Reportaže

DRUGIMA PRIPADAJU EPIZODE, A "NOVOSTIMA" TRAJANJE: Na svečanosti u redakciji "Večernjih novosti", naša kuća juče proslavila 72. rođendan

Dragana Matović

17. 10. 2025. u 08:30

"VEČERNjE novosti" juče su proslavile 72. rođendan. Na svojoj adresi, na Trgu Nikole Pašića 7, u redakciji na petom spratu, dragi gosti i zaposleni, još jednom su se okupili da zajedno obeleže značajnu godišnjicu našeg postojanja.

ДРУГИМА ПРИПАДАЈУ ЕПИЗОДЕ, А НОВОСТИМА ТРАЈАЊЕ: На свечаности у редакцији Вечерњих новости, наша кућа јуче прославила 72. рођендан

Kao i minulih decenija, "Večernje novosti" su i tokom pretohdne godine nastavile da jačaju poverenje čitalaca, da razvijaju nove formate, posebno u video-produkciji i digitalnim sadržajima, i da prate promene koje donosi savremeno medijsko okruženje.

Čestitajući zaposlenima i čitaocima, Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik je podsetio na čestitku koju smo ove godine za rođendan dobili od prof. dr Milovana Bojića da "drugima pripadaju epizode, a 'Novostima' trajanje". Potom je pročitao i čestitku patrijarha Porfirija upućenu redakciji, novinarima, urednicima i čitaocima.

- U moru površnih i prolaznih sadržaja, "Novosti" ostaju među retkima koji Crkvu ne posmatraju kao epizodnu pojavu, već kao živi organizam našeg naroda, vredan pažnje, razumevanja i poštovanja. Upravo ta doslednost i uravnoteženost u tretiranju društvenih tema zaslužuju najiskrenije priznanje - napisala je Njegova svetost i poželeo "Novostima" da ostanu verne istini, profesionalizmu i narodu kome služe na mnogaja ljeta.

Nagrade za decenije rada

PRIZNANjA su dobili i oni koji su čitave decenije proveli pod krovom "Novosti". Njima je priznanja uručila direktor Olivera Anđelković. Za deset godina kontinuiranog rada u "Novostima" dobila ga je Jelena Baljak, za 20 Slađana Kovčić, Slađana Matić, Ana Dardić, Branko Ostojić i Aleksandra Andrejević, a za 30 Nebojša Bojić, Branka Borisavljević, Zagorka Uskoković, Vesna Pantelić, Nedeljko Iljukić, Slobodan Bajić, Tatjana Žukov Kovačić, Vladan Samardžić, Ivana Samardžić, Ratomir Krasić, Vladimir Mitrić, Žarko Urošević, Goran Čvorović, Vladimir Repac i Snežana Bojić.

Vučelić je, potom, pročitao i čestitku predsednika Aleksandra Vučića, koji je napisao:

- Vaša kompetentnost i posvećenost istini pokazuju da ste uvek znali da prepoznate interese građana i da teme od značaja za narod i državu oblikujete odgovornom i ozbiljnom uređivačkom politikom. Analitički i istraživački pristup novinarstvu, vernost publici i verodostojnost informacija, izgradili su snažan most poverenja između čitalačke publike i vaših izdanja. Očuvanje nacionalnih i patriotskih vrednosti, kao i svest o odgovornosti pred javnošću za napisanu i izgovorenu reč, bili su i ostali jedan od imperativa vaše medijske kuće, što čitaoci uvek prepoznaju i nagrađuju poverenjem koje traje. Upravo je ta iskrena interakcija sa čitaocima, otvorenost za kritike i sugestije, inovativnost i praćenje svetskih standarda u plasiranju informacija, doprinela tome da "Večernje novosti" već decenijama predstavljaju merilo kredibiliteta na medijskoj sceni Srbije i regiona. Vaša posvećenost istini i interesima građana omogućila je čitaocima da donose odluke i u najtežim vremenima.

Glavni urednik je dodao da bi se "pridružio ovim ocenama i čestitkama" i podsetio da su "Večernje novosti" od 2024. dostojan i ponosan nosilac Sretenjskog ordena prvog reda.

Tradicionalno, juče su uručene godišnje i jubilarne nagrade našim kolegama. Laureatima su ih uručili direktor Kompanije "Novosti" Olivera Anđelković i glavni urednik Milorad Vučelić. Najvažniju nagradu u životu novinara "Večernjih novosti" koja nosi ime našeg prvog urednika Slobodana Glumca ove godine je dobio Branko Vlahović, stalni dopisnik iz Moskve, koji je prošle godine napunio 40 godina rada na prostoru nekadašnjeg SSSR i postao istinski ekspert za Rusiju. U Moskvu je došao kao dopisnik "Vjesnikove" kuće i kao najmlađi inostrani dopisnik, a njegovi drugovi iz studentskih dana, naši ugledni novinari Đuro Bilbija i Manjo Vukotić, nagovorili su ga da počne da radi za "Večernje novosti", na čijim stranicama je svakodnevno prisutan gotovo četvrt veka. Stalni član naše redakcije postao je posle izveštavanja o napadu terorista iz Čečenije na moskovski teatar. Izveštavao je za "Novosti" i iz Severne Osetije, kada su čečenski nacionalisti zauzeli školu... Branko je bio u prvoj grupi stranih dopisnika koja je posetila Černobilj posle katastrofe, prvi strani novinar koji je ušao u fabriku aviona "Mig", bio je tri puta na frontu u Avganistanu, na atomskom poligonu u Kazahstanu, prisustvovao prvoj sovjetsko-američkoj zajedničkoj probi... Više puta je razgovarao sa poslednjim predsednikom SSSR Gorbačovom, kao i nekadašnjim premijerom i ministrom spoljnih poslova Jevgenijem Primakovom. Dmitrij Medvedev ga je 2011. nagradio medaljom "Puškina", najvišim odlikovanjem za strance. Intervjuisao je Branko Vlahović, naravno, i predsednika Vladimira Putina, o kome je napisao knjigu "Putin - snaga Rusije". Patrijarh Irinej je 2017. Branku uručio Orden Svetog Despota Lazarevića, a dobio je Vlahović 2022. i jedno od najviših crkvenih priznanja Rusije - Orden Serafima Sarovskog kojim ga je odlikovao ruski patrijarh Kiril.

Nagradu za izuzetne novinarske rezultate u štampanom izdanju dobio je reporter Boris Subašić. Njegovi tekstovi, istraživački pristup i novinarska doslednost doprineli su ugledu i prepoznatljivosti "Novosti" kao medija koji čuva profesionalne standarde i odgovornost prema čitaocima.

A, nagradu za istaknutog člana redakcije digitalnih platforimi dobila je Biljana Ristivojević, koja je novinarsku karijeru započela upravo u "Novostima".

Od prvog dana radila je predano, gradila i razvijala digitalno izdanje, boreći se da dokaže da samo oni koji veruju u brend i osećaju ga kao svoju kuću mogu da ostvare san i dosegnu vrhunac na svom profesionalnom putu.

SAČUVAJMO ISKONSKE VREDNOSTI NOVINARSTVA

NAKON što je primio Nagradu "Slobodan Glumac", najveće novinarsko priznanje naše redakcije, Branko Vlahović je rekao:

- Došao sam u "Novosti" kao poznati novinar i zatekao sam mnogo asova novinarstva. Uvek mlađima kažem: ko želi da radi za slavu, neka ne radi za novine, već neka se preseli na televiziju. Novinarska slava kratko traje i sve što ste postigli brzo će se zaboraviti. Onaj ko zna da piše najpametnije mu je da to što u novinarstvu radi pretoči u knjige. Svuda u svetu štampana izdanja su u krizi, padaju tiraži, ali pošto zahvaljujući socijalističkom obrazovanju govorim nekoliko jezika pa mogu da čitam šta pišu i na Istoku i na Zapadu, znam da listovi koji imaju tradiciju ne propadaju. Nadam se da će naše "Večernje novosti" zahvaljujući našim gazdama opstati i zahvaljujem im se što imaju strpljenja u ovim teškim vremenima da pomognu redakciji, jer zaista nije lako. Tiraži padaju i samo mudri vlasnici mogu da doprinesu da se štampana izdanja sačuvaju. Ako vam je uteha, to rade i na Zapadu. Osim toga, ne smemo da dozvolimo da "Novosti" zaglibe u duboki društveni glib, koji postoji danas u Srbiji. Potrebno je da sačuvamo iskonske vrednosti novinarstva i "Večernjih novosti". "Novosti" su se razlikovale od drugih novina po tome što su imale najbolje reportere i to je tema i za sajt i za štampano izdanje. "Novosti" su uvek bile najbolje u intervjuima. Voleo bih da i sajt bude još bolji i da ima više poseta i da sačuvamo štampano izdanje.

Za ekskluzivan sadržaj, nagrada je dodeljena autorima serijala "Monaški kuvar" koji je rezultat višegodišnjeg zajedničkog rada i pravi primer timskog duha Kompanije "Novosti". Ideja kolega Dragana Milovanovića i Sergeja Komnenića, prvobitno zamišljena kao neobična publikacija, godinama je tavorila u redakcijama i fiokama, i dobila je svoj puni oblik i epilog upravo onda kada je postojala potreba da se tržištu ponudi nešto sasvim novo, neviđeno i drugačije. Tako je, kroz udruženi trud, znanje i kreativnost zaposlenih iz različitih segmenata našeg velikog sistema, od novinara, foto-reportera i urednika, do dizajnera, marketinga, produkcije i distribucije, nastao projekat koji spaja duhovnost, tradiciju i savremeni medijski izraz.

Ova nagrada, istaknuto je na dodeli, pripada svima koji su svojom idejom, znanjem, energijom i predanošću doprineli da se jedna jednostavna zamisao pretvori u izdanje koje je obogatilo kulturnu i medijsku ponudu Srbije, a to su Jovana Šibalić, Marijana Kutlača, Miljan Gogić, Slobodan Deljanin, Vuk Novačić, Andrijana Nešić, Marina Filipčev. Serijal se emituje na Newsmax Balkans televiziji.

Dobitnik nagrade za najboljeg novinara dopisnika je Srđan Mišljenović iz Banjaluke. U godini koja je za RS jedna od najkomplikovanijih i možda najtežih u njenoj novijoj istoriji, godini koja bi po mnogo čemu mogla da bude sudbinski važna za srpski narod koji živi na tim prostorima, naš Srđan sam i doslovno sam pokriva ceo taj osetljivi teren i beleži sve. Pravovremeno. Časno. Neumorno. I uporedo sa tom i takvom, uzavrelom bosanskohercegovačkom političkom scenom, koju drži u malom prstu, on nekako, a mi koji smo sa njim non-stop na vezi znamo i kako, uspeva da "pokrije" i tamošnju hroniku, društvene teme, kulturne dešavanja... Da kao svaki pravi, kompletni novinar, bude uvek tamo gde treba. Ako kažemo da Srđan svakoga dana pošalje iz Banjaluke u Beograd stotine redova teksta, za sve strane, od političkih do regionalnih već je dovoljno da mu "skinete kapu".

ČAST I PRIVILEGIJA

URUČUJUĆI godišnju nagradu za izuzetan novinarski doprinos Borisu Subašiću, glavni urednik Milorad Vučelić je rekao da se njihovi susreti obično dešavaju u hodniku, uz pitanje: "Zar si još tu?", a Boris odgovara: "Baš sad imam jednu ideju!" Vučelić je dodao da Subašić onda ode na put sa tako malo novca da mu je nejasno kako bilo gde stigne.

- Zahvaljujem se svim kolegama koje su glasale za mene, jer su u stvari glasali za reportaže, pripovesti koje su ljudima neophodne kao i vazduh od rođenja do zadnjeg časa. Čast je primiti nagradu od čoveka koji je napisao poslednju zabranjenu knjigu u Jugoslaviji, posle čega se SFRJ raspala pa niko nije mogao da mu oduzme tu titulu - rekao je Subašić. - Čast je primiti nagradu od čoveka koji je od SKC napravio kulturni centar evropskog nivoa, pomogao snimanje dva najznačajnija filma devedesetih - "Podzemlje" i "Lepa sela lepo gore" i objavio sabrane avanture Korto Maltezea koji je bio uzor generacijama mladih avanturista.

Jedna od onih koja sigurnim koracima ide putem svojih dokazanih starijih kolega jeste Jovana Manić, koja je proglašena za najboljeg honorarnog saradnika.

Nagradu za doprinos radu redakcije dobila je lektor Dijana Dželetović, dok je za doprinos radu tehničke redakcije nagrađena Marija Dimitrijević Vesković.

Nagrada za doprinos radu pravnih, kadrovskih i opštih službi uručena je Vesni Jovanović. Priznanje za doprinos u sektoru marketinga i prodaje ponela je Ivana Samardžić, a računovodstva Ana Topisirović.

POGLEDAJ GALERIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

TO LICE, TE USNE... Tramp ponovo izazvao pažnju komentarom o svojoj portparolki Karolin Levit (28)

Svet

0 14

"TO LICE, TE USNE..." Tramp ponovo izazvao pažnju komentarom o svojoj portparolki Karolin Levit (28)

AMERIČKI predsednik Donald Tramp ponovo je dospeo u žižu javnosti zbog neobičnog komentara o izgledu portparolke Bele kuće Karolin Levit.

14. 10. 2025. u 14:48

Svet

0 13

"PLjESKALA RUKAMA I SLAVILA UBISTVO" Lavrov: Svi se sećamo kako je smrt Gadafija oduševila Hilari Klinton

RUSKI ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da pamti kako je bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton pljeskala rukama i slavila ubistvo libijskog lidera Moamera Gadafija 2011. godine i aludirao da bivši sirijski predsednik Bašar el Asad trenutno živi u Moskvi, jer su njemu i njegovoj porodici prećeni sličnim fizičkim uništenjem u Siriji.

14. 10. 2025. u 13:06

UŠAO U RAKU POSLE SPUŠTANJA KOVČEGA: Sin se oprostio od Halida Bešlića (FOTO)

Poznati

0 0

UŠAO U RAKU POSLE SPUŠTANjA KOVČEGA: Sin se oprostio od Halida Bešlića (FOTO)

OPROŠTAJ u Sarajevu od legende narodne muzike, pevača Halida Bešlića.

13. 10. 2025. u 15:50

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NOVOSTI, UZ MOJU ZORICU, LJUBAV DO KRAJA ŽIVOTA: Dragan Antić (81), penzionisani policajac, ne krije svoju strast

Reportaže

0 0

"NOVOSTI", UZ MOJU ZORICU, LJUBAV DO KRAJA ŽIVOTA: Dragan Antić (81), penzionisani policajac, ne krije svoju strast

KRAJEM oktobra Dragan Antić, penzionisani policijski službenik, napuniće 82 godine, u istom mesecu kada naše "Večernje novosti" slave 72. rođendan. U šali kaže "ništa nije slučajno", ali priznaje da je njegova ljubav prema sportu dovela do toga da "Novosti" poput njegove životne saputnice Zorice budu, kako kaže, "ljubav do kraja života".

17. 10. 2025. u 16:13

SVAKI DAN NOVI JE IZAZOV: Kraljevčanin Pero Luković odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“

Reportaže

0 0

SVAKI DAN NOVI JE IZAZOV: Kraljevčanin Pero Luković odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić“

JEDAN od nekolicine najodvažnijih, jedan od nekolicine onih koji su u najtežim, vanrednim situacijama uvek u prvim redovima zaštite života i imovine građana, jedan od onih koji prkose požarima, bujicama, poplavama i zemljotresu, jedan od onih koji spasavajući druge ne štede svoj život - Pero Luković, hrabri, odlikovani komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Kraljevo, ponos svojih sugrađana i grada na Ibru.

17. 10. 2025. u 16:08

ŽIVOT JAČI OD PAKLA OLUJE: Rade i LJiljana Vještica, iz izbeglištva u Srbiji, pre 24 godine, vratili se u Bosansko Grahovo

Reportaže

0 0

ŽIVOT JAČI OD PAKLA "OLUJE": Rade i LJiljana Vještica, iz izbeglištva u Srbiji, pre 24 godine, vratili se u Bosansko Grahovo

ŽIVOT u Bosanskom Grahovu u Federaciji BiH, iako su Srbi u njemu većina, nimalo nije lak. Tragovi rata vidljivi su na svakom koraku: u centru ovog gradića još su porušene zgrade, a ovde se ne mogu kupiti ni obuća, ni garderoba, na primer, jer nema baš nijedne takve prodavnice.

17. 10. 2025. u 15:45

PLEMSTVO OČUVALO SRPSKO NASLEĐE U RUMUNIJI: Kapitalno delo dr Saše Jašina o 200 porodica koje su odbranile srpski identitet

Reportaže

0 5

PLEMSTVO OČUVALO SRPSKO NASLEĐE U RUMUNIJI: Kapitalno delo dr Saše Jašina o 200 porodica koje su odbranile srpski identitet

NA poslednjem popisu 2021. u Rumuniji je prebrojano 12.026 pripadnika srpske nacionalne manjine što je 33,5 odsto manje od 18.076 koliko ih je popisano 2011. Ovaj dramatičan pad je nastavak dugog procesa nestajanja nekada brojnih i uticajnih Srba u istorijskim kneževinama Vlaškoj, Transilvaniji i delu Moldavije.

12. 10. 2025. u 09:40

NI POSLE 110 GODINA NEMA DOSTOJNOG SPOMENIKA NAJSLAVNIJEM BRANIOCU BEOGRADA: Majoru Gavriloviću memorijal duguju i prestonica i Čačak

Reportaže

0 4

NI POSLE 110 GODINA NEMA DOSTOJNOG SPOMENIKA NAJSLAVNIJEM BRANIOCU BEOGRADA: Majoru Gavriloviću memorijal duguju i prestonica i Čačak

NAJSLAVNIJI branilac Beograda, major Dragutin Gavrilović, ni posle 110 godina od junačke odbrane srpske prestonice - nema spomenik ni u njoj ni u rodnom Čačku.

11. 10. 2025. u 08:00