DIS JE SAHRANJEN NA OSTRVU OTONI: Istoričar Mirko Drmanac opovrgava dosadašnje podatke o smrti i večnoj kući Vladislava Petkovića

PESNIK Vladislav Petković Dis tragično je završio život u proleće 1917, vraćajući se iz Francuske na Krf. Francuski parobrod "Italija" na kom je bio torpedovan je, a decenijama se verovalo da je njegovo telo ostalo u "plavoj grobnici". Verovalo se i da je plovilo pogođeno iz nemačke podmornice. Istoričar Mirko Drmanac iz Gradske biblioteke u Čačku koja nosi pesnikovo ime, međutim, opovrgava ove podatke i tvrdi da je Vladislav Petković Dis sahranjen na ostrvu Otoni, severno od Krfa, kao i da je udar na parobrod "Italija" došao sa austrougarske podmornice.

Privatna arhiva

Posle višegodišnjih istraživanja, Drmanac je nedavno u organizaciji Društva grčko-srpskog prijateljstva sa Krfa, posetio ostrvo Otoni, severno od Krfa, i Crkvu Agija Paraskevi u čijoj porti je, kako veruje, grob Vladislava Petkovića Disa.

- Vlasnica imanja, gospođa Elena Mihala, na kome su crkva i grob, pružila nam je otvorene ruke i srdačnu dobrodošlicu, i dozvolila nam da nastavimo istraživanje - kaže Drmanac za "Novosti". - Poznato je da je Dis, kao ratni izveštač sa našom vojskom, u kojoj su bila i tri njegova brata, prošao povlačenje kroz albanske planine i početkom 1916. dospeo na Krf. Ubrzo je sa grupom srpskih izbeglica otputovao u Francusku, boravio u Marselju, Nici i Pti Dalu. Kada je iz Srbije primio vesti o lošoj materijalnoj situciji svoje porodice, odlučio je da se vrati na Krf da bi im poslao novac.

Vladislav Petković Dis, Foto Vikipedija

Dis je saznao da njegova supruga Tinka sa decom gladuje. Prijatelj kome je Dis na Krfu ostavio punomoćje da podiže njegovu platu trošio je novac po kafanama, a pesnikovoj porodici nije poslao ni dinar. Razočarani Dis krenuo je u Grčku da raščisti neugodnu situaciju. Pred ukrcavanje na brod poslao je telegram svojoj ženi: "Putujem danas. Da se oprostimo... Ja bih sebe kaznio smrću što sam u ovim prilikama poverovao drugima."

- Pesnik se na parobrod "Italija" ukrcao, 29/16. maja 1917. u devet uveče i u brodskoj trpezariji se upoznao sa ostalim Srbima, među kojima je sa decom bila i Anka Petrović, sestra Vide Crnjanski. O Disovim poslednjim danima ništa se nije znalo do juna 1953. kada je u časopisu "Književnost" objavljeno sećanje igumana Visokih Dečana Sofronija Mihajlovića "Kako se utopio pensik Dis". To je najvredniji istorijiski izvor o okolnostima Disove smrti - kaže Drmanac.

Iguman navodi da je Disa upoznao u vozu na stanici u Marselju. Iz Tulona put su nastavili do Rima, pa preko Napulja stigli do luke Galipolje na obali Pulje. Tamo su nekoliko dana čekali brod koji će ih prevesti na Krf.

- Detalj o kome se do sada u razmatranjima Disove smrti nije poklanjala pažnja je činjenica da je 27/14. maja 1917. završena bitka kod Otrantskih vrata, najveća pomorska bitka tokom Prvog svetskog rata na Mediteranu. Pobedile su Centralne sile i posle toga njihove podmornice mogle su nesmetano da uđu u Sredozemno more. Jonsko more između Galipolja i Krfa bilo je tada najopasniji pomorski put na svetu. Iguman Sofronije govori da su tad saznali za opasnost koja preti od podmornica i obazrivo su se raspitivali u luci da li će im saveznički brodovi pružiti zaštitu, ali to niko nije znao da im kaže. Dis je bio zabrinut, utučen i obuzet lošim predosećanjem.

Foto: Privatna arhiva

Bio je u pravu. Parobrod je sutradan potopljen, a Drmanac je ustanovio tačno vreme kad je Dis nastradao. Najvredniji izvor o potapanju parobroda mu je bio odlomak brodskog dnevnika koji je vodio kapetan podmornice Rudolf Singule. Kapetan je napisao da je kontakt sa francuskim brodom uspostavljen u 5.51, 30/17. maja 1917. Uz to, kratko je dodao: "Torpedo je ispaljen sa daljine od 600 metara i brod je potonuo za 3,5 minuta. Kapetan se udavio. Zbog nedostatka goriva morali smo da pođemo nazad." Torpedo je probio trup broda koji je za samo nekoliko minuta potonuo.

- U domaćoj literaturi se ceo vek navodi pogrešna informacija da je "Italiju" presrela nemačka podmornica. To je bila austrougarska U-4, jedna od najopasnijih. Njome je komandovao kapetan Rudolf Singule, nosilac viteškog ordena Marije Terezije. Kobni susret parobroda "Italija" i U-4 dogodio se 46 milja jugoistočno od svetionika Santa Marija di Luka, najjužnijeg rta Pulje. Mihajlović tvrdi da je video kako po podmornici trče neprijateljski mornari i izvijaju nemačku zastavu. U tim dramatičnim trenucima on verovatno nije obratio pažnju na detalje na zastavi, pa se zato verovalo da su Nemci potopili parobrod - kaže Drmanac.

Privatna arhiva

Po Mihajlovićevim svedočenjima potonuo je za samo osam minuta. On je uspeo da skoči u more da se na vreme udalji od broda. Posle više sati provedenih na pučini Jonskog mora spasao ga je britanski razarač koji je prvi stigao do mesta nesreće.

- Mada se nadao da je Dis uspeo da se spasi, od preživelih je čuo za njegovu pogibiju - kaže Drmanac. - Dis tu kobnu noć nije spavao mučen crnim slutnjama i više puta je izlazio iz svoje kabine na palubu. Na palubi je bio u trenutku kada je austrougarska podmornica napala. Nije teško zamisliti sliku Disa, samog na vrhu palube, kako gleda beličasti trag torpeda koji u modroj vodi ide ka njemu. Bio je pribran i smiren. Skinuo je svoje naočare i vratio ih u džep, kao da je predosećao da će njegovim životnim mukama uskoro doći kraj. Čekao je poslednji čamac u kome je trebalo da bude i Anka Petrović sa decom. Međutim, nije više bilo vremena. Francuski mornari su kasnije našli njegovo telo, i kako pominje Branko Lazarević u nekrologu "Jedan život", u njegovom odelu našli su nerazdvojene naočare, jednu drahmu i pedeset lepti.

Par dana kasnije, tela petorice Srba pronađena su na obali ostrva Otoni i sahranjena u porti crkve. Drmanac veruje da je jedan od ovih utopljenika - Dis. Grobovi su otkriveni tek 1999, posle 82 godine, ali se sve doskoro malo naših stručnjaka, osim Drmanca, zainteresovalo da otkrije ko bi mogao da bude među petoricom sahranjenih. Iznad pet grobova stoji mali nadgrobni spomenik na kome piše: "Ovde borave daleko od otadžbine pet neznanih srpskih heroja - 1917".

Foto: Vikipedija

- Vaših pet vojnika sahranjeno je ovde 1917. Mislimo da su poginuli na savezničkom brodu koji je torpedovala neprijateljska podmornica. Došli su potom vaši sveštenici i oficiri da bi obavili sahranu. Sahrani su prisustvovlai svi stanovnici ovog mesta. Ne znamo da je neko od Srba ikada posetio njihove grobove posle toga. Mi ih čuvamo kao da su naši - podneo je izveštaj Katehis, koji je brinuo o grobovima Srbima koji su prvi put došli na Otoni posle 82 godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije