ARHEOLOZI OD UNIŠTENJA SAČUVALI PRAVO BOGATSTVO: Prezentovani nalazi iz rimske nekropole i naselja u Maloj Kopašnici kod Leskovca

Rimska nekropola i naselje u Maloj Kopašnici je arheološki lokalitet koji je umnogome specifičan i važan onima koji se bave istraživanjima, restauracijom, konzervacijom, muzeološkom obradom i prezentacijom rezultata obimnog i dugotrajnog rada kojim je od uništenja sačuvano kulturno nasleđe iz perioda od kraja 2. do sredine 4. veka.

foto: I. Mitić

Način sahranjivanja pokojnika govori i o njihovom životu, a ovaj lokalitet je toliko bogat da će pronađeni predmeti, grobna mesta, delovi naselja i rimskog puta biti predmet interpretacija i budućih generacija arheologa.

U godini arheologije, a povodom 77. godišnjice od svog osnivanja, leskovački Narodni muzej publici je predstavio najznačajnije eksponate sa lokaliteta Mala Kopašnica koji je svojevremeno privukao pažnju šire javnosti, jer je u ovoj rimskoj nekropoli pronađen veliki broj predmeta od zlata, najviše naušnica, ali i ogrlica, prstenja i listića za koje se pretpostavlja da su bili delovi dijadema.

foto: I. Mitić

- Imamo i važne nalaze od bronze, gvožđa, stakla, bezbroj keramičkih posuda raznovrsnih oblika - pehara, šolja, zdela, lonaca, veliki broj lampi koje su imale važnu ulogu u pogrebnom ritualu, poput današnjeg paljenja sveća, i ta raznovrsnost i bogatstvo pronađenog arheološkog materijala je još jedna specifičnost ove nekropole – priča nam muzejski savetnik Julijana Pešić, arheolog leskovačkog muzeja i koautor izložbe.

Ona je u ovom poslu sarađivala sa dr Sonjom Jovanović iz Arheološkog instituta u Beogradu i akademikom Vujadinom Ivaniševićem koji su svojevremeno rukovodili arheološkim istraživanjima u Maloj Kopašnici.

- Ovo je najveća nekropola jednog manjeg mesta toga doba, koje je bilo putna stanica. Prikupljen je sjajan materijal čime Narodni muzej u Leskovcu može da se ponosi zato što je ovo jedna kolekcija koja je u ravni beogradskog Narodnog muzeja i Viminacijuma. Nalazište je važno i zbog toga što nije bilo opljačkano poput drugih nekropola. Otuda to bogatstvo nalaza iz mnogo manje grobova u odnosu na druge lokalitete – istakao je Vujadin Ivanišević.

foto: I. Mitić

Mala Kopašnica je u nauci poznata i po karakterističnom sahranjivanju koje po njoj i lokalitetu Sase, u Bosni Hercegovini, nosi ime.

- Kada se pripremala grobna raka njeni zidovi oblagani su granjem i drvećem, koje je zakucavano ekserima i paljeno. Time se stvarao vrlo kompaktan sloj crvene zapečene zemlje. Postoje dva tipa grobova Mala Kopašnica – Sase. Jedan je samo pravugaonog oblika, a drugi ima još jednu manju grobnu jamu, istog oblika, za ostatke sa lomače, dok su okolo ostavljani prilozi i pokojnikove lične stvari – objašnjava Julijana Pešić i ističe da su u Maloj Kopašnici otkrivena 663 takva groba, a da se na izložbi može videti i rekonstrukcija jednog od grobnih mesta.

Foto: фото: И. Митић

POGLEDAJ GALERIJU

Autori izložbe izabrali su i 12 reprezentativnih grobova koji su prikazani sa svim predmetima pronađenim u njima. U grobu vojnika su, recimo, nađeni mač, bodež, veliki broj zakivaka, koji najverovatnije potiču sa njegovih čizama, zlatan prsten, novac...Na ovom lokalitetu pronađeno je i 67 grobova sa skeletno sahranjenim pokojnicima što svedoči o vremenu uticaja hrišćanstva kada se prelazilo sa kremacije na inhumaciju.

- Ovde ima mnogo predmeta koji su veoma važni i posebni. Nekropola u Maloj Kopšanici je najvažnija ruralna nekropola istražena na teritoriji Srbije. Bilo je zadovoljstvo učestvovati u tom poslu i verujem da će publika uživati u materijalu koji smo prikupili tokom našeg istraživanja – kazala je dr Sonja Jovanović.

U Maloj Kopašnici, na granici dve provincije, pronađeni su i delovi rimskog puta, kao i naselje koje je verovatno imalo veze sa rudarstvom, jer su njegovi stanovnici bili imućni i u prilici da sebi priušte da u grobove ostavljaju izuzetno vredne priloge i za današnje prilike. Zbog toga se veruje da je bilo i centar obrade metala, pored činjenice da su u njemu pronađeni delovi zanatskog centra za proizvodnju keramike.

- To naselje nije bilo veliko, poput obližnjeg Naisusa, ali je važno za razumevanje provincijalne kulture i načina života. U njemu smo otkrili osnove pojedinih kuća koje su imale podove sa pločicima od pečene zemlje. Zidovi su bili dekorisani terakotama. Imamo raznovrsne predmeta od stakla i nalaze ravnog stakla, zatim veliki broj naušnica, ukosnica, prstenja, fibula od različitih materijala...Zanimljiv je jedan pečat koji je služio za dekorisanje keramike dok je još vlažna. Tu je i jedna prelepa glava Bahusa koja je služila kao protiv teg na kantaru, kao i vrlo interesantan kalup za izradu medaljona i mala kockica za igru – nabraja Julijana Pešić samo deo eksponata koji bude interesovanje prvih posetilaca.

Калуп за израду медаљонаFoto: фото: И. Митић

POGLEDAJ GALERIJU

Ova nesvakidašnja priča o pronalasku vrednog i arheološki, kulturološki i istorijski bitnog lokaliteta biće otvorena do 30. septembra, a ulaz je besplatan. Pripremu izložbe podržala je lokalna samouprava, kao i nadležno ministarstvo, ali ovo nije kraj rada na nalazima sa Male Kopašnice. Naprotiv. On je tek počeo i prepušta se generacijama arheologa koje tek dolaze.

GROBOVE SLUČAJNO PRONAŠAO BAGER

Ovaj lokalitet je slučajno otkriven prilikom izgradnje auto-puta 1960. godine. Tokom tadašnje petogodišnje kampanje na trasi planirane saobraćajnice pronađeno je 155 grobova. Iskopavanja su nastavljena 2003., kada su pronađena još 24 groba spaljenih pokojnika, dok su zaštitna istraživanja okončana sa izgradnjom nove trase auto-puta, u periodu od 2012. do 2014. godine. Tada je na ovom lokalitetu pronađeno više od šest hiljada predmeta. Najinteresantniji su odavno postali deo stalne postavke leskovačkog muzeja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije