NEVIDLJIVI I MOĆNI ČUVARI PISANE BAŠTINE: Vodeni žigovi u niškom arhivu otkrivaju neverovatne priče (FOTO)
VODENI žigovi nevidljivi, ali moćni čuvari pisane baštine, svedoče o autentičnosti i verodostojnosti dokumenata, a istoričarima mogu da otkriju poreklo papira, autora i da li je dokument falsifikat.
Foto J. Ćosin
Istorijski arhiv Niš čuva brojne dokumente sa vodenim žigovima, koji su od neprocenjive vrednosti za istraživače. Istoričar i arhivista Igor Rakić iz ove ustanove objašnjava da se prvi vodeni žigovi pojavljuju u 13. veku u italijanskom gradu Fabrijanu.
- Tokom srednjeg veka, tu se proizvodio izuzetno kvalitetan papir, pa su želeli da dodaju tome i određene elemente na papiru. Imamo jedno pismo iz tog perioda koje je prvi dokument koji govori o vodenom žigu - navodi Rakić.
Izrada vodenog žiga bila je kompleksan proces. Na situ, kroz koje je prolazila pulpa napravljena od indijske konoplje, lana ili pamuka, dodavali su se reljefni oblici. U početku su vodeni žigovi bili jednostavni, sastojali su se od nekoliko crtica ili slova. Kako je tehnika izrade papira napredovala, žigovi su postajali sve složeniji.
- Na osnovu njega mi možemo tačno da vidimo gde je nastao papir, ko je proizvođač bio, kako je čak taj papir putovao po svetu. Oni govore i o kretanju i trgovini. Dokumenti, na primer, u Osmanskom carstvu pisani su na osmanskom jeziku, arapsko-persijskim pismom, ali žig ima ABC slova, znači, abeceda, i onda tu vidite da to nije moglo da bude proizvedeno kod Osmanlija, nego na Zapadu - dodaje Rakić.
Vodeni žigovi, po njegovim rečima, imaju različite oblike i motive:
- Vremenom su se razvijali i dobili složene oblike, od inicijala do simbola poput polumeseca, dvoglavog orla ili štita. Na primer, dvoglavi orao sa inicijalima "FI", što označava Franca Jozefa Prvog, bio je prisutan na papirologiji iz druge polovine 19. veka, koja je bila korišćena u Austrougarskoj, kako bi se označila autentičnost papira proizvedenog u tom regionu. Upravo po tom vodenom žigu mi vidimo kada je nastao papir - objašnjava Rakić.
Vodeni žigovi nisu samo estetski detalji na papiru; oni su ključni za razumevanje porekla, autentičnosti i istorije dokumenata. Kao nevidljivi svedoci prošlosti, nastavljaju da fasciniraju istraživače i ljubitelje istorije, ali i da pružaju dragocene informacije o vremenu i mestima iz kojih potiču.
Popis mađarskog prava
U ARHIVU izdvajaju i knjigu Corpus Juris Hungarici, koja sadrži popis mađarskog prava od dolaska Mađara u Panoniju do početka 16. veka. Autor ovog pravnog spisa bio je Ištvan Verboci, ali, kako ističe istoričar, knjiga nikada nije dobila status zvaničnog zakonika.
Jedan od najstarijih dokumenata u Istorijskom arhivu je hronološko-istorijski traktat o patrijarsima Antiohije iz 1725. godine. Na 615. strani ove knjige nalazi se vodeni žig u obliku slova "B", što se povezuje sa Žanom Bolandom, za kojeg se vezuju bolandisti, jezuitskog reda poznatog po kritičkom proučavanju života svetaca.
Bolandisti su izdavali spise o svecima, ali su ih podvrgavali rigoroznoj analizi kako bi utvrdili njihovu istinitost.
- Zbog toga je ova knjiga izuzetno značajna i danas postoji veoma mali broj primeraka u Evropi. Jedan od njih čuva se upravo u Istorijskom arhivu Niša - dodaje Rakić.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
REPREZENTATIVCI SRBIJE U "RUSKOM HAOSU"! Ne mogu da veruju šta se dešava
Pomalo neverovatne vesti stižu iz Rusije i Ukrajine, a tiču se srpskog sporta, odnosno sportista i sportskih radnika.
26. 02. 2025. u 17:08
GIDRU UHAPSILI ZBOG VICEVA O TITU: Kad su ga posetili u zatvoru - zatekli neverovatnu scenu
DRAGOMIR Bojanić Gidra bio je srpski glumac čiju je karijeru obeležila uloga Žike Pavlovića u filmskom serijalu “Lude godine”. Rođen je 13. juna 1933. godine u Kragujevcu, a preminuo je 11. novembra 1993. godine u Beogradu.
27. 02. 2025. u 09:33
PRONAĐENA MRTVA KRAJ GLUMCA: Ko je bila žena Džina Hekmana, Betsi Arakava
SLAVNI glumac Džin Hekman i njegova supruga, pijanistkinja Betsi Arakava, pronađeni su mrtvi u njihovoj kući u Novom Meksiku, piše The Sun.
27. 02. 2025. u 14:23
UKRAJINCI ODBILI DA SE VRATE U UKRAJINU: Sportska drama zbog rata
Rat u Ukrajini, ili kako Rusija to zove, "Specijalna vojna operacija", iznova je za posledicu imao da i sport "trpi" zbog onoga što se dešava na linijama fronta.
27. 02. 2025. u 12:51
OTKRIVENO KO FINANSIRA "HAREM GIRLS": Petocifrena suma - pozajmljen novac i krediti
MNOGI su se pitali koliko su koštali kostimi članica ove grupe za nastup na PZE.
26. 02. 2025. u 10:50 >> 10:57
DA SE NAJEŽIŠ - "SLEPI" FOLKLORAŠ: Snimak koji je za 2 dana video MILION ljudi u Srbiji (VIDEO)
NEDAVNO je u Dečijem kulturnom centru Beograd obeleženo 25 godina postojanja Ansambla narodnih igara i pesama "TAURUNUM" iz Zemuna.
26. 02. 2025. u 19:21
TRAMP ODBIO DA PRIMI ZELENSKOG, A ONDA SE DESIO OBRT Makron morao da reaguje: "Ja garantujem za njega"
SJEDINjENE Američke Države otkazale bi posetu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Vašingtonu da šef francuske države Emanuel Makron nije tim povodom intervenisao kod američkog lidera Donalda Trampa, naveo je neimenovani francuski diplomatski izvor.
27. 02. 2025. u 15:33
PUTIN IZDAO HITNO NAREĐENjE: Po svaku cenu zaštiti državnu granicu
NA sastanku odbora FSB, predsednik Vladimir Putin naložio je agenciji da preduzme dodatne mere za zaštitu državne granice Ruske Federacije i obezbeđenje bezbednosti građana u pograničnim oblastima.
27. 02. 2025. u 14:06
"GREH PEVATI O BOŽIĆU": Traži se zabrana Bajinog koncerta - usred Srbije! Pevaće uprkos peticiji
PEVAČ Baja Mali Knindža je jedan od najtraženijih pevača u Srbiji i regionu, ali je takođe jedan od najkontroverznijih.
27. 02. 2025. u 12:20
Najnovije iz rubrike
NOTAMA NIŽU PRIZNANJA: Muzička škola u Stanišoru kod Gnjilana na KiM s ponosom nedavno ponela Sretenjski orden
U OVOJ školi sam zaposlen od 2010. godine kada smo počeli sa radom kao samostalna Muzička škola, ovde u srpskom selu Stanišor kod Gnjilana.
27. 02. 2025. u 15:18
USPEO DA SAZNA IMENA PREDAKA UNAZAD DO 1710. GODINE: Drago ispisao rodoslov ognjištu pod Čemernom (FOTO)
NA ognjištu predaka, u pribojskom selu Gođešina, između reke Poblaćnice i Čemerna, penzioner Drago Avramović (67), "sitno broji" dok mu iz Beograda ne stigne ram od preko jednog kvadrata, sa duplim staklom i rodoslovom predaka.
27. 02. 2025. u 07:30
LENKINO LEČENJE OD LEKARSKE GREŠKE: Devojčica iz Bačke Palanke od laringitisa dobila cerebralnu paralizu
OVOG meseca navršilo se pet godina otkako je Lenka Žutković iz Bačke Palanke, tada dete od 17 meseci, odvedena u Dečju bolnicu u Novom Sadu zbog laringitisa (zapaljenje grkljana)alarmantnog stanja za decu do šest godina, jer može da uzrokuje prestanak disanja. Tamo je preko noći postala bolesnik sa najtežim oblikom cerebralne paralize, jer je prestala da diše, sedi, hoda i govori.
27. 02. 2025. u 07:00
I U SRBIJI NAUČNICI ZVUKOM OTKRIVAJU TAJNE PODVODNOG SVETA: Ekoakustiku primeniće na jezerima kod Bele Crkve
U JUŽNOBANATSKOJ opštini Bela Crkva – koja ima sedam veštačkih jezera, puno manjih bara i rukavaca, i kroz koju prolaze čak tri reke: Dunav, Karaš i Nera, kao i kanal Dunav-Tisa-Dunav – u aprilu će, po prvi put u Srbiji, u naučne svrhe početi da se snimaju podvodni zvukovi, koje prave ribe, žabe, insekti, biljke, kao i talasi, kiša, brodovi…
26. 02. 2025. u 22:13
U RUDICAMA JE NAJLEPŠE JER SMO NA SVOME: U selu kod Kline na KiM, baka Ratka Dašić živi sa ćerkom i brine se o dvoje dece od sina
UZANIM asfaltnim putem između velikih albanskih kuća opasanih zidanim ogradama dolazi se do kraja sela Rudice gde počinju prizemne kuće.
25. 02. 2025. u 07:00
Komentari (0)