ZABLISTAĆE ZADUŽBINA NA SRBINI: Obnova Srpske pomorske zakladne škole u Herceg Novom

Herceg Novi, osim što je grad sunca, stepenica, mimoza... jeste i grad zadužbina. Neke od njih žive „punim plućima“, po volji ostavilaca, dok su druge zapuštene i(li) u ruševinama poput nekadašnje zgrade Srpske pomorske zakladne škole u naselju Srbina. Ali, za nju izvesno slede bolji dani i obnova.

Foto: V.V.

- Završen je idejni projekat, pri kraju je i glavni, a nakon što ga projektant preda, sledi raspisivanje tendera i izbor izvođača radova.Sredstva za projektovanje i za izvođenje radova budžetom države  planirana su još 2022. godine - kaže Stevan Katić, predsednik Opštine Herceg Novi.

Opština je minulih godina intenzivnije nego ranije insistirala da se priča o  zadužbinama u Herceg Novom pokrene sa mrtve tačke, a sekretarijat za kulturu i obrazovanje 2018. godine sačinio je njihov registar. Iz opštine su posebno insistirali na uređenju zadužbine u Srbini.

Foto: V.V.

Srpska pomorska zakladna škola je formirana objedinjavanjem ostavština Jovana Boškovića sa Tople, koji je 1825.godine ostavio imanje, Đura Đurovića sa Žlijeba, koji je 1838. ostavio dve kuće u Trstu i Jevrosime Vladislavić Laketić, koja je 1847. ostavila kuću. Želja znamenitih darodavaca bila je da se u Herceg Novom izgradi škola jezika i pomorstva što je i urađeno i škola je otvorena 31. januara 1858. godine kao jedna od najstarijih nacionalnih pomorskih škola na istočnoj obali Jadrana.

Za prvog upravitelja i profesora moreplovstva postavljen je pomorski kapetan Mato Mrša. Među predavačima su bili Simo Matavulj, Tomo Krstov Popović, Risto Kovačić, Kosto Kulišić, Milan Jovanović...Šolu su pohađali učenici pravoslavne i rimokatoličke veroispovesti. U početku je bio  samo pomorski odsek, od 1867.godine i srpski jezik. Nastava je organizovana na srpskom jeziku i za vreme austrougarske vlasti. Pomorski odsek je, nažalost ugašen 1837. Između dva svetska rata, škola je pretvorena u Državnu nižu srednju školu.

Foto: V.V.

Opština Herceg Novi je 1932. sredstvima od prodaje kuća u Trstu, proširila i nadogradila zadužbinski objekat na Srbini. Po završetku Drugog svetskog rata, do zemljotresa 1979.godine, u objektu je radila Osnovna škola „Milan Vuković“. Ali, posle razornog zemljotresa zub vremena i ljudski nemar čine svoje. Između zidova nekada reprezentativnog objekta danas raste žbunje i šiblje, ograde sa kamenog stepeništa su polomljene, nema prozora, vrata, krova...

Posle decenija propadanja i uprkos želji da škola u Srbini što pre zasija starim sjajem, rokovi za završetak nisu presudni. Važno je da ovu novsku zadužbinu čekaju bolji dani i možda još važniji sve odgovorniji pristup nadležnih u gradu. Jer, neke zadužbine još čekaju i rekonstrukciju i obnovu delatnosti a imale su u prošlosti značajnu ulogu u razvoju hercegnovskog obrazovanja i kulture.

Foto: V.V.

Rame uz rame sa Beogradom

Još od 18. veka znameniti Novljani testamentom su ostavljali celokupnu ili delove svoje imovine gradu i rodu na upravljanje. Grad je tako po broju zadužbina u odnosu na broj stanovnika, u nekadašnjoj socijalističkoj Jugoslaviji, stajao rame uz rame sa Beogradom koji je zadužbinama bio najbogatiji. Na ovu sjajnu sliku lepe tradicije zadužbinarstva nadovezuje se nažalost nemar i nebriga onih koji su zadužbinama trebali da upravljaju i da o njima brinu. Uz divne izuzetke, poput Gradskog muzeja „Mirko Komnenović“ i nekoliko školskih zgrada, delimično i zadužbine Duković (testamenom ostavljena za studente „lepih umetnosti“ Srbe, pravoslavce) koja je uređena spolja ali je enterijer nedovršen.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije