ZAKRILJENE BLAGOSLOVOM MAJKE BOŽJE: U manastiru u Brskutima kod Podgorice, u molitvenoj tišini danas živi 13 monahinja

OBLACI su ovih dana pritisli Kučke planine iznad kojih se promalja sunce, čiji zraci pomešani sa pahuljama i kišnim kapima obasjavaju Manastir Roždestva Presvete Bogorodice u Brskutima, nedaleko od Podgorice, koji je metoh manastira, Podmaine.

Igumanija Marina, Foto V. Kadić

Vizija i želja blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija da na ovom prostoru, uz postojeću crkvu zaživi manastir ostvarena je još na Malu Gospojinu - 21. septembra 2013. kada je osveštao temelje konaka. Ostale su upamćene njegove reči da mesto koje nema svetinju liči na čoveka bez očiju, bez srca i duše.

- To mesto je pogruženo u tamu i u mrak. I ljudi koji u njemu žive su opterećeni tom tamom i mrakom. Opterećeni su neviđelicom, neznanjem, izgubljenim smislom života. Hram i svetinja nam otkrivaju smisao našeg života, a posebno ona kojoj je posvećen ovaj hram - Presveta Bogorodica - besedio je tada mitropolit Amfilohije.

Vrhovi Treskavca, 2.200 metara, nad morem, u dubokoj su magli, a podno njih u pitomini ovog kraja, monahinje kao pčelice, u tišini obavljaju svoja poslušanja. Po završenoj službi zaokupljene su dnevnim poslovima, posvećene vernicima koji dolaze... Sve oko ove svetinje omeđeno je mirisom tamjana i ljubavlju sestrinstva.

Pred srpskom bogomoljom iz 19. veka dočekuje nas igumanija Marina sa sestrinstvom, ukupno ih je 13. Kaže da smo prvi novinari koji ih posećuju. Uvodi nas u gostoprimnicu i sa radošću prima pod svodove svetinje iz koje plamti čvrsta vera.

- Život u manastiru, uglavnom se odvija u molitvenoj tišini. Nije to zavet ćutanja, već samo potreba da se odvojimo od spoljnjeg sveta da bismo se posvetile Gospodu - kaže nam nastojateljica monahinja Marina.

Foto V. Kadić

Monahinje rano ustaju, a pre jutarnje službe u šest časova, u kelijama su na molitvenom pravilu. Pitamo je kako usklađuju povučeni monaški život koji su dobrovoljno odabrale, sa radoznalim posetiocima koji, baš kao i mi, stalno nešto zapitkuju.

- To je deo našeg poslušanja u službi Crkvi Hristovoj, a zbližavanje sa posetiocima je određeno monaškim pravilima. Važno je da je sve sa merom i zakriljeno blagoslovom - odgovara nam.

Iznad konaka, na spratu izgrađena je još jedna crkvica, mali paraklis, posvećena Svetom apostolu Jovanu Bogoslovu. Uz blagoslov Majke Božje širile su se potrebe, pa se imanju "pridružilo" i nekoliko obližnjih napuštenih kuća u kojima se takođe odvija monaški život. Vredno sestrinstvo već je počelo da uređuje imanje, krči korov, uskoro će početi i potkresivanje voćki.

- Imamo baštu malu, ali za naše potrebe dovoljnu. Tu su šljive požeške koje su nam lani lepo rodile, kao i jabuke... Tim plodovima poslužimo ljude koji posete manastir. Budući da je brskutska svetinja posvećena Majci Božjoj, njen blagoslov i prisustvo se osećaju kao pokrov pod kojim se manastir utvrđuje i razvija - kazuje nastojateljica ove Bogorodičine obitelji monahinja Marina.

Paraklis Posvećen Jovanu Bogoslovu, Foto V. Kadić

Raduje se sestrinstvo kada im na vrata svetinje zakucaju podgorički i kolašinski sveštenici, kao i jeromonasi, duhovna čeda oca Rafaila, duhovnika i ove monaške obitelji. Trenutno se u crkvi izvode radovi kako bi se sanirao krov i vlaga koja "nagriza" zidove pravoslavne bogomolje. U ovoj svetinji pre godinu i po zamonašena je monahinja Zlata, a kasnije još dve sestre. Obavljeno je i nekoliko krštenja dece. Čak je jedna žena u osmoj deceniji života rešila da primi Svetu tajnu krštenja.

- Uz blagoslov mitropolita Joanikija deo sestrinstva koje je osnovano u skitu Čuda Svetog arhangela Mihaila na Miholjskoj prevlaci doselio se u Brskutu 2022, a potom smo zamonašene u manastiru Podmaine. Sad smo tu gde smo. Lepo nam je ovde, iako smo imale predstavu da nas čeka surov život uz mnogo snega. Ali od toga nema ništa! Uklopili smo se sa sredinom, kao i sredina sa nama. Kada smo se na Blagovesti našli sa širim sestrinstvom na primorju, gde je liturgiju služio otac Rafailo, celo selo se gotovo diglo na noge zbog brige gde smo nestale! I to govori koliko smo se srodili jedni sa drugima. Znači nam to - kazuje nam naša sagovornica.

POSVEĆENOST SeStrinstvo manastira u Brskutima, Foto V. Kadić

Sestrinstvo manastira otvara vrata svim posetiocima. Naročito se raduju, kako kažu, liturgijskim sabranjima, kada se okupljaju da jednim ustima i srcem proslave ime Božje.
Još nemaju izgrađenu radionicu, ali njihove radionice su u prstima: pletu brojanice, a jedna od sestra i torbe za jevanđelja.

HRAM Crkvu su 1865. podigli sveštenici Radoje Sekulović i Đoko Milačić, Foto V. Kadić

Potok koji se ovih dana razgoropadio posle obilnih kiša i otapanja snega sa planinskih vrhova deli selo na dva kraja - kučki i bratonožićki, što se zna i po prezimenima žitelja i njihovim krsnim slavama. Kuči slave Svetog Nikolu, a Bratonožići Začeće Svetog Jovana Krstitelja. Izuzetak su Čađenovići, koji takođe slave Svetog Nikolu, zaštitnika pomoraca, brodara i ribara. Crkva koja dominira Brskutima podignuta je 1865, trudom i posvećenošću dvojica sveštenika - Radoja Sekulovića i Đoka Milačića. Obojica su u svom vremenu bila junaci i borci za veru i otadžbinu.

ČESMA Izvorska voda kod manastira, Foto V. Kadić

Krstari i prevrće košnice

U BRSKUTU je medved čest gost, krstari krajem i prevrće košnice!

- Viđene su stope njegove, ali na sreću ne i on. Dolazio je i do našeg imanja, ali nije dalje nastavljao svoj put. Tu su i divlje svinje. Prošle godine smo naišle na kostur jednog psa, tada su nam lovci rekli da bi to mogao da bude krvavi pir gladnog vuka - kazuje monahinja Marina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije