GRUBORI, KRUNA ZLA "OLUJE": Danas je 30 godina od jezivog masakra hrvatske vojske nad šestoro srpskih civila (FOTO)

GRUBORI, mesto gde je zlo stavilo svoju krvavu krunu. Zaselak sela Plavno kod Knina gde su hrvatski bojovnici još jednom, po ko zna koji put, izgubili vojničku čast. Ničim izazvani, iz čiste obesti ubili su tu šestoro nevinih civila, spalili sve, u zgarišta pretvorili kuće, štale i živu stoku u njima... Vatra se odavno ugasila, ali dim koji se tog dana, pre tri decenije nadvio nad Gruborima, ostavio je trag koji će zauvek smrdeti nečoveštvom.

Foto: D. Milovanović

Avgust 25, godine 1995. "Oluja", zločinačka akcija hrvatske vojske i policije još ima svoje pipke u tzv. akcijama čišćenja terena. U Gruborima, od sedamdesetak Srba pre progona, na svojim ognjištima ostalo ih je svega trinaestoro. Svi su imali više od 50 godina, najstarija čak 90, samo jedan, najmlađi, imao je 41. Poverovali su rečima hrvatskog vođe Franje Tuđmana i njegove vrhuške, da ko nije uzimao oružje u ruke nema čega da se boji. Poverovali su i nepune tri sedmice kasnije, brutalno, jezivo, ubijeno je njih šestoro - Marija Grubor (1905) i njen sin Jovan (1930), Miloš Grubor (1915), Milica Grubor (1944), Đuro Karanović (1954) i Jovan Karanović (1922). Na njihovo stradnje u selu podseća sve, i krst na kom ćirilicom piše: "Nedužnim i mučki ubijenim mještanima zaseoka Grubori".

Foto: D. Milovanović

- Tog dana imali smo poziv od hrvatskih vlasti da ujutro dođemo kod škole radi popisivanja. Nas sedmero je otišlo prema školi radi popisa dok je njih šestero ostalo. Uz put smo sreli dosta hrvatske vojske koji su išli u pravcu našeg zaseoka. Navodno da su krenuli radi obezbjeđenja pruge zbog prolaska voza na relaciji Zagreb-Split - svedočio je Jovan Grubor (1927) za arhivu Informativno-dokumentacionog centra "Veritas".

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

Foto: D. Milovanović

A taj voz za čiju bezbednost su bili zaduženi, bio je "vlak slobode" koji je sutradan, 26. avgusta išao iz Zagreba preko Knina u Split sa hrvatskom vrhuškom predvođenom Tuđmanom. Slavila se "blistava pobeda". Vojnici koje su meštani sreli bili su pripadnici Antiterorističke jedinice "Lučko". Za njih su starac od 90 godina, žena bolesna od rođenja i još četvoro golorukih civila bili - teroristi, pretnja Tuđmanovom vozu. Dim se nadvio nad Gruborima, začuli su se pucnji... U Grubore su ubrzo došli pripadnici UN za sektor "Jug", stacionirani u Plavnu, za njima i meštani Grubora koji su otišli da se popišu... Žene su počele da kukaju, da nariču... Beskonačan bol Dušanke Grubor zabeležile su i kamere UN. Ubijeni su joj muž Jovan i svekrva Marija. Masakrirani su. Kasnije je svedočila:

*Do 10.000, bez depozita!
Bonus koji ispunjava 3 želje - zavrti točak sreće, uzmi do 300% bonusa i igraj do 5 dana besplatno!*

- Došla sam do štale, jer se vidio dim odatle. Gorila je živa stoka, a ja sam dozivala muža Jovana. Pokraj ubijenih krava ležao je i moj muž, grlo mu je bilo prerezano, a nedostajalo mu je pola lica. Bila sam u šoku i tražila pomoć. Otrčala sam u kuću Miloša Grubora, koji je bolestan ležao u krevetu. Našla sam ga na podu kuće, kako u pidžami leži u lokvi krvi, pored su bile čaure od metaka. (...) Tako sam u zgarištu svoje kuće našla svekrvu Mariju kako sva izgorjela leži na leđima. Na livadi smo našli dva leša, Milicu Grubor koja je bila izbodena nožem i izrešetana rafalima. A malo dalje bio je i leš Đure Karanovića, koji je takođe imao rane od noža na vratu, a na grudima rane od metaka. Jovan Karanović je izgorio u svojoj kući, vidjeli smo zgarište.

Марија и Јован ГруборFoto: Фото: Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Da nije bilo kamera UN, ovaj zločin bi verovatno bio zataškan, štaviše bilo bi i onih u hrvatskim redovima koji bi ga negirali i nazvali "četničkom izmišljotinom". Ali, sada više niko nije mogao reći da se svirepo ubistvo nije dogodilo ili da su počinioci pripadnici nekih odmetnutih jedinica. Ovaj put znalo se ko je to učinio, iako su hrvatske vlaste odmah pribegle planu "B" i pokušale da falsifikuju izveštaj o Gruborima. Tadašnji zapovednik Zbornog područja Knin i predstavnik Vlade Hrvatske za celo tzv. oslobođeno područje, Ivan Čermak, ekipi UN televizije dao je izjavu navodeći da se u Gruborima odigrao "vatreni okršaj između specijalne policije i zaostalih četničkih grupa". Izgovorio je to bez trunke srama kao da su u razmeni vatre zalutali meci zapalili toliko kuća i ubili šestoro civila.

- Nikada neću zaboraviti šta su moja majka Dušanka i ostali doživeli tog dana. Za njih sedmoro taj odlazak na popis u školu bio je spasonosan, ali su bol i najteže moguće sećanje na prizor koji su zatekli nosili doživotno... Ubeđivali su je neki hrvatski nadležni da nije videla ono što je videla, da mog oca nije našla tako kako ga je našla... Izmasakriranog. Tražila je da ih oboje sahrani, nisu joj dali, već su sve šestoro oterali prvo u masovnu grobnicu, pa onda 2002. su ih ekshumirali i prebacili u Zagreb. Tada sam s majkom išla da ih identifikujem - jedva nam je govorila Milica Grubor, ćerka i unuka ubijenih Jovana i Marije kada smo nedavno bili u Gruborima.

I njoj je kao i mnogima trebalo mnogo godina da ponovo počne da dolazi u svoje selo. Rane su bile bolne i duboke. Nekoliko godina niko nije dolazio, smokve i divlja kupina osvajale su napuštene kuće, selo je izgledalo sablasno... Svaki kamen preostale kuće i svaki grumen spržene zemlje svedočili su o zlu koje je tu počinjeno.

- Bili su prekinuti voda i struja, rastinje je bujalo, puta nije bilo, jedva bi se moglo prići peške, a kamoli autom... Godinama je bilo tako - pričao nam je Miloš Rusić dok nas je vodio do kuća i mesta gde su pronađeni ubijeni Srbi u Gruborima. - Najprvi je u selo došao Jandrija Grubor, posle njega smogli su snage da dođu Đuro i Milica Grubor... Počeli smo sa SNV da obeležavamo godišnjice zločina, a onda je na komemoraciju 2020. došao i Zoran Milanović, predsednik Hrvatske. Vojska je uoči njegovog dolaska nasula put, a godinu ranije zatraženo je od EDB u Kninu da se Grubori ponovo snabdevaju strujom. Nekako je ta 2020, dakle četvrt veka posle zločina bila presudna da spaljene kuće u Gruborima počnu da se obnavljaju ili da se grade nove.

Foto: D. Milovanović

Do sada ih je, kaže nam Miloš, obnovljeno 10 uz pomoć države Hrvatske, a još osam čeka da se izgrade. Niko od onih koji su svoje domove obnovili ne živi stalno u Gruborima, ali dolaze kad god mogu, leti najčešće. Njihova odvažnost zadivljuje... Život će sigurno pisati još stranica u Gruborima, ali i sećanje, sećanje na sramni, jezivi zločin koji tu počiniše neljudi 25. avgustovskog dana ljeta Gospodnjeg 1995! 

Preporučujemo

Reportaže

0 9

ČUVAR SPOMENA NA KARPATSKE SRBE: Manastir Polovragi kod Novaka u Rumuniji, tvrđava vere vojvode Konstantina Brankovića (FOTO)

23. 08. 2025. u 14:00

Reportaže

0 11

RUJEVAC NA BANIJI OŽIVI U DANIMA OKO SEOSKE SLAVE: Na sabor za Preobraženje dođemo da ugrejemo srca (FOTO)

21. 08. 2025. u 07:08

Reportaže

0 5

BABINSKA BUNA ZAPALILA SVE OD TARE DO UVCA: Vek i po od ustanka koji je ostao na marginama zvanične istorije, ali ne i narodnih predanja

17. 08. 2025. u 11:55

Reportaže

0 6

TURISTE VODE U SREBRENICU I POTOČARE: Ponuda sajta globalnih vodiča volontera koji vode tzv. tematske ture

19. 08. 2025. u 10:06

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije