ZASIJALE FRESKE IZ 13. VEKA: Završeni konzervatorsko restauratorski radovi u Sopoćanima

U MANASTIRU Sopoćani završeni su konzervatorsko-restauratorski radovi, kojima jestabilizovano i zaštićeno zidno slikarstvo južne pevnice Crkve SveteTrojice. Tim Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK) izBeograda, koji je predvodio slikar konzervator Dragan Sučević, 38 danaradio je na oko 25 kvadratnih metara očuvanog živopisa. Na površinamagde nije bilo fresaka postavljen je dekorativni malter, kako bi sezaokružila celina.

Foto Vikipedija

- Radovi su izvedeni po planu RZZSK, a u ekipi su bili konzervatori-restauratori Zavoda, kao i saradnici, diplomirani slikari-restauratori - kaže Sučević za "Novosti".

Poslednji obimniji radovi na živopisu Sopoćana izvođeni su osamdesetih godina 20. veka. Iako su freske bile u relativno dobrom stanju, bilo je neophodno ponoviti postupke zaštite.

- Prirodno je da se taj ciklus s vremena na vreme ponavlja, u zavisnosti od uslova u kojima postoji građevina i slikarstvo koje je krasi - objašnjava Sučević. - Od 2014. Zavod je izveo opsežna istraživanja i pripremio projekat po kome radimo. U njemu, osim restauratora, učestvuju i arhitekta, istoričar umetnosti i hemičar.

Konzervatori su prvo očistili površine živopisa i konsolidovali malternu podlogu. Posebna pažnja posvećena je oštećenjima, gde je primena materijala i postupaka zahtevala izuzetnu preciznost.

- Rešavanje oštećenog i osetljivog živopisa 13. veka traži maksimalnu pažnju i korišćenje reverzibilnih materijala, da bi se u svakom trenutku mogao izvesti novi postupak bez oštećenja originala - naglašava Sučević.

P. Marjanović

Najzahvalniji deo posla bio je retuš oštećenja.

- Retuš je kao šlag na torti. On daje preglednost i čitljivost slikarstvu. Tako se plombe od kreča i agregata, koje svojom bojom remete celinu, dovode u sklad sa originalom i omogućavaju da freske ponovo zasijaju svojom punoćom - dodaje naš sagovornik.

Ovim radovima posao u Sopoćanima nije završen.

- Ostalo je da se uradi severni zid potkupolnog prostora naosa, kao i ostatak naosa i priprata. Time bi poslovi na zaštiti i prezentaciji slikarstva Sopoćana bili zaokruženi - ističe Sučević.

Iako tokom ovih radova nije bilo velikih otkrića, jer su prethodna istraživanja već obelodanila sve značajne detalje, radovi u Sopoćanima potvrdili su da ovaj biser srpske umetnosti 13. veka ostaje jedno od najbolje čuvanih svedočanstava srednjovekovne kulture. Sopoćani su od 1979. na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Upisani su sa drugim srednjovekovnim spomenicima, pod zajedničkim nazivom "Stari Ras sa Sopoćanima". Osim Sopoćana, najznačajniji spomenici u ovoj celini su Manastir Đurđevi stupovi, Crkva Svetih apostola Petra i Pavla (Petrova crkva) i ostaci tvrđava Ras i Gradina.

P. Marjanović

P. Marjanović

U Sopoćanima je čuvena freska Uspenja Presvete Bogorodice koja je na Svetskoj izložbi u Parizu svojevremeno proglašena za najlepšu fresku srednjeg veka na svetu. Površine oko 30 kvadrata, očuvana je u originalnom stanju iz vremena nastanka.

- Najvažnija i najlepša freska iz sopoćanskog hrama je "Uspenje Bogorodice" na kojoj vidimo dvostruku perspektivu - ispričao je jeromonah Zosima. - Anđeli, mladići sa krilima i bakljama u ruci, iza Hrista, da su naslikani u normalnoj perspektivi bili bi mali i udaljeni od nas. Oni su krupni i ka Hristu okrenuti, jer on je centar obe perspektive - i ove nebeske i ove zemaljske.

Freska je naslikana tako da dočarava dubinu prostora kao i trodimenzionalne likove koje istoričari umetnosti nazivaju "renesansa pre renesanse". Kralj Stefan Uroš doveo je za oslikavanje najbolje umetnike toga doba iz Carigrada i oni su radili na oslikavanju manastira od 1272. do 1276. godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije