HIROŠIMA ŽRTVOVANA ZA AMERIČKI EKSPERIMENT: Pre osam decenija bačena atomska bomba koja je odnela više od 550.000 života

PRE tačno 80 godina, odigrala se prva ratna upotreba nuklearnog oružja, kada je američki bombarder B-29 pod imenom "Enola gej" izbacio bombu nazvanu "Mališa" na japansku Hirošimu. Grad je nestao u grmljavini i plamenu, posle čega se iznad ruševina podigla zlokobna pečurka od dima i prašine viša od 15 kilometara.

vikipedija

Već 1962. otkrivena je poražavajuća istina: grad sa 225.000 stanovnika, od kojih su većinu činili civili, odabran je za cilj kao eksperimentalno područje za testiranje novog tipa atomske bombe bazirane na uranijumu.

*Uzmi 20% bonusa za LIVE!
Aktiviraj bonus uz odigrani tiket od 4+ para, uplatom od 1.000RSD i kvotom od 5.00 ili više!*

vikipedija

Naime, u prvoj nuklearanoj eksploziji u Novom Meksiku testirana je bomba na bazi plutonijuma, koji je bio nesiguran za praktičnu upotrebu. Da se uranijumska bomba ne bi testirala "uprazno", tražen je odgovarajući cilj u Japanu. Hirošima je odbrana jer do tada nije bila meta bombardovanja klasičnim i fosfornim projektilima.

*Uzmi 20% bonusa za LIVE!
Aktiviraj bonus uz odigrani tiket od 4+ para, uplatom od 1.000RSD i kvotom od 5.00 ili više!*

vikipedija

General Lesli Gruvs, rukovodilac tajnog projeka stvaranja nukelarnih bombi "Menhetn", objavio je 1962: "Da bismo mogli tačno da procenimo efekte bombe, ciljevi nisu smeli biti prethodno oštećeni vazdušnim napadima".

vikipedija

Odabrana je Hirošima na koju je uranijumska atomska bomba izbačena 6. avgusta u 8.15, a detonirana je na visini od 500 metara. U trenutku eksplozije odmah je umrlo oko 140.000 ljudi, a za ukupan broj žrtava veći od 220.000 odgovorna je radijacija. Ovi podaci potiču iz američkih izvora. Zvaničnici Hirošime su 2013. objavili da je ubijeno 557.478 osoba: 277.996 trenutno, a ostali kasnije od radijacije.

vikipedija

Sve u krugu od 1,6 kilometara ispod tačke eksplozije bilo je potpuno uništeno, osim oko 50 jako armiranih betonskih zgrada, od kojih su ostali samo izgoreli kosturi. Vatrena oluja imala je prečnik oko 3,2 kilometra i temperaturu od 6.000 stepeni.

vikipedija

Neutronsko i gama zračenje imalo je smrtonosni radijus od približno približno 1,3 kilometra. Naučnici iz projekta "Menhetn" zaključili su da su efekti slabi jer ih je izazvao samo mali deo od oko 60 kilograma obogaćenog uranijuma u bombi, a veći deo uopšte nije bio zahvaćen fisionom reakcijom. Zato su prepravili projektil za bombradovanje Nagasakija 9. avgusta. Ta bomba pod imenom "Debeljko" nosila je manje uranijuma, a izazvala je slične razorne efekte.

vikipedija

Bombardovanja Hirošime i Nagasakija, ali i testiranje in vivo nuklearnih bombi nije bila njihova ideja. Odluku je doneo američki predsednik Hari Truman. Njega su savremnici ocenjivali kao mediokriteta koji je u Belu kuću došao igrom slučaja posle iznenadne smrti prethodnika Frenklina Ruzvelta. Truman je od početka rata ispoljavao otvoreno mržnju prema Rusima.

vikipedija

- Rusi će uskoro biti postavljeni na svoje mesto i tada će SAD preuzeti rukovođenje kretanjem sveta u pravcu u kojem ga treba voditi - rekao je Truman 16. jula 1945. posle prve nuklearne probe u pustinji Novog Meksika.

Ubrzo je u SAD usvojena Trumanova doktrina koja je uključivala tajnu klauzulu "preventivnog napada" na SSSR. Još 1965. američki istoričar Gal Alperovic je javno rekao da su A-bombe bačene na Japan u stvari bile namenjene "disciplinovanju" SSSR, a pridružio mu se i P. M. S. Bleket: "Bacanje atomske bombe nije poslednji vojni korak u Drugom svetskom ratu, to je prva operacija u okviru hladnog diplomatskog rata protiv Rusije".

vikipedija

O tome ko je zaista odgovoran za trku u nuklearnom naoružavanju svedočanstvo je ostavio general Dvajt Ajzenhauer, komandant snaga zapadnih saveznika u Evropi u Drugom svetskom ratu:

- Vojni sekretar Stimson, posetivši moj štab u Nemačkoj, obavestio me je da se naša vlada sprema da baci atomsku bombu na Japan. Bio sam jedan od onih koji su smatrali da postoji niz ubedljivih razloga da se dovede u pitanje mudrost takvog čina... Tokom njegovog recitovanja relevantnih činjenica, bio sam svestan osećaja depresije i tako sam mu izneo svoje ozbiljne sumnje, prvo na osnovu mog uverenja da je Japan već poražen i da je bacanje bombe potpuno nepotrebno, a drugo jer sam smatrao da naša zemlja treba da izbegne šokiranje svetskog mnjenja... Verovao sam da je Japan upravo u tom trenutku tražio neki način da se preda uz minimalan gubitak "obraza".

vikipedija

Tokom mandata od 1953. do 1961, Ajzenhauer je učestvovao u trci u nuklearnom naoružavanju, jer više nije bilo moguće zaustaviti taj pakleni mehanizam.

Rušenje Berlinskog zida nakratko je zavaralo čovečanstvo da je opasnost od atomskog rata otišla u istoriju. Da su Hladni rat i njegova nuklearna komponeta obnovljeni, postalo je jasno posle saopštenja Vašingtona početkom 2019. o jednostranom povlačenju iz Sporazuma o likvidaciji nuklearnih raketa srednjeg dometa. Odlazak Bajdena s vlasti nije promenio taj trend, koji odgovara vojno-industrijskom kompleksu. Američki predsednik Tramp je iskoristio medijsko prepucavanje sa Dmitrijem Mevedevom kao opravdanje naredbe od 1. avgusta da se dve podmornice sa nuklearnim projektilima pomere na položaje bliže Rusiji. Odgovor je usledio 4. avgusta kada je MSP RF izdalo saopštenje u kome piše: "Pošto su naša višestruka upozorenja po ovom pitanju ignorisana i situacija se razvija u pravcu stvarnog raspoređivanja američkih raketa srednjeg dometa u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova konstatuje nestanak uslova za održavanje jednostranog moratorijuma na raspoređivanje sličnog oružja i ovlašćeno je da izjavi da se Ruska Federacija više ne smatra obaveznom odgovarajućim prethodno usvojenim samoograničenjima."

Foto Tanjug/AP/MoD Rusije

Ministarstvo je naglasilo da koraci kolektivnog Zapada vode ka gomilanju raketnog potencijala u regionima koji se graniče sa Rusijom i da će rukovodstvo zemlje odlučiti o konkretnim merama odgovora. Stvarnost zabrinjavajuće podseća na crnohumornu hladnoratovsku komediju "Doktor Strejndžlav ili: Kako sam naučio da ne brinem i zavoleo bombu" koja se završava scenom u kojoj igrom slučaja major američke avijacije s kaubojskim šeširom ispada zajedno s nuklearnim projektilom iz aviona, mamuzajući ga kao da je konj. Na dan kada se obeležava 80. godišnjica tragedije Hirošime svet je ponovo uplašen takvim "nuklearnim mamuzanjem" koje bi, kao u filmu moglo da se otme kontroli i dovede do rata bez pobednika.

vikipedija

Pogrešno smeštanje moći

U OPROŠTAJNOM prededničkom govoru Ajzenhauer je ostavio upozorenje, da je najveća opasnost po mir i demokratiju vojno-industrijsko-kongresni kompleks.

- Ukupni uticaj: ekonomski, politički, čak i duhovni, oseća se u svakom gradu, svakoj državnoj instituciji, i svakoj kancelariji federalne vlade. U savetima vlade, moramo se braniti od sticanja neopravdanog uticaja, bilo traženog ili ne, od strane vojno-industrijskog kompleksa. Potencijal za katastrofalno jačanje pogrešno smeštene moći postoji, i istrajaće. Ne smemo nikada dopustiti da težina ove kombinacije ugrozi naše slobode ili demokratske procese - upozorio je Ajzenhauer.

vikipedija

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije