BROZ VOLEO MLAĐE ŽENE, ZDENKA BILA NAJVEĆA LJUBAV: Titov buran intimni život ovekovečen u knjizi

DOŽIVOTNI predsednik SFRJ, Josip Broz Tito bio je poznat ne samo kao borac, maršal, državnik i diplomata, već i po burnom ljubavnom životu koji bi možda mogao da posluži kao scenario za latinoameričku sapunicu.

Foto Tanjug/Arhiva

Tito je voleo žene, od devojčice iz Rusije Pelagije Belousove, preko Ane Kenig, Herte Has, fatalne Davorjanke Paunović, pa sve do Jovanke Budisavljević, kasnije Broz. Neke od njih su ga pratile u ilegali, sa nekima se rastajao zbog politike. Maršalove ljubavne veze tema su knjige "Titove ljubavi" publiciste Borisa Rašete koja će uskoro izaći iz štampe u izdanju "Vukotić medije".

Uz Titovo ime vezuje se veliki broj žena, ali zvanična istoriografija spominje samo pet.

Tito je sa tri bio venčan, a sa dve je imao decu. Zanimljivo je da su sve njegove žene bile mnogo mlađe od Tita, a nijedna među njima nije bila Hrvatica. Pelagija je bila Ruskinja, Ana Kenig, poznatija kao Lucija Bauer bila je Nemica, dok je Herta Has bila Slovenka jevrejskog porekla. Davorjanka Paunović i Jovanka Broz bile su Srpkinje.

- Četrdeset godina posle smrti Josipa Broza, nestala je većina barijera koje su ljude sprečavale da govore - navodi Rašeta. 

- Pojavilo se mnoštvo dokumenata, memoara, intervjua i drugih iskaza ljudi iz Titove blizine, iz kojih je bilo moguće ispisati priču koja neće biti zasnovana na rekla-kazala izjavama, tiražnim, ali neistinitim pričama, neutemeljenim veličanjima, klevetama.

Progovorili su Jovanka Broz, Ranković, Slavka Ranković, Josip Kopinič, dušu je - ako ju je imao - otvorio i Jovo Kapičić, stotine kutija Dedijerova arhiva u Ljubljani prekopali su Miro Simčić i Joža Pirjevec, Milomir Marić je intervjuisao mnogo Titovih saradnika, Milovan Đilas je ispisao stotine stranica vrhunske memoarske proze, Mira Šuvar i Lordan Zafranović snimili su dvadesetak sati razgovora s Hertom Has...

Davorjanka Paunović, Pelagija Belousova, Lucija Bauer, Herta Has, Jovanka Budisavljević, Foto Iz knjige "Tito i ljubavi"

Knjiga počinje pričom o prvoj supruzi Josipa Broza Pelagiji Belousovoj koja je bila, kažu, lepotica. Venčali su se u pravoslavnoj crkvi u Omsku, po starom pravoslavnom obredu.

Kako komunisti nisu priznavali crkvene brakove, 7. septembra 1920. sklopili su i civilni brak. Mlada nevesta rekla je sudbonosno "da" kada je imala samo 14 godina! Sina Žarka rodila je četiri godine kasnije.

Mnogi biografi su se pitali zašto se Tito oženio tako mladom devojkom. Marko Stričević je posle dugog istraživanja plasirao zanimljivu hipotezu o ovom neobičnom braku - da se Tito oženio tako mladom devojkom zato što je bila trudna.

- Potomci šire loze Belousovih do kojih sam uspeo doći, ispričali su mi da se Brozu i Pelagiji u selu Mihajlovka rodila prva kći - piše Stričević.

- Tu priču dosad niko nije ispričao. Mihail Luckov mi je ispričao da je njegova ujna Poljka Luckova krstila devojčicu. O tome mu je pričala njegova majka, inače Pelagijina rođaka. Dete je ubrzo umrlo, tvrdio je Luckov, ali se ne zna gde je sahranjeno. Informaciju o rođenju kćeri nisam nigde drugde pronašao.

U Jugoslaviji su živeli do 1928, odnosno do Titovog hapšenja. Pelagija se potom vratila u Sovjetski Savez, gde je živela do smrti. Od Tita se zvanično razvela 1936, a bila je žrtva Staljinovih čistki a čak je dva puta završila u zatvoru. Za Tita je govorila da je bio "smion, domišljat čovek brzih rešenja, koji nikad nije gubio optimizam". O njoj se u Titovo vreme govorilo "ispod glasa" i bez čeprkanja po prošlosti.

- O Pelagiji su s Titom smeli da govore samo malobrojni prijatelji, među kojima su Miroslav Krleža i Josip Kopinič - ističe Rašeta. 

- Beleške o Pelagiji koje je Dedijer poslao na autorizaciju - Tito je precrtao. Dobila je skromnu penziju za predratni revolucionarni rad, a Tito je poslao venac kad je umrla 1967. godine. Na neki način Tito je Pelagiju precrtao. Nikad je nije tražio, a zabranio je da se o njoj išta objavljuje.

Tito je bio veliki filmofil, pa je u Puli ugostio Sofiju Loren i Elizabet Tejlor, Foto Arhiva "Novosti"

Foto Arhiva "Novosti"

Kardelj je upozorio Đilasa da se ne raspituje o Titovoj prvoj ženi, jer je to za njega bolno i neprijatno. No, predsednik SFRJ je imao drugačiji odnos sa njihovim sinom Žarkom.

"Moja malena poći ćeš sa mnom u Pariz, a ja ću ti sve srediti", pisao je Josip Broz mladoj Nemici Elzi Johani Kenig. Upoznali su se u Moskvi gde je Elza koristila pseudonim Lucija Bauer. Broz ju je kratko zvao Lusil i želeo je da je odvede u Jugoslaviju. Bila je 22 godine mlađa od Tita i njegova velika tajna ljubav.

- Činjenicu da se Tito u Moskvi oženio 1938. do kraja osamdesetih godina prošlog veka javno su, ali u diskretnim aluzijama, spomenula samo dvojica ljudi: Vladimir Dedijer i Josip Kopinič koji je u "Enigmi Kopinič" kazao da se Tito u Moskvi "registrovao" s jednom drugaricom Nemicom. Tito je čitao rukopis knjige i odobrio da izađe samo ta rečenica.

Tek 2006. na izložbi "Tito-Staljin" prikazani su dokumenti i slike mlade Nemice Elze, odnosno Lucije koje se Tito odrekao pošto su je Sovjeti uhapsili kao "agenta Gestapoa".

Ubrzo su otkrivena i pisma koja je Broz pisao mladoj supruzi, da bi nemačka istoričarka Mari Žanin Čalić objavljujući građu iz ruskih arhiva, razgrnula veo tajne s najmisterioznije Titove ljubavi.

Herta Has je bila treća Titova supruga, a prva nevenčana. Ona je Tita upoznala 1937. godine u Parizu, gde je bio regrutni centar španskih dobrovoljaca. Ona je bila kurir, razmenjivala je partijsku poštu između Pariza i Zagreba. Posle ponovnog susreta u Istanbulu, krajem 1939. godine, započeli su vezu. Živeli su zajedno pod ilegalnim imenima u Zagrebu, ona je bila Marija Šarić, a on inženjer Slavko Babić. Njihov brak potrajao je do početka Drugog svetskog rata kada je Tito napustio Zagreb i preselio se u Beograd, a Herta je ostala u Zagrebu, gde se ubrzo porodila i dobila sina Aleksandra Mišu. Kada se ponovo srela sa Titom, on je već započeo vezu sa Davorjankom Paunović Zdenkom.

- Davorjanka je bila njegova najveća ljubav - piše Rašeta. 

- Tito je upoznao početkom 1941. kada je došla na radio-telegrafski kurs. Odabrao ju je Aleksandar Ranković. Razlika u godinama između njih bila je ogromna. Ona je imala 20, a on 49 godina. Porodica ju je zvala Dara i Darica, a Tito joj je dao ime Zdenka. Naučio ju je da često govori "dapače" kako bi sakrila srpski naglasak.

Zajedno sa Titom, prošla je čitav ratni put, a pred sam kraj rata se razbolela od tuberkuloze. Bila je prebačena na lečenje u Sovjetski Savez, ali se vratila u Jugoslaviju, gde je umrla 1. maja 1946. godine. Naloženo je da bude sahranjena u kompleksu kraljevskog dvora koji je služio kao rezidencija maršala Jugoslavije. Pretpostavlja se da je to bila Titova želja.

- Prema jednoj pretpostavci, sahranjena je tamo da bi Titu bila bliža, kao sećanje na veliku ljubav, a i veliku vernost - piše Rašeta. - Tito nije prisustvovao Davorjankinoj sahrani niti je ikada stavio cveće na njen grob.

Jedna beogradska novinarka je napisala: "Taj se nije okretao. On je gledao samo napred, kao u legendarnoj pesmi Vladimira Nazora." Nadahnuta novinarka još je napisala: "Sivi mermer i bela rizla pokrivaju devojku koja je imala 25 godina kada je umrla, ratnu sekretaricu Josipa Broza i njegovu najveću ljubav. Rođena 1921, umrla 1946. Ovde leže ten boje slonovače, tamne bademaste oči i crna valovita kosa koji su krenuli iz Požarevca, pratili Maršala kroz sve ofanzive i zarobili njegovo srce, onoliko koliko ga je imao."

Posle Zdenkine smrti, Tito je dugo bio momak, što je, s obzirom na to da je postajao sve važniji svetski državnik, a posle 1948. i planetarna politička zvezda, bilo nezgodno. U posetu su mu dolazili premijeri i predsednici, diktatori i demokrate, svi oženjeni, a on samac. Tako je bilo sve do 1952. godine, kada je zaprosio lepu Ličanku Jovanku Budisavljević.

- Bila sam okružena velikom pažnjom s njegove strane, velikom ljubavlju. Ne mogu se požaliti na Titovo ponašanje prema meni tih poslednjih dana. Bio je vrlo korektan. On je mene jako voleo, onako zbilja iskreno. Znao je biti tako pažljiv. Puno sam puta pričala o tome kako je dvadeset i više godina svako jutro kuvao kafu meni i sebi. Mi smo imali poslugu, konobare, sve to. Ali ne, on je to napravio i meni doneo. Ja sam volela ujutru spavati i on je to svakog dana uradio. Rano se dizao, uzimao novine i dok on čita, imao je jedan espreso aparat, svaki bi mi dan skuvao kafu. Dvadeset godina to je činio za mene - rekla je Jovanka novinarki Miri Adanji Polak.

Tito i Jovanka živeli su u skladnom braku sve do polovine sedamdesetih prošlog veka.

Jovanka je tada došla u sukob sa pojedinim političarima, koji su tvrdili da ona želi da predsednikuje umesto Tita, trudili su se da ih razdvoje.

- Ne znam šta je toj ženi! Ne znam! Dobro ako želi sve političke stvari držati u rukama, ali pitanje Tita kao ličnosti, čoveka, zašto mu ne da lekara - govorio je političar Ratomir Rato Dugonjić. 

- Izgleda da drugarica Jovanka želi neku poziciju koja nije zabeležena ni u Ustavu, ni u partijskom Statutu. Pitanje je dokle ćemo se mi, čitav državni i politički vrh, zabavljati s tim stvarima i kako rešiti to pitanje. Mogu razumeti situaciju ili to da možda ima pogrešaka kod svih nas da se, po njenom mišljenju, njoj uskraćuje nešto na što ima pravo. Ali zašto je ona barijera da dođu lekari, zašto je ona barijera da dođe do onog najminimalnijeg opsluživanja druga Tita koje svi imamo?

A, Edvard Kardelj je isticao da se kod Jovanke očito radi o bolesti:

- Bojim se da će ona biti navedena na neke nekontrolirane reakcije. Može sigurno otežati Titov život još više. Možda bi bilo dobro da vidimo što će Tito reći, pa u najgorem slučaju, da mu predložimo da se nekako izoluje od nje. No Tito se boji skandala.

On je, inače, par puta rekao da bi se odvojio od nje, samo ja mislim da se on boji skandala. Tito je, inače, dobar čovek, on oseća neku odgovornost prema njoj, on nju još nije zamrzeo. On će je na kraju toliko zamrziti da će onda odnos između njih dvoje biti žestok. I zato se on tu lomi. Ako bismo mi pritiskali u tom pravcu, možemo izazvati njegovu negativnu reakciju. Ako bi Tito ponovo postavio ovo pitanje, da se na neki način rastaje, onda da ga se podrži u tome.

Tita i Jovanku uspeli su da razdvoje 1977. godine. Jovanka je od tada, do njegove smrti živela u vili u Užičkoj 15, posle toga je preseljena u jednu vilu preko puta Belog dvora.

Dugo je živela u "kućnom pritvoru", a tek 2009. godine dobila je lična dokumenta. Umrla je 20. oktobra 2013. godine u Beogradu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije