OTKRIO VINČU, SPASAVAO BLAGO NARODNOG MUZEJA: Zaostavština akademika Miloja Vasića, oca moderne srpske arheologije, sija duže od veka

MILOJE Vasić, akademik, polihistor, otac moderne srpske arheologije koji je otkrio vinčansku civilizaciju preminuo je pre 69 godina. Bio je 4. oktobar 1956. Njegovo delo, do dana današnjeg, nije izgubilo aktuelnost iz međuratnog perioda kada je objavio rezultate svojih istraživanja i izazvao tektonski poremećaj u svetskoj nauci, ali i politici.

Miloje Vasić na Vinči / Foto arhiva

To se upravo pokazalo i na najvećem italijanskom sajmu arheologije u Pestumu na kome se Muzej grada Beograda predstavio izložbom "Vinča - neolitski grad" koja je privukla izuzetnu pažnju.

A, ta priča je počela 1905. kada je profesor Vasić na dunavskoj obali sela Vinča, na lokalitetu Belo brdo, uočio tragove nepoznate kulture. Uspeo je da u ondašnjoj Srbiji obezbedi sredstva i podršku za arheološka iskopavanja koja je započeo 1908. i izvodio, s prekidima zbog ratova, do 1934. godine.

Foto Narodni muzej Srbije

Arheolog dr Milica Tapavički Ilić, praunuka profesora Vasića, pričom iz porodične istorije otkrila je da se od njega može učiti i o patriotizmu i brizi za zaštitu kulturne baštine: "Pradedu je naredba o mobilizaciji 1914. zatekla na lokalitetu u Vinči i on se odmah vratio u Beograd i javio komandi. Pod austrogarskom artiljerijskom vatrom je spasavao blago Narodnog muzeja, a kasnije ga je evakuisao iz prestonice. Nekoliko sanduka je, prema pričama, nosio tokom povlačenja preko Albanije".

Foto: Printskrin, Vikipedija

Rezultate iskopavanja profesor Vasić je objavio u četiri toma mnografije "Praistorijska Vinča" od 1932. do 1936. i prikazao nepoznatu fantastičnu neolitsku kulturu sa Balkana. Njegova otkrića su srušila rasističku teoriju germanske ili nordijske škole istorije koja je tvrdila da je evropska civilizacija nastala na severu kontinenta. Danas, posle decenija istraživanja na Vasićevom tragu znamo je vinčanska kultura sa centrom na prostoru današnje Srbije živela i periodu 5400-4500. godine pre nove ere, da je prva u Evropi otkrila proces topljenja metala i koristila simbole, grafeme, za koje deo naučnika smatra da su služili za komunikaciju i da su bila preteča pismenosti.

Foto: Printskrin Jutjub

Miloje Vasić to nije mogao znati kada je počeo da iskopava figurine, kalotaste peći kojima su praistorijski Vinčanci grejali kuće, nakit, alate ... U jedno je ipak bio siguran, da je otkrio tragove visoke kulture kakva je tada bila poznata samo na Istoku, u Joniji i Maloj Aziji.

- Kada je otkrivena, Vinča jednostavno nije imala s čime da se uporedi. Vasić je bio zadivljen lepotom predmeta kakvi nigde nisu viđeni i povezao ih je s jedinim postojećim reperom, kulturama s obala Jonskog i Egejskog mora. Time je došao u sukob s takozvanom nordijskom školom, na kojoj su insistirali tada već moćni nacisti i stekao velike neprijatelje - objašnjava arheolog Dragan Janković.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Vasićeve dokaze mediteranskog porekla evropske civilizacije nacisti su pokušali da ospore, ali bezuspešno. Svetska nauka priznala je vinčansku civilizaciju kao temelj evropske, mada i danas sledbenici germanskih rasnih teorija nisu odustali od osporavanja ili čak prisvajanja vinčanske kulture. Iako je profesor Vasić najpoznatiji po njenom otkriću, njegova interesovanja bila su mnogo šira, zabeležio je akademik Đurđe Bošković:

"Problematika kojom se profesor Vasić interesovao, na kojoj je radio i o kojoj je pisao, kretala se od praistorijske i klasične arheologije, preko staroslovenske i srednjovekovne, sve do savremene umetnosti, i od epigrafije i numizmatike, preko pitanja kulta i estetike, sve do arhitekture, skulpture, slikarstva i primenjene umetnosti... Smeo u postavljanju novih hipoteza čak i onda kada bi njima dolazio u sukob, ne samo sa uobičajenim, već i sa svojim sopstvenim ranijim shvatanjima, prof. Vasić je ustajao u njihovu odbranu oštro, borbeno i žustro."

Bilo bi lepo da ova crtica o profesoru Vasiću bude inspiracija da se sledeće godine, na sedam decenija od njegove smrti, prirede dostojna izložba i publikacije o ovom velikanu.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Životni put

AKADEMIK Miloje Vasić rođen je 16. septembra 1869. u Velikom Gradištu. Njegov otac Milojko, krojač, i majka Persa, domaćica, imali su jedanaestoro dece, od kojih su detinjstvo preživeli samo Miloje i njegove dve sestre.

Posle završene gimnazije u Beogradu, završio je Filološki i Istorijski fakultet u Beogradu, a zatim postao gimnazijski profesor. Na poziv Mihaila Valtrovića, tadašnjeg direktora Narodnog muzeja u Beogradu, 1895. je postao njegov zamenik.

Dobivši stipendiju srpske vlade, Vasić je zatim u Nemačkoj, u Berlinu i Minhenu, studirao filologiju, istoriju umetnosti i klasičnu arheologiju. Doktorirao je pod mentorstvom jednog od najvećih imena arheologije profesora Adolfa Furtvenglera.

Preporučujemo

Svet

0 2

REMEK-DELO IZ 2. VEKA: Pronađeno na privatnoj parceli u Puli

30. 10. 2025. u 22:00

Panorama

0 0

VREDAN MILIJARDU DOLARA, SA VIŠE OD 50.000 ARTEFAKATA! Otvara se veliki egipatski muzej

30. 10. 2025. u 23:00

Srbija

0 7

VELIKO OTKRIĆE KOD PRIJEPOLjA MENjA ISTORIJU: Pečat Svetog Simeona u manastiru Pustinja

30. 10. 2025. u 09:55

Panorama

0 0

VELIKO OTKRIĆE: Izgubljena prestonica Amarni faraona jeretika nije opustela zbog kuge

20. 10. 2025. u 21:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije