šona Karana, agenta koji je bio prisutan u julskom atentatu na njega u Pensilvaniji, na čelo Tajne službe, koja je odgovorna za zaštitu visokih političkih ličnosti u Sjedinjenim Državama.
23. 01. 2025. u 13:26
"MOŽE DA BUDE U PRVIH 10 NA SVETU“: Velike reči slavne teniserke o Srpkinji
Ove godine na Australijan openu srpska teniserka Olgu Danilović igrala je u punom sjaju.
22. 01. 2025. u 18:45
U AMERICI HIMNA PRED SVAKI MEČ, A U RUSIJI... Ovo je upravo odlučio novi ruski ministar sporta
Nedugo nakon što je u maju 2024. predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao ukaz o imenovanju Mihaila Mišustina za premijera Ruske Federacije, postalo je poznato i ko će biti novi ruski ministar sporta. Potom se desila i jedna nesvakidašnja stvar - baš taj ministar postao je i predsednik ruskog Olimpijskog komiteta. A sada je upravo on doneo odluku koja je mnoge iznenadila.
23. 01. 2025. u 18:00
SKRHAN I IZGUBLjEN: Nikolson nakon četiri decenije saznao da mu je sestra biološka majka
ČUVENI holivudski glumac Džek Nikolson je sa 37 godina otkrio bizarnu istinu o svojoj porodici, a to je da njegova sestra zapravo nije bila njegova sestra, već majka.
22. 01. 2025. u 22:18
MAJKA MU JE SVE PROREKLA: Kako je Pupin IZDAO Teslu? Nisu pričali preko 30 leta
MIHAJLO Pupin sa Nikolom Teslom nije pričao preko 30 godina, savest ga je zbog toga pekla ceo život.
22. 01. 2025. u 11:22 >> 12:10
"SRAM TE BILO, OAFE ŠICE" Mask žestoko odgovorio Šolcu zbog onoga što je rekao u Davosu
AMERIČKI milijarder Ilon Mask poručio je nemačkom kancelaru Olafu Šolcu da treba da ga bude sramota nazvavši ga "Oafom Šicom".
22. 01. 2025. u 08:22
"NEMA VIŠE MIRA" Nemački general dao alarmantnu izjavu o ratu sa Rusijom
VIŠE nema mira između Rusije i Nemačke, rekao je general Bundesvera Andre Bodeman u intervjuu za BR24, prenosi RIA Novosti.
20. 01. 2025. u 12:50
ENDIJU MARIJU LICE U MODRICAMA, OGLASIO SE: "Muka mi je od svega, ja sam ljudsko biće! Molim vas - ostavite me na miru" (VIDEO)
"JA SAM ljudsko biće! U redu? Prestanite da me jurite! Muka mi je šta svakog dana moram da nosim na ramenima. Molim vas, ostavite me na miru."
22. 01. 2025. u 14:15
Najnovije iz rubrike
SNIMLJENI I MIĆINI DNEVNICI: Audio-vizuelni arhiv SANU prvi put digitalizovao građu koju je veliki slikar ostavio porodici
PORODIČNA zaostavština jednog od najznačajnijih srpskih slikara Miodraga Miće Popovića, prvi put je dostupna javnosti u digitalnom formatu. Ovaj izuzetno važan projekat sprovodi Audio-vizuelni arhiv (AVA) i centar za digitalizaciju SANU u saradnji sa naslednicima poznatog umetnika: sinom, snajom i unukom.
23. 01. 2025. u 07:00
SARA POBEĐUJE ČIM PRSTIMA DOTAKNE DIRKE: Mlada umetnica iz Subotice nesvakidašnji virtuoz na klaviru
ODRŽATI koncert u beogradskom Kolarcu, najstarijoj i najprestižnijoj koncertnoj dvorani u našoj zemlji, san je većine pijanista i drugih muzičkih umetnika. Taj san je odmalena sanjala i Sara Jović, učenica Muzičke škole u Subotici, a dosanjala ga je nedavno i to sa samo 17 godina.
22. 01. 2025. u 19:30
MUKE ANDREJA (10) IZ PARAĆINA, OBOLELOG OD AUTIZMA: Za lečenje dečaka hitno potrebno 18.000 evra
MADA zvanično pohađa treći razred osnovne škole, Andrej Petković (10), iz Paraćina, progovori tek poneku reč. Rečenice ne sastavlja, ne piše, vršnjacima ne prilazi, a u školi izdrži tek jedan čas uz asistenciju svoje majke Jelene. On je dete obolelo od autizma za koji medicina još nema leka, ali njegova porodica, puna ljubavi, bori se i ne odustaje od njega.
21. 01. 2025. u 20:00
ZVANIČNO JE JEDAN OD NAJBOLJIH MLADIH NAUČNIKA SVETA: Istraživanja dr Andrije Sentea iz Subotice menjaju tokove svetske nauke
U SUBOTICI i na Paliću, među dragim ljudima, rastao je mladi Andrija Sente. Rastao je sa snovima koji će ga odvesti daleko. Danas, kada ima samo 31 godinu, on je inspiracija i mladim i starijim naučnicima, naučnik čiji rezultati istraživanja, kojima je svakodnevno posvećen u Laboratoriji za molekularnu biologiju u Kembridžu - menjaju tokove svetske nauke.
21. 01. 2025. u 17:34
STERIJA I NA KANĐI PISMU: Zahvaljujući Andrijani Barši Vršac je već deceniju jaka spona između srpske i japanske kulture
ZA Vršac kažu da je najveći japanski grad u Srbiji, jer je za deset godina, koliko postoji Udruženje srpsko-japanskog prijateljstva "Hanami", u njemu organizovano najviše događaja vezanih za kulturu i sport te dalekoistočne zemlje, uz prisustvo priznatih japanskih umetnika i sportista. Temelji te dobre međunarodne saradnje dodatno će biti učvršćeni kada u Vršcu bude sagrađen prvi Centar za japansku kulturu u našoj državi, čija je realizacija u toku.
21. 01. 2025. u 11:00
Komentari (0)