BEČ SE PLAŠIO "SLAVENOSRPSKE HRONIKE": Biblioteka Srpske patrijarišije objavila prvi tom dela grofa Đorđa Brankovića

OBJAVLjIVANjEM "Slavenosrpskih hronika" austrijskog grofa i nesuđenog srpskog despota Đorđa Brankovića na savremenom srpskom, Biblioteka Srpske patrijaršije je napravila kulturni podvig. Naime, ova knjiga napisana početkom 18. veka bila je u sledeća dva stoleća biblija nacionalnog preporoda Srba.

SPC

- Sa blagoslovom patrijarha Porfirija pred čitaocima se najzad nalazi prvi tom hronika grofa Đorđa Brankovića, a krajnji rezultat biće objavljivanje svih pet knjiga - kaže za "Večernje novosti" dr Zoran Nedeljković, upravnik Biblioteke Srpske patrijaršije. - Grof je rođen 1645. u Jenopolju, u Erdelju, Transilvaniji, u uglednoj i imućnoj porodici koja je negovala predanje o poreklu iz loze srpskih despota. Na toj osnovi je ovaj intelektualac i diplomata pokrenuo inicijativu za oslobođenje srpske države uz podršku austrijskog cara. Zbog sumnji dvora da sarađuje sa Rusijom, uhapšen je 1689. i stavljen u kućni pritvor u Beču, a 1703. premešten u Heb u današnjoj Češkoj.

Obrazovani barokni poliglota, diplomata, vojnik, avanturista i prvi moderni srpski geopolitikolog, vizionar obnove Srbije, proveo je 22 godine zatočeništva pišući prvu modernu srpsku istoriju, a čitalac ostaje zatečen pred brojem izvora koje je koristio. Njegovi navodi i zaključci o autohtonosti i značaju srpskog naroda otkrivaju zašto je Beč zaplenio njegov rukopis.

Foto: Vikipedija

- Veliki naučnik Jovan Radonić, najbolji poznavalac dela Đorđa Brankovića, naglašavao je da njegove hronike neizostavno moraju da budu prevedene na savremeni srpski jezik jer su nastale na razmeđu između srednjovekovne i novovekovne srpske književnosti i bile osnova za radove prvih naših istoričara 19. veka: Pavla Julinca, Jovana Kengelca, Jovana Rajića. Sada smo, posle tri veka, dočekali da saznamo šta u njima piše, jer su ih do sada pojedini istraživači obrađivali samo fragmentarno, a na osnovu tih malih uzoraka ne može da se sudi o delu koje je sastavljeno od pet knjiga na 3.279 strana - kaže dr Nedeljković.

Austrijski car Leopold Prvi dao je Đorđu Brankoviću titulu barona i grofa i priznao mu dostojanstvo srpskih despota iz praktičnih razloga, jer je njegova porodica uživala izuzetan ugled potreban Habzburzima za podizanje ustanka u Srbiji tokom Bečkog rata. Brankovićev štab bio je u manastiru Tismani, zadužbini srednjovekovnog srpskog monaha Nikodima, svetitelja i prosvetitelja Vlaške, Erdelja i Moldavije. Kada je okupio 800 prekaljenih srpskih graničara kao jezgro svoje vojske, on je 1689. održao u manastiru Tuman kod Golupca sastanak sa ustaničkim vođama u Srbiji.

Foto:B.Subašić

Beč je, zabrinut zbog harizme srpskog despota koji želi da obnovi nezavisnu državu, naredio njegovo hapšenje u Kladovu, zbog čega su se žestoko pobunili Srbi, temelj sigurnosti granice carstva. Stavljen je u kućni pritvor u Beču, ali je i iz zatočeništva imao važnu ulogu 1690. u pregovorima posle Seobe Srba. Grof Đorđe je mitropolitu Isaiji Đakoviću dao uputstva kako da kao predstavnik naroda i crkve na sastanku sa carem Leopoldom dobije privilegije za Srbe.

Beč je ponovo priznao Brankoviću despotsku titulu i olakšao mu uslove zatočenja, ali ga je deportovao u Heb. Posle njegove smrti 1711. rukopis hronika je zaplenjen i stavljen pod ključ, ali uzalud. Delovi su prokrijumčareni, prepisivani i čitani dva veka kao nacionalni program i među Srbima u Habzburškom carstvu i u okupiranoj Srbiji među duhovnim vođama budućih ustanaka.

Foto: Vikipedija

- Često su mnogo kasniji "kritički istoričari" optuživali Brankovića da je pisao hronike isključivo u želji da bude vladar Srba, ne sagledavajući ih iz konteksta njegovog vremena, 17. veka, kada su Srbi bili narod bez države, rasuti, bez strukture državnosti i plemstva - ukazuje dr Nedeljković. - On je tražio priznanje titule despota u plemenitoj nameri, zato što je želeo da okupi Srbe, bez zvanično priznatog jezika, škola, uprava, i da im na taj način da dimenziju državnosti.

Prevod "Slavenosrpskih hronika" grofa i despota Đorđa prikazuje kao velikana koji je vratio Srbe u istoriju, koga su savremenici poštovali kao mučenika za srpstvo. O tome svedoči činjenica da je njegove zemne ostatke, tokom prenosa 1743. iz Heba u manastir Krušedol, zadužbinu Brankovića, na putu srpski narod dočekivao kao mošti svetitelja.

Foto: Vikipedija

PODRŠKA MINISTARSTAVA

NAUČNU komisiju koja realizuje objavljivanje "Slavenosrpskih hronika" čine: prof. dr Ana Krečmer sa Univerziteta u Beču, koja je prevela ogromno delo Đorđa Brankovića, prof. dr Zoran Ranković sa Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta i dr Zoran Nedeljković, upravnik Biblioteke Srpske patrijaršije. Akademik Jasmina Grković Mejdžor je recenzent i redaktor prevoda, a redaktor specifične bogoslovske terminologije je dr Ranković.

- Štampanje prvog toma realizovano je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, na čemu smo veoma zahvalni ministru Nikoli Selakoviću. Rad se obavlja uz podršku Uprave za saradnju s crkvama i verskim zajednicama Ministarstva pravde Republike Srbije, na čemu smo zahvalni direktoru Vladimiru Roganoviću - kaže dr Nedeljković.

Preporučujemo

Reportaže

0 2

NEUSTRAŠIVI ĆUPRIČANIN NA KROVU EVROPE: Igor Bajčeta, najbolji mladi visokogorac Srbije, popeo se na Monblan (FOTO)

18. 07. 2026. u 07:00

Reportaže

0 3

U SLAVU CARSKIH ROMANOVA: Jedinstvena pravoslavna svetinja, u Bačevcima pored Drine, proslavila hramovnu svetkovinu

17. 07. 2026. u 21:52

Reportaže

SVOJE IME, PRVI PUT, NAPISALI ĆIRILICOM: Letnji kamp u Čikagu i ovog leta okupio srpske mališane koji žive ili su rođeni u SAD

17. 07. 2026. u 06:45

Reportaže

0 1

ZDRAV HOBI POLICIJSKOG INSPEKTORA MILjANA MILjKOVIĆA: Evo čime je odlučio da se bavi kad uskoro ode u penziju (FOTO)

16. 07. 2026. u 14:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije