Reportaže

NE MOGU DA TRPIM DA SEDIM: Baka Rezlica Radojković iz Prekonoge kod Svrljiga, u 105. godini brine se sama o sebi

Jelena Ćosin

17. 06. 2025. u 16:46

BAKA Rezlica Radojković iz sela Prekonoga kod Svrljiga već je ispisala ceo vek života i još pet godina. I neumorna je. U 105. svakodnevno dokazuje da brojke ne znače mnogo kada duh ostane mlad. Brine se sama o sebi, gaji baštu, loži i dočekuje goste s kafom i osmehom.

НЕ МОГУ ДА ТРПИМ ДА СЕДИМ: Бака Резлица Радојковић из Преконоге код Сврљига, у 105. години брине се сама о себи

foto: j. cosin

Njena upornost, vedrina, mirno prihvatanje života zadivljuju i mlade, a učinili su je u ovom kraju ne samo simbolom dugovečnosti, već i snage duha koji se ne da pokolebati s godinama. Rođena 1920, u vreme kada su ulice bile kaldrmisane, a vesti se prenosile od usta do usta, baka Reza, kako je od milja zovu, najstariji je žitelj svrljiškog kraja. U skromnoj kući sa pogledom na brda, ipak, ne miruje. Istina, kreće se pomoću pomagala, ali o tome za "Večernje novosti" kaže:

- Samo da ne padnem, sad nosim motiku. A, živa sam dok mogu da kopam. Iza nje su decenije rada, tuge i radosti, a šta je pred njom sama veli: - Još pokoji dan da se živi, i ako Bog da, da se dočeka jutro sa osmehom, da zalijem baštu i da ne dangubim. Naturam od napolje drva ovde, jer tu kuvam i grejem vodu. Približim stolicu, pa primaknem kofu, pa lonče turim ovde, za čaj, za kafu. Kad obrađujem baštu ovamo, ovde crevo uključim, pa idem u jednu ruku nosim motiku i kroz redove voda ide i ja se za nju pridržavam, a drugom rukom kopam, i tako to ide. Ne mogu da trpim da sedim - priča nam dok meša kafu za goste. Ne smeta joj što živi sama. Ima, kaže, ko da je obiđe: rođaci, komšije, poneko iz Opštine donese joj pomoć. A najviše je raduje kada joj dođu unuci, praunuke i čukununuče. Kuća tada oživi, a kroz nju se proširi miris domaće pite po receptu starijem od nje same. - Moj Vidoja, neka mu je laka zemlja, voleo tu pitu. Kad ode na njivu, ja je umesim i zamirišem mu kad se vrati. Takve kore ne možeš da kupiš, samo sam da napraviš. Sada već ne mogu često da je spremam, već me bole ruke, ali kad dođu deca obavezno - otkriva nam.

U njenom glasu nema gorčine. Samo sećanja. I mudrosti. A neretko se našali na račun svojih godina. - Mora da Bog neće da me primi. A nisam mu ništa zgrešila, nego me drži još. Možda zbog moje kosti, jake. Možda što se nikad nisam lenjila. Uvek sam nešto radila. Teško je kad ostaneš u mnogo godine, al' ne može se umreti nazor. Valjda mora da ima neko tamo o'zgo što kaže: "Još nije tvoje vreme, Rezo". To je kako je zapisano - priča nam. Ratne godine retko pominje, ali pamti ih. Muža su joj prvo odveli četnici, pa partizani. Sama je preživela teške povrede, borila se sa bolešću, operacijama, zapaljenjem plućne maramice... - Bolelo je štošta, al' sad samo koske. Kad pritisne u glavu to mi je znak da odmaram. Al' ni tad ne ležim dugo. Više puta sam jedva preživela, jednom me je bik udario, pa me je ujedala zmija otrovnica, ali sve se preživi - optimistična je.

Čitanje

BAKA Rezlica kaže da nikada nije išla u školu. Otac joj je umro rano, a stric je odlučio da školuje samo njenu stariju sestru. Ipak, naučila je da čita uz decu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NAJBOLJU KAPLJICU PEKU LJUBAV ŠLJIVE, HRASTA I ČOVEKA:Istraživanje o viševekovnoj,tradicionalnoj porodičnoj proizvodnji rakije u Bajinoj Bašti
Reportaže

0 0

NAJBOLJU "KAPLJICU" PEKU LJUBAV ŠLJIVE, HRASTA I ČOVEKA:Istraživanje o viševekovnoj,tradicionalnoj porodičnoj proizvodnji rakije u Bajinoj Bašti

ŠLjIVOVICA nije samo piće, u okolini Bajine Bašte ona je simbol porodičnetradicije, umeća i kulturnog identiteta. Upravo tom fenomenu posvećenoje terensko istraživanje koje ovih dana završavaju naučnici Katedre zaantropologiju i etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Obilazećisela u srcu zapadne Srbije, pokušali su da dokumentuju kako jeproizvodnja rakije postala porodični običaj, kako su se znanja prenosila skolena na koleno, ali i zbog čega je ta nit u nekim porodicama prekinuta.

03. 10. 2025. u 15:59

BRANIO OTADŽBINU, ODLETEO U SMRT I VEČNU SLAVU: Kako je major Milan Tepić digao u vazduh magacin sa oružjem da ga se ne dokopaju zenge
Reportaže

0 14

BRANIO OTADŽBINU, ODLETEO U SMRT I VEČNU SLAVU: Kako je major Milan Tepić digao u vazduh magacin sa oružjem da ga se ne dokopaju "zenge"

MAJOR Milan Tepić poginuo je na današnji dan pre 34 godine, kada je tokom borbi sa hrvatskim paravojnim jedinicama "zengama" digao u vazduh skladišta borbenih sredstava "Barutana" u selu Bedenik, nedaleko od Bjelovara, da oružje i municija ne bi bili predati neprijatelju. Major Tepić je razneo magacin sa 170 tona eksplozivnih sredstava, a tom prilkom je stradalo na desetine "zengi". Zbog ovog čina, Tepić je postuhmno odlikovan Ordenom narodnog heroja Jugoslavije.

29. 09. 2025. u 16:31

ZASIJALE FRESKE IZ 13. VEKA: Završeni konzervatorsko restauratorski radovi u Sopoćanima
Reportaže

0 3

ZASIJALE FRESKE IZ 13. VEKA: Završeni konzervatorsko restauratorski radovi u Sopoćanima

U MANASTIRU Sopoćani završeni su konzervatorsko-restauratorski radovi, kojima jestabilizovano i zaštićeno zidno slikarstvo južne pevnice Crkve SveteTrojice. Tim Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK) izBeograda, koji je predvodio slikar konzervator Dragan Sučević, 38 danaradio je na oko 25 kvadratnih metara očuvanog živopisa. Na površinamagde nije bilo fresaka postavljen je dekorativni malter, kako bi sezaokružila celina.

29. 09. 2025. u 16:22

Politika
Tenis
Fudbal