BELI JELEN KRIJE TAJNU ROMANOVIH: Neobična figura u kolekciji advokata i pisca Veselina Cerovića

U PRIČAMA o izgubljenom blagu carske Rusije često se pominju dela slavnihmajstora zlatarskog umeća - od radionice Karla Faberžea do drugihčuvenih ruskih draguljara. Jedan od tih predmeta, prema nekim zapisima, bila je skulptura belog jelena na postolju, izrađena od plemenitogmetala. Njen trag se posle Oktobarske revolucije gubi, a tek poneka pričavodila je van granica Rusije. Jedan od tih tragova, kako veruje advokati pisac Veselin Cerović, mogao bi da vodi pravo u Beograd.

D. Matović

Cerović je poznat ne samo kao advokat, već i kao autor knjige "Tajna beogradske Madone" i strastveni ljubitelj umetnosti. O predmetu koji smatra najzagonetnijim u svojoj zbirci retko govori, ali je, uz dozu opreza, pristao da nam ga pokaže. Beli jelen, izrađen od plemenitog metala, deluje kao da je u trenutku zastao u trku. Noge su mu blago savijene, glava ponosno podignuta, a na sjajnom postolju, prema rečima Veselina Cerovića, urezani su datumi ključni za istoriju Rusije. Preciznost izrade, tanano oblikovani rogovi i tekstura krzna, svedoče o majstorstvu zanatlije koji je umeo da hladnom metalu udahne život.

- Kupio sam ga pre bezmalo četrdeset godina od jedne starije Ruskinje iz komšiluka - priča nam Cerović. - Zvala se Ninočka, i bila je ponosna što je, kako je govorila, potomak čuvenog generala Petra Rumjanceva Zadunajskog. Taj podatak je isticala svaki put kad bismo razgovarali o njenoj porodici. Govorila je da je bio jedan od najvažnijih ruskih vojskovođa u 18. veku, poznat po pobedama nad Osmanlijama. Titulu Zadunajski dobio je, govorila je ona, posle prelaska Dunava u ratu sa Turcima, i u njenoj porodici se to pamtilo kao velika čast. Među ruskim emigrantima u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca poreklo od vojnih velikodostojnika imalo je poseban značaj - predstavljalo je vezu sa carskom tradicijom i činilo deo identiteta koji su emigranti čuvali i u izgnanstvu.

*Uzmi 20% bonusa za LIVE!
Aktiviraj bonus uz odigrani tiket od 4+ para, uplatom od 1.000RSD i kvotom od 5.00 ili više!*

Novositi

Ninočka je u Srbiju stigla posle Oktobarske revolucije, zajedno s belogardejcima. Najpre je živela u Sremskim Karlovcima, zajedno sa drugim ruskim porodicama, oficirima, profesorima, umetnicima i sveštenicima. I ona je, kaže Cerović, u rodnoj Rusiji bila profesorka. Iz Karlovaca se posle nekoliko godina preselila u Beograd. Ponela je kofer sa ličnim stvarima, porodična odlikovanja, među kojima je bio zlatni orden svetog Vladimira sa mačevima i - belog jelena.

- Ninočka mi je pričala da se plašila da bi jelena neko mogao da ukrade i zato ga je prekrila raznim bojama, kao da skriva blago - kaže Cerović. - Jednoga dana rekla je da bi mi ga prodala. Nikada mi nije otkrila kako je jelen dospeo u njen dom. Pričala je tek da je pripadao njenoj porodici "još iz stare Rusije" i da je preživeo puteve izbeglištva, da je prenošen od grada do grada, skrivan u prtljazima i starim kovčezima. Govorila mi je da ga je uvek kad se probudi ujutru pomilovala i poljubila. Jelen je bio njena veza sa otadžbinom.

*Uzmi 20% bonusa za LIVE!
Aktiviraj bonus uz odigrani tiket od 4+ para, uplatom od 1.000RSD i kvotom od 5.00 ili više!*

D. Matović

Cerović veruje da je upravo u tome razlog što je postolje - za koje tvrdi da je delo radionice Karla Faberžea - sačuvano u gotovo savršenom stanju, bez većih oštećenja. Vreme i boje kojima ga je Ninočka premazivala prikrili su sjaj metala i finoću izrade. Tek kada je Cerović mnogo godina kasnije očistio figuru, setio se njene priče.

- Čitao sam da Rusi traže jednog jelena koji je car Nikolaj Drugi naručio kod Faberžea i još jednog poznatog ruskog draguljara. Da li je to ovaj beli sibirski jelen, ne znam, ali delo je impresivno - ističe Cerović.

U ruskoj tradiciji, jelen je simbol mira i dobrote, čestitosti i snage. U carskoj Rusiji lik belog jelena korišćen je kao heraldički simbol i nalazi se u grbu Nižnjeg Novgoroda, jednog od značajnijih administrativnih i trgovačkih centara. U umetničkim predmetima tog doba pojavljivao se kao dekorativni motiv u delima poznatih zlatara koji su radili za carski dvor i plemstvo. U narodnoj priči ili bajci, beli jelen se ponekad javlja kao čudesno stvorenje - vodič, znak sreće ili glasnik promene.

- Možda su ga Romanovi naručili za dvor - kaže Cerović. - Bio je tekst u ovdašnjim novinama pre više godina u kome se pominje sličan beli jelen. Rad je veličanstven. Lepota figure ukazala se kada sam skinuo boju kojom je bila prekrivena. Sreća je što sam ga sačuvao da ga neko ne iseče. Postolje je od plemenitog metala, detaljno izrađeno, sa figurama i simbolima ruske imperijalne moći.

D. Matović

Cerović je ubeđen da je postolje uradio Faberže, iako na njemu nema dragulja koji su za ovog majstora karakteristični. U Faberžeovoj radionici u Sankt Peterburgu izrađivale su se i figure životinja od dragog kamenja i plemenitih metala, često po porudžbini Romanovih i drugih aristokratskih porodica. Radili su životinje koje su bile povezane sa ruskom tradicijom i prirodom. Među izgubljenim dragocenostima iz radionice Faberžea i drugih ruskih majstora navode se polarni medved od belog kvarca sa očima od rubina, nekada u vlasništvu carice Marije Fjodorovne, mali irvas od nefretita sa srebrnim rogovima koji se pominje u londonskim arhivima, sova od kalcedona sa dijamantskim očima poslednji put viđena u Parizu dvadesetih godina prošlog veka, par konja od jaspisa i zlata iz zbirke porodice Jusupov, kao i irvas od ahata u pokretu. Iako se "beli jelen" ne pojavljuje u zvaničnim muzejskim potragama, motiv jelena i irvasa bio je prepoznatljiv u Faberžeovim delima, posebno u radovima namenjenim caru Nikolaju Drugom i carici Aleksandri Fjodorovoj. Posle revolucije 1917, mnogobrojni ovakvi predmeti "napustili" su Rusiju i završili u privatnim zbirkama širom Evrope i Amerike.

- Voleo bih da se za ovaj predmet zainteresuju ruski stručnjaci - kaže Cerović. - Ne bih ga prodavao, ali je važno da se sazna prava istina o njemu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije