ISTORIČAR OTKRIO: Da li je Hitler mogao da pobegne iz opkoljenog Berlina?

LIDER nacističke Nemačke Adolf Hitler teoretski je mogao da pobegne iz Berlina krajem aprila 1945. godine, ali je fizički i kao ličnost degradirao toliko da je odabrao da završi život samoubistvom, kako ne bi pao u sovjetski plen, rekao je za RIA Novosti istoričar specijalnih službi i ekspert Nacionalnog centra istorijskog sećanja Oleg Matvejev.

Foto Vikipedia/ US-Army "Stars And Stripes"

Hitler je izvršio samoubistvo u svom podzemnom bunkeru u Berlinu pre 80 godina, 30. aprila 1945. godine.

NESUMNjIVO SAMOUBISTVO

Svih ovih godina, oko Hitlerovog samoubistva stvorena je atmosfera misterije, pojavile su se brojne navodne istrage, glasine i spekulacije o mogućnosti bega nacističkog vođe, primetio je Matvejev.

-U velikom nizu dokumenata CIA, koje je nedavno objavio američki predsednik Donald Tramp, nalazila se posebna poruka iz rezidencije u venecuelanskom glavnom gradu Karakasu od 3. oktobra 1955. godine o potrazi za tragovima Adolfa Hitlera. Iz dokumenta proizilazi da je jedan od doušnika američke obaveštajne službe, očigledno nacista koji se sklonio u Južnu Ameriku, izvestio o sastanku sa svojim bivšim kolegom, koji je govorio o navodnim ličnim kontaktima sa Hitlerom u Kolumbiji 1954. godine i čak predao njihovu "zajedničku fotografiju". Prema istom ovom saopštenju, Hitler je 1955. godine mogao da se preseli iz Kolumbije u Argentinu, dodao je on.

Prema rečima Matvejeva, ovo nije ni prvi, a najverovatnije ni poslednji dokument koji se tiče mogućeg Hitlerovog boravka u Južnoj Americi. Još krajem 1945. godine, američka obaveštajna služba je dobrovoljno predala sovjetskim specijalnim službama sve materijale koje je prikupila o okolnostima Hitlerove smrti. Informacije su došle od direktora obaveštajne službe Savezničkog kontrolnog saveta u Nemačkoj, brigadnog generala Džordža Brajana Konrada, načelniku operativnog odeljenja NKVD-a u Berlinu, general-majoru Alekseju Sidnevu, rekao je Matvejev.

Foto Vikipedia/ US-Army "Stars And Stripes"

Istovremeno, britanska obaveštajna služba je podelila rezultate sopstvene istrage sa predstavnikom NKVD-a, sa potpuno istim zaključcima.

-Saveznici su logično očekivali recipročni gest sa sovjetske strane. Ali ništa nije usledilo! Odbijanjem da 1945. godine zvanično objavi otkriće i identifikaciju Hitlerovog tela, kao i da ga predstavi javnosti, rukovodstvo Sovjetskog Saveza je samo dalo povoda rađanju raznih glasina i spekulacija o sudbini nacističkog vođe, koje su do danas izašle na videlo, o čemu svedoči dokument CIA koji je Tramp objavio, rekao je Matvejev.

-Pouzdano je utvrđeno da je Hitler izvršio samoubistvo 30. aprila 1945. godine, između 15.30 i 15.50 časova, naglasio je istoričar.

Sovjetska vrhovna komanda je saznala za samoubistvo Firera Trećeg rajha tačno 12 sati kasnije, od nemačkog generala Hansa Krebsa. Poslednji načelnik Generalštaba Vermahta stigao je sa zahtevom za primirje i istovremeno saopštio vesti.

-Komandant armije, heroj Staljingrada, general-pukovnik Vasilij Čujkov odmah je prijavio Hitlerovo samoubistvo komandantu fronta, maršalu Georgiju Žukovu, koji je odmah pozvao Moskvu i podigao iz kreveta Staljina, koji je upravo zaspao. Prema Žukovljevim memoarima, Staljin je odgovorio rečima: “Naigrao se podlac! Šteta što ga nismo mogli uhvatiti živog. Gde je Hitlerovo telo?”. Maršal je odgovorio da je, prema rečima generala Krebsa, Hitlerovo telo spaljeno na lomači, prisetio se Matvejev.

Informacija dobijena od Krebsa, koji je takođe izvršio samoubistvo 2. maja, ubrzo je potvrđena, dodao je istoričar.

Nakon detaljne pretrage bašte kancelarije Rajha, 5. maja ispod sloja zemlje pronađena su tela muškarca i žene, pretpostavlja se Adolfa Hitlera i Eve Braun. Pregledala ih je specijalno formirana komisija patologa i sudskih veštaka, koji su izvukli važne anatomske nalaze –fragmente vilica sa protezama, dodaje Matvejev. Na osnovu toga, izveden je zaključak da su tela zaista njihova.

Američki obaveštajni oficir, brigadni general Džordž Brajan Konrad, dao je analitičku procenu svih dostupnih izjava svedoka u vezi sa smrću Hitlera u pismu operativnom odeljenju NKVD SSSR-a u Berlinu, u novembru 1945. godine.

-Gorenavedene izjave nisu potpune, ali su pozitivne, temeljne, ubedljive i nezavisne. Ne postoje dokazi koji bi potkrepili teorije koje sugerišu da je Hitler još uvek živ. Sve takve priče koje su objavljene su istražene i utvrđeno je da nemaju osnova, navodi se u pismu.

Foto Vikipedija

DA LI JE BEKSTVO BILO MOGUĆE?

"Da li je Firer Trećeg rajha, čisto teoretski, mogao da pobegne iz Berlina nakon njegove potpune opsade od strane sovjetskih trupa 24. aprila 1945. godine? Da, mogao je. Uz veliki rizik po život, ali je mogao", ocenio je istoričar.

On je pojasnio da je čuveni nemački pilot Hana Rajč dokazala da je ovo bilo sasvim izvodljivo u praksi. Naime, ona je sletela na Šarlotenburger štrase blizu Brandenburške kapije, danas poznate kao "Ulica 17. juna", nedaleko od kancelarije Rajha, popodne 26. aprila. Zatim je poletela iz iste ulice rano ujutru 30. aprila, bukvalno nekoliko časova pre Hitlerove smrti, rekao je Matvejev.

Ipak, i u vezi sa njenim letom ima mnogo spekulacija, dodaje. Postoji mit da je Rejč izvela let gotovo na sopstvenu inicijativu, kako bi pokušala da nagovori Hitlera da napusti Berlin i lično ga odveze iz grada. Međutim, prema dokumentima kojima raspolaže Centralna arhiva Federalne službe bezbednosti Rusije, takve tvrdnje nisu istinite.

Nakon što se predala Amerikancima 9. maja 1945. godine, Rajč im je detaljno i iskreno ispričala o svojoj poseti Hitlerovom bunkeru, o poslednjim satima firerovog života, značajno dopunjujući hronologiju događaja. Njeno svedočenje je takođe postalo jedan od materijala koje su američke obaveštajne službe delile sa svojim sovjetskim kolegama.

-Prema rečima Hane Rajč, ovaj let je izvršen po ličnom naređenju samog Hitlera sa ciljem da se u bunker hitno isporuči general-potpukovnik Roberta Ritera fon Grajma, koga je Firer nameravao da postavi za komandanta ratnog vazduhoplovstva umesto Hermana Geringa, koga je optužio za izdaju, rekao je Matvejev.

Kako navodi, Hana nije upravljala letelicom, već običan pilot sa činom narednika. General je sedeo na zadnjem sedištu. Rajč nije trebalo nigde da leti tog dana, ali je ubedila Grajma da je povede sa sobom kao svog "ličnog pilota i prijatelja". Pošto nije bilo sedišta, popela se u trup u repnom delu i tamo provela ceo let, dodao je Matvejev.

U Gatovu su Rajč i Grajm prešli na Fizeler-Štorh i leteli na izuzetno niskoj visini prema kancelariji. Neposredno pre sletanja, avion je bio pod jakom vatrom, a Grejem je teško ranjen u nogu.

-Spasavajući situaciju, sedeći pozadi, Hana je preuzela upravljač preko generalovih ramena i majstorski spustila avion kod Brandenburške kapije, gde ih je oboje pokupio automobil obezbeđenja kancelarije Rajha, rekao je Matvejev.

Pri ličnom susretu sa firerom, nije bilo nikakvih pokušaja da ga nagovore da pobegne, dodaje istoričar. Matvejev je podsetio na svedočenje Rajč, koja je izjavila da Hitler nije želeo da bilo ko od njih padne u ruske ruke, a takođe nije želeo da pronađu njihova tela, svako je morao biti odgovoran za uništenje sopstvenog tela tako da ništa ne ostane za identifikaciju.

-Mora se reći da su u tom trenutku u bunkeru bila još dva pilota visoke klase: Hitlerov lični pilot i istovremeno komandant vladine eskadrile, Hans Baur, i drugi pilot, Georg Bec, ukazuje Matvejev.

Prema svedočenju Baura, koji je završio u sovjetskom zarobljeništvu, po Hitlerovom naređenju, 27. aprila, svi avioni njegove su premešteni sa berlinskog aerodroma Gatov u Rehlin.

-Firer mi je i meni naredio da odletim, ali sam kategorično odbio, rekao je Baur tokom istrage.

Matvejev je podsetio da je šef Hitlerovog ličnog obezbeđenja, Hans Ratenhuber, takođe u sovjetskom zarobljeništvu, u svom svedočenju naveo da je Hitler je odbio višestruke zahteve svih oficira da napuste Berlin 22. i 23. aprila.

Prema njegovim rečima, i to može poslužiti kao potvrda da je Hitler izvršio samoubistvo. Takođe je odbio proboj oružanih snaga 29. aprila 1945. godine, a zahtev doktora Gebelsa i njegove supruge, da odleti iz Berlina malim avionom, takođe je odbijen.

Foto Arhiva

LUTAJUĆE OČI MANIJAKA

Prema rečima Rajč, za četiri dana, koliko se nalazila u bunkeru, Hilter je sve više i više degradirao kao ličnost. Na pitanje američkog istražitelja da li je mogao da napusti bunker živ, ona je rekla da čak i da je put do slobode bio prohodan, Hitler ne bi imao snage da ga iskoristi.

-Hitler je mrtav! Čovek koga sam videla u skloništu ne može da živi. Nije imao svrhu života, a tragedija je bila u tome što je to dobro znao, možda bolje od bilo koga drugog, rekla je Rajč.

General-potpukovnik Ratenhuber je dao sličan opis Firerovog opšteg stanja.

-Hitlerovo fizičko i moralno stanje tih dana bilo je zapanjujuće. Bio je bukvalno olupina. Na njegovom licu bila je zaleđena maska straha i zbunjenosti. Lutajuće oči manijaka. Jedva čujan glas, glava koja se trese, nesiguran hod i drhtave ruke. Čovek koji je potpuno izgubio samokontrolu. Ali je i dalje pokušavao da vodi i komanduje. Međutim, njegova kontradiktorna, nervozna naređenja potpuno su dezorijentisala već zbunjenu nemačku komandu, bile su njegove reči.

Telegram o izdaji Himlera, koji je stigao u bunker 29. aprila posle Geringa, pomogao je da se spase život Hane Rajč, primetio je Matvejev.

-Bilo je to kao smrtonosni udarac za sve, prisećala se Rajč, "svi, i muškarci i žene, plakali su i vrištali od besa, straha i očaja, sve se pomešalo u jednom ludom grču – Himler, zaštitnik Rajha, je izdajnik! Bilo je nemoguće."

U telegramu je navedeno da je Himler kontaktirao britanske i američke vlasti preko Švedske, nudeći kapitulaciju. Hitler je, prema rečima Rajč, besneo kao ludak, a lice mu je bilo crveno i neprepoznatljivo. Nakon dužeg naleta besa, Hitler se zanemeo i neko vreme svi u bunkeru su ćutali, svedočila je Rajč.

-U 1.30 ujutru 30. aprila, Hitler, lica belog kao kreč, ušao je u Grajmovu sobu i teško seo na ivicu kreveta. Rekao je: “Naša jedina nada je Venk, i da bismo mu omogućili da dođe, moramo pozvati sve raspoložive vazdušne snage da pokriju njegov prilaz... Zato vam naređujem da se vratite u Rehlin i odatle pošaljete svoje avione. To je prvi razlog zašto bi trebalo da napustite bunker. Drugi je da zaustavite Himlera", navela je Rajč.

Dvanaesta armija generala Valtera Venka bila je Hitlerova poslednja iluzija da spase Berlin, ali do 30. aprila 1945. godine, ona više nije bila sposobna za napredovanje, što Hitler još nije znao, ukazao je Matvejev.

Hitler je naredio Grajmu da istraži Himlerovu izdaju i, ako je zaista stupio u kontakt sa neprijateljem, da ga odmah uhapsi.

Ubeđena u uzaludnost pokušaja bekstva, pilotkinja je počela da protestuje, ali na njeno iznenađenje, feldmaršal je podržao Firera.

Pitanje mogućnosti da Hitler pobegne iz bunkera nisu pokrenuli ni avijatičari ni sam Firer, naglasio je istoričar. Prema rečima Matvejeva, nekoliko sati pre tog razgovora sa Grajmom i Rajhom, Hitler je u svom "Političkom testamentu" napisao:

"Odlučio sam da ostanem u Berlinu i ovde, svojom slobodnom voljom, da izaberem smrt u trenutku kada vidim da se rezidencija Firera i Rajhkancelara više ne može držati."

Iz svedočenja Hane Rajč Amerikancima, jasno je da je došlo do određenih pozitivnih promena u njenoj svesti, o čemu svedoči i izjava pilota sa konačnom ocenom života nemačkog Firera: "Hitler je završio svoj život kao zločinac pred celim svetom", zaključio je Matvejev.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - PONUDA NA SAJMU AUTOMOBILA: Pogledajte kako izgledaju novi modeli

Preporučujemo

Svet

0 1

NEMAČKI MEDIJI: Berlin planira da zabrani rusku i sovjetsku zastavu na proslavi Dana pobede

25. 04. 2025. u 19:00

Svet

0 7

AMERIČKI STRUČNjACI PRIZNALI: Britanci podstakli početak Hladnog rata

17. 04. 2025. u 19:00

Svet

0 1

"U STALjINGRADU SE REŠAVALA SUDBINA SVETA" Putin: Dan pobede u drugom svetskom ratu za Ruse sveti praznik

29. 04. 2025. u 17:29

Svet

0 0

PARADA POBEDE U MOSKVI: Kremlj očekuje više od 20 šefova država i vlada

15. 04. 2025. u 18:06

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije