SNAJPERIMA U SRCE, PALILI I ŽIVE LJUDE: Mučna sećanja Srba iz pokrajine, koji su i danas na udaru nasilja Albanaca

TOG 17. marta 2004, kao i dan ranije, protestovali smo u centru Gračanice jer su Albanci 15. marta nožem ranili Jovana Ivića (18), učenika Ekonomske škole u Lapljem Selu.

Radmila Vesić, Foto D. Z.

Žitelji Gračanice i okolnih sredina okupili su se oko podneva, a kako je počeo naš protest krenula je i pucnjava. U daljini smo uočili masu ljudi koja iz pravca Prištine preko brda Veternik nadire ka Čaglavici, pucajući i paleći srpske kuće. Goloruki Srbi u Čaglavici bili su na udaru pomahnitale rulje pokušavajući da odbrane živote i imovinu dok nisu pristigli vojnici Kfora koji su jedva obuzdavali masu od više hiljada Albanaca. Tada je ranjeno više Srba, a vojnici Kfora zahtevali su pojačanje jer su Albanci iz rulje koristili kamenice i bombe, ali i hice iz vatrenog oružja prema njima.

Ovako se sinhronizovanog nasilja nad Srbima na Kosovu i Metohiji posle 21 godinu priseća Zlatko Stojanović iz Lapljeg Sela. U nasilju koje je započelo 16. marta naveče i nastavljeno naredna dva dana, Srbi su ubijani na kućnom pragu, na ulici... Navodni povod za ubijanje i progon našeg naroda bilo je utapanje trojice albanskih dečaka u selu Čabra u opštini Zubin Potok u reci Ibar, a za šta su albanski političari uz pomoć medija okrivili lokalne Srbe. Prema albanskoj verziji događaja, dečaci su se 16. marta utopili u reci, bežeći od pasa koje su navodno na njih pustili Srbi iz okolnog sela Zupče. Iako je ova lažna vest ubrzo demantovana iz Unmika, hiljade Albanaca krenule su na sve srpsko.

- Moji roditelji i brat Borivoje (22) bili su u rođakovoj vikendici u selu Drakovce kod Štrpca. Ja sam bio u centralnoj Srbiji zbog posla, a te večeri sam čuvši šta se sve dešava pozvao majku telefonom. Rekla mi je da je otac Dobrivoje čuo neke glasove ispred kuće i da je upravo izašao da vidi šta se dešava. Utom je i brat krenuo za njim a ja sam čak i preko telefona čuo pucnje u njih i majčinu vrisku i kuknjavu - priča nam Predrag Stolić (45).

Foto privatna arhiva

Otac je izdahnuo na licu mesta, a brat koji je ranjen u stomak i butinu iskrvario je jer ukrajinski vojnici Kfora nisu dozvolili transport helikopterom do bolnice u Gračanici.

- Iako se ni sada posle 21 godinu ne zna ko mi je ubio brata i oca, ima indicija da su to učinili albanski pripadnici tzv. kosovske policije - priča revoltirano Predrag dok ističe da su policajci koji su došli na uviđaj uklonili dokaze sa lica mesta.

Niko nije odgovarao ni za mučko ubistvo Nenada Vesića iz Lipljana, koji je takođe stradao na kućnom pragu.

- Sve je počelo oko šest uveče kada nam je rulja Albanaca opkolila kuću. Polomili su nam prozore i roletne i u kuću ubacivali nekakve zapaljive mase. Kuća nam je gorela, a brat Nenad i ja unutra sa nepokretnom majkom Ljubicom koja je tada imala 89 godina. Niti smo zbog nje mogli, a nismo ni imali gde da pobegnemo. Sve srpske kuće u ulici su već gorele.

Dobrivoje Stolić, Borivoje Stolić,Foto privatna arhiva

Imali smo dve mogućnosti: ili da izgorimo u kući ili da izađemo na milost i nemilost zlikovcima. Počeli smo da se gušimo, pa je brat predložio da izađemo pa šta nam bog da.

Čim smo zakoračili, Nenada su ubili. Pucali su mu pravo u srce - svedoči za "Novosti" Nenadova sestra Radmila Vesić (68).

Tog 17. marta Albanci su rušili sve pred sobom i u Kosovu Polju. Razularena masa je palila do kasno u noć. Na udaru vandala našli su se Dom zdravlja, srpska škola, Crkva Svete Katarine u Bresju, pošta... Na ulici su usred bela dana živog zapalili Zlatibora Trajkovića. Ni zveri se sasvim sigurno ne bi tako ponele. Ali, očito im je bila namera da zatru sve što pripada našem narodu, pričaju Srbi, nekadašnji žitelji Kosova Polja.

I čika Toma, starina iz Lipljana, kada su mu Albanci upali u dvorište iskočio je kroz prozor i pridružio se razularenoj masi Albanaca jer nije imao kuda da pobegne. U tom talasu ostrašćenosti, srećom nisu ga prepoznali, a on je izvukao živu glavu. Inače, čika Toma i dalje živi u svojoj kući u Lipljanu, koja je sada jedina srpska kuća u ulici.

Napadi na sve srpsko usledili su i u drugim krajevima KiM, a Dragan Nedeljković (55) iz Prizrena izgoreo je tokom noći u zgradi Bogoslovije u Prizrenu gde je potražio spas.

Slobodan Perić, nastavnik fizičke kulture, ubijen je uveče oko 20.50 u Ulici kralja Petra u Gnjilanu, izboden je metalnom šipkom. Nedugo zatim, od tuge za sinom preminula je i njegova majka...

Foto Arhiva

Dramatično u Kosovskoj Mitrovici

DRAMATIČNA situacija bila je tog 17. marta i u Severnoj Mitrovici kada su preko glavnog mosta na Ibru nadirali Albanci napadajući okupljene Srbe. Gađali su ih kamenicama, šok-bombama i pucali iz vatrenog oružja. Metak iz snajpera pogodio je u srce Borivoja Spasojevića (63) iz Kosovske Mitrovice, koji je izašao da kupi novine i vidi šta se dešava.

Na terasi svog stana u zgradi nedaleko od mosta ubijena je i Jana Tučeš (36), dok je više desetina Srba iz Mitrovice tog dana teško povređeno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije