TAMO GDE LJUDI I DIVLJE ŽIVOTINJE ŽIVE U MIRU: U nacionalnom parku Ngorongoro Masaji "kolevku čovečanstva" dele sa slonovima i lavovima (FOTO)

PRE dva i po, do tri miliona godina, vulkanska planina veća od Kilimandžara, u dve uzastopne, tektonske erupcije, eksplodirala je i iza sebe ostavila najveći krater (kalderu) na svetu: prečnika 19 kilometara, površine 260 kvadratnih kilometara, i dubine 610 metara.

Foto Privatna arhiva

Tu se, u oblasti Aruša u Tanzaniji, smestio Nacionalni park Ngorongoro, sa svojih 25.000 velikih sisara - slonova, nilskih konja, crnih nosoroga, bivola, antilopa, žirafa, geparda, leoparda, lavova ... i oko 500 vrsta ptica, među kojima je i velika kolonija flamingosa.

Ovaj biodiverzitet, kakvog nema drugde na planeti, u kome buja život, u jedinstvenom, prirodnom krugu rađanja i stradanja, dospeo je 1979. na Uneskovu listu Svetske baštine u Africi. Na tom području je i klanac Olduvaj koji je poznat kao "kolevka čovečanstva", gde su pronađeni ostaci prvih hominina (Homo habilis), stari oko 3,6 miliona godina. Tu su otkrivene i prve okamenjene stope naših predaka koji su se uspeli na dve noge. Kopiju tih tragova, muških (većih) i ženskih (manjih) nogu, izlažu i u Nacionalnom muzeju u gradu Aruši, uz originalne, milionima godina stare ostatke vilica, lobanja, šaka, naše vrste... I kako reče saradnica ovog muzeja, Fedha Juma: "Da ne zaboravimo, beli čovek vodi poreklo od afričkog čoveka".

Foto Snežana Lalović privatna arhiva

A kao da počinje neku bajku, sa onim "jednom davno, davno...", na vidikovcu gde pogled obuhvata čitav Ngorongoro, oivičen nebom na kome se komešaju beli oblaci, brzo menjajući oblike, Bonifacije Alfred Limo, koji decenijama, znatiželjnicima iz celog sveta, otkriva tajne ovog dela Tanzanije, priča:

- Samo ime Ngorongoro, vodi poreklo iz jezika Masaja, koji ga zovu "korongoro", što znači zvono, ono koje se stavlja ovo vrata govedima. U samom krateru postoje i dva jezera, sa slatkom i sa slanom vodom - izdvajajući kao zanimljivost da je mineralni sastav veoma sličan onom u Viktorijinom jezeru.

Majmunska posla

Foto Snežana Lalović privatna arhiva

OKO ulaza u Nacionalni park Ngorongoro, nastanila se jedna grupa babuna. Kako priča Eva Marča, po obrazovanju prosvetni radnik, koja je i planinarski vodič, oni su stekli navike koje ih razlikuju od ostalih majmuna iz ovog područja. Ne hrane se divljim mangom i insektima, već ljudskom hranom, koju uspevaju da dograbe od turista. Izveštili su se da brzo primete otvoreni prozor, ili otškrinuta vrata automobila, i u samo nekoliko sekundi otkriju gde se nalaze "lanč paketi" i - poharaju ih. Ovi "lopovi" rade i samostalno, u paru, ili većim grupama.

- Nekada ukradu i cele torbe, iz kojih, kada se domognu sigurne grane, pobacaju sve što nije hrana, i pojedu sendvič, ili već šta nađu - otkriva Eva.

Spuštanje u ravnicu, ispod koje je okamenjena lava, zbog čega biljni svet uglavnom čine trave, odnosno žbunje, koje ne pušta duboko korenje, donosi uzbudljiv susret sa potpuno slobodnim životinjama, koje u većem delu sveta, ljudi gledaju iza rešetaka u zoo-vrtovima.

Foto privatna arthiva

U ovom naizgled beskrajnom prostranstvu, antilope, zebre i bizoni, posmatraju se u slobodnom trku, a lavovi u lenjoj popodnevnoj dremci.

- Ne postoje dve zebre sa istom šarom, jer su one za njih identifikacioni znaci, kao otisci prstiju kod ljudi - otkriva mlađi Limov kolega Paskal Ombai, zvani Pasko, profesionalni vodič za safari, rodom iz Aruše, govoreći kako je priroda uredila svakoj životinjskoj vrsti sudbinu u borbi za opstanak, odnosno ulogu koju imaju u neprekidnom krugu života. - Recimo, svi bizoni imaju u jednom krdu istovremeno reprodukcioni ciklus. Tako da su svi mladunci - vršnjaci. To čine zbog održavanja vrste.

Foto privatna arhiva

Slonovi svoje mladunce od predatora štite, tako što oni stariji, krupniji, okruže svoje potomke.

- Slonovi žive u grupama, sa muškim i ženskim predstavnicima, i bebama - nastavlja Pasko. - Iako su u grupama po broju dominantni, ne služe svi mužjaci za oplodnju. Samo jedan, ili dvojica. Tako da među slonovima, grupu ne predvode mužjaci, nego ženke. One su te koje nose pantalone. U životinjskom carstvu, takav matrijarhat postoji još samo među hijenama. I njima su ženke predvodnice.

Slonove, sagovornik izdvaja kao izuzetno korisne i za ostale vrste:

- Svojim surlama, u sušnim sezonama, oni kao pumpama prave rupe u koritama reka, i izvlače vodu, koju koriste i ostale životinje. Surle im služe i da raščišćavaju visoke trave i šiblje, i tako krče put i za antilope i druge životinje, kada beže od grabljivica.

Inače, slonovi se "tuširaju" blatom i prašinom, koje surlama nabacuju sebi na leđa. Tako se štite od vrućine i infekcija.

- Unutar iste vrste, grupe životinja se međusobno prepoznaju po mirisu - objašnjava Pasko. - Ne dešava se da se međusobno sukobljavaju oko teritorije, ili hrane. Obično se mlađi mužjaci "tuku" oko ženki, ili da dokažu dominaciju.

Жирафе живе близу слоноваFoto: Фото приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Staništa slonova su često blizu žirafa. Tako je i u obližnjem Nacionalnom parku Tarangire (nalazi se na obalama istoimene reke), gde živi jedno od najvećih krda slonova u Africi.

- Mužjaci žirafa se razlikuju po tome što imaju manje krzna među rogovima, zbog tuča oko ženki - objašnjava Pasko.

U velikom slanom jezeru parka Ngorongoro, mogu se videti u tuči i nilski konji, koji to rade "da prekrate vreme". I najčešće zbog toga izranjaju iz vode koja ih štiti od podnevnog sunca. A najugroženija vrsta su - nosorozi:

- U Keniji žive beli, a u Tanzaniji crni nosorozi. Toliko su u opasnosti od nestajanja, da u Ngorongorou, trenutno postoji samo devet primeraka ove vrste - dodaje vodič.

Pored flaminga iz slanog jezera, ovu ravnicu ukrašavaju i zlatni ždralovi sa svojim krunama (ima ih i na zastavi Ugande). Žive uglavnom u paru.

Ngorongoro je mesto sa najvećom koncentracijom lavova u Africi. Mužjaci sa grivama, a i elegantne ženke, ne beže od džipova koji krstare sa turistima, koji ih "love" svojim mobilnim telefonima. Upravo između ovog, i sledećeg, jednog od najslavnijih tanzanijskih nacionalnih parkova - Serengeti, lovio ih je svojevremeno i Ernest Hemingvej. Lavova ima i u parku Tarangire, gde veoma lukavo vrebaju svoj plen, krijući se u stablima baobaba, starim nekoliko stotina godina.

- Uz reku Tarangire, raste i drvo kobasica, čiji plod je hrana za slonove, a u Keniji ga koriste za pravljenje alkoholnih pića - otkriva Pasko.

Плес којим дочекују госте МасајиFoto: Фото приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Unutar nacionalnog parka Ngorongoro, ali i sve do Tarangire, i dalje prema Aruši, brojna su i naselja Masaja, plemena krakterističnih za Istočnu Afriku, koji u velikom broju, još žive kao pre pre nekoliko stotina, pa i hiljadu godina, ne odustajući od sopstvene kulture i načina života, pred naletom 21. veka.

- Plemena Masaja, i njihova goveda, ne čine nikakvu štetu divljem životu u nacionalnim parkovima - tvrdi Bonifacije Alfred Limo. - Oni su tu odvajkada, i srodili su se sa svim vrstama sa kojima dele Ngorongoro. Divlje životinje tu žive prema prirodnim zakonima, bez ikakvih problema, kao i Masaji, prema svojim pravilima. Jedina opasnost za većinu životinja, kao i ljudi, su predatori, lavovi, ili leopardi, kada su gladni, i kada love. Svi ostali međusobno žive u miru.

Samo sa raznobojnim, kariranim ogrtačima preko sebe, u sandalama koje sami prave od guma za motocikle, i kopljima u rukama, mogu se videti kako pored puta na ispašu teraju stada goveda - uglavnom krava ili koza. A Masaji žene, kako peru veš u rečicama, ili jezercima. Tu kupaju i decu. Bogatstvo jednog Masaja, meri se brojem goveda. A u zavisnosti od broja krava ili koza, zavisi i koliko puta mogu da se žene.

- Mi smo svi između sebe braća i sestre, pa žene uzimamo iz susednih sela - priča poglavica jednog naselja koje, kako kaže, za novac potreban za pijaću vodu, svoje običaje prikazuju turistima. - Da bi dobili ženu, moramo da damo deset goveda. Kada dovedete ženu, morate da joj obezbedite materijal da napravi kuću. One ih same grade, a u njima se i kuva i spava. Postoji odvojeni deo u kome spavaju tata i mama, kao i onaj za decu. Svaka žena mora da ima svoju kuću, i da vodi računa o svojoj deci. Otac mora sve da ih obilazi.

Prava žena i predsednica

Foto privatna arhiva

 

TANZANIJA je jedina afrička država na čijem čelu je jedna žena - Samija Suluhu Hasan. Tako da uprkos činjenici da se među Masajima, još govedima plaća brak, u zemlji je sve snažnija emancipacija. Žene se školuju, osamostaljuju. Velika je i verska tolerancija između hrišćana, muslimana i onih koji poštuju tradicionalna verovanja, dodaje Eva Marča.

- Država dozvoljava da jedan muškarac sklopi više građanskih brakova, ali je stvar lične odluke svakog, u zavisnosti od vere i drugih nazora, koliko će žena imati - nastavlja sagovornica. - Zanimljivost, kada je u pitanju mnogoženstvo Masaja, jeste i da su sve žene u obavezi da jedne druge vole i pomažu.

Kuće su uglavnom okrugle, sa trščanim krovovima, bez prozora i mnogo životnog prostora, a moraju da se obnavljaju svakih šest godina. Na putu između Tarangire i Ngorongoroa, Pasko nam pokazuje jedno naselje sa tridesetak kuća, u kojima žive žene samo jednog bogatog Masaja:

- Država je morala da mu sagradi školu, u koju idu samo njegova deca.

Škola postoji i u naselju Masaja, otvorenom za posete, ali nije državna. Tu svoju decu, kako kaže poglavica, pre nego što krenu na regularnu nastavu u obližnje mesto (na šta ih zakon obavezuje), uče ih sabiranju i oduzimanju, latiničnom pismu, na kome se transkribuje njihov, ali i svahili jezik, kojim se većinski govori u Tanzaniji, i uči se od prvog razreda (za razliku od Kenije, gde prvo uče engleski). Mušku decu veoma rano uvode u stočarstvo, a ženska uz majku savladavaju kućne poslove, ali i pravljenje tradicionalnog nakita od perli. Goste dočekuju pesmom i igrom.

- To je pesma o odlikama koje krase dobre Masaji ratnike, o našem načinu života - priča poglavica, na prilično tečnom engleskom jeziku.

Demonstriraju i kako pale vatru bez modernih pomagala, već kao njihovi daleki preci, tarući tvrđe o mekše drvo, dok se ne pojavi varnica. Na takvoj vatri kuvaju, i to uglavnom meso, jer u njihovom jelovniku nema povrća. Piju i mleko. Njihovo selo nema struju, ni tekuću vodu. Ne koriste mobilne telefone, ni druga sredstva komunikacije, tvrdi poglavica, uprkos uverenjima skeptika da je ovakav asketski život gotovo nemoguć.

Na pitanja da li odlaze u obližnje gradove i kojim povodima, poglavica odgovara:

- Nema potrebe. Tamo nema ničeg dobrog. Bar ne za nas. Takav život nije za dobre Masaji ratnike.

Preporučujemo

Reportaže

0 5

"U SLUŽBI KILIMANDžARA, PLANINE BOGOVA": U Tanzaniji, sa nosačima, vodičima, kuvarima, koji pomažu planinarskim ekspedicijama (FOTO)

05. 03. 2025. u 07:00

Reportaže

0 1

LEPOTE CRVENOG MORA I DUH DREVNE CIVILIZACIJE: "Novosti" u Egiptu, zemlji drevnih faraona i nestvarnog podvodnog sveta (FOTO)

20. 06. 2024. u 06:15

Reportaže

0 5

ZVEKIRI NA KAPIJAMA MAGREBA: "Novosti" u Maroku, od trgova i sukova kraljevskih gradova, preko kanjona i pustinje, do vrhova Atlasa (FOTO)

03. 06. 2024. u 19:53

Društvo

0 4

MESOPOTAMIJA, NULTA TAČKA CIVILIZACIJE: Na licu mesta "Novosti", u drevnim gradovima Šanliurfu, Mardin i Gazijantep, tik uz Siriju (FOTO)

17. 10. 2021. u 10:08

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije