SRBIJA NA PRVOM MESTU: Braća Stefan i Miloš Ćirić u stručnom štabu selektora vaterpolo reprezentacije Uroša Stevanovića

"DELFINI" su godinama prepoznatljivi po braći. Poslednjih godina uzdanice vaterpolo reprezentacije su Rašovići (Strahinji i Viktoru), Jakšići (kapiten Nikola i Petar), ali i Ćirići, Stefanu i Milošu, koji su deo stručnog štaba selektora Uroša Stevanovića. Stefan je od prošle sezone ponovo na klupi Partizana, dok Miloš u Pro Reku pomaže strategu Sandru Suknu, ali i brine o mlađim kategorijama.

foto milos vukadinovic

- Mnogo braće na malom prostoru - pomalo u šali primećuje Miloš.

Stefan ističe da su svi različite ličnosti, da su im drugačiji karakteri, da su bliski kao braća, ali i da je reprezentacija na prvom mestu.

- U nacionalnom timu svi se trude i mislim da je pored kvaliteta, dobra atmosfera, međusobna podrška uticala da se osvoje brojne titule - podvlači Stefan.

Blizanci su rođeni 15.8.1985, kako vole da kažu u Kraljevačkoj bolnici, ali su iz Vrnjačke Banje. Otac Ljubiša bio je poznati vaterpolo sudija i kada su imali pet,šest godina odveo ih je na bazen u čuvenom hotelu "Breza", gde je VK Goč imao školu plivanja.

- Vaterpolo je u Banji uvek bio sport broj jedan. Najviše zbog Igora Gočanina, ali i legendarnih igrala Partizana koji su nosili i kapicu Goča, Miloš Marković, Trajković, Nenad Manojlović...Zato i nije bilo teško zavoleti vaterpolo - prisećaju se Miloš i Stefan.

Kasnije ih je put odveo u Partizan, a kada su 2004. upisali Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Beogradu odlučili su da stave tačku na igračku karijeru.

- Nismo videli svoju igračku perspektivu i rekli smo ljudima u Partizanu da ako se nekad bude otvorili mesto da bismo voleli da radimo kao treneri. I to se desilo relativno brzo, posle šest,sedam meseci pozvao nas je Nebojša Novoselac, koji je takođe iz Vrnjačke Banje, i obvestio da postoje dva slobodna mesta i da bismo mogli da se priključimo radu sa mlađim kategorijama - pričaju braća.

Stefanov i Milošev put bio je prirodan, od najmlađih do seniora...

- Prošli smo sve kategorije Partizana. Krenuli smo od škole vaterpola kod Mirka Petrovića, Petra Popovića, Dušana Gajića i tako se pridružili brojnim igračima i trenerima koji su počeli sa njima.Vrlo brzo smo počeli da radimo i sa drugim partizanovim ekipama. U jednom trenutku je Miloš postao pomoćnik Dejanu Udovičiću u prvom timu Partizanu, a ja u Studentu Dejanu Jovoviću - kaže Stefan.

Ali, posao trenera je takav i blizanci su se razdvojili 2016, kada je Miloš otišao sa Vladimirom Vujasinovićem u Pro Reko.

- Mnogi su nas pitali o razdvajanu, ali mi smo shvatili da je naš poziv takav, da su trenerima koferi uvek spakovani, a zbog modernih tehnologija, to smo lakše podneli. Ja sam tek 2018. otišao u Reko da posetim brata i njegovu porodicu, jer sam u međuvremenu postao prvi trener Partizana, a obaveze su bile velike - ističe Stefan.

Miloš podvlači da nije ni pomislio da ne prihvati Vujasinovićev predlog:

- Bilo je teško stanje u Partizanu, a meni je to bio izazov, i sportski, i familijarno, da se promeni sredina, da se napravi neko novo poglavlje u našim karijerama. Starije kolege su mi govorile da nekako rad u inostranstvu donosi novu stepenicu u karijeri i zaokružuje te kao trenera.

I već 10 godina se uspešno dokazuje, što kao pomoćni trener, što kao koordinator mlađih kategorija.

- Na to sam ponosan, jer znam da kao stranac moraš da budeš duplo bolji od ostalih i verujem da sam svojim radom zaslužio da budem toliko u klubu, s kojim imam ugovor do 2028.godine. Stvarno sam srećan kako sve to ide - priča Miloš.

Kada je Vujasinović otišao iz Reka, tri godine je radio isključivo sa mlađim kategorijama...

- Podigli smo kvalitet, okupili dosta dece, osvojile titule u konkurenciji do 16 i 18 godina, a to su, kako su mi rekli u klubu, prvi trofeji u mlađim kategorijama posle 20 godina. Mislim da fali jedan korak više da, kao u Partizanu, se napravi možda i druga ekipa. Za sada se Reko nije odlučio za to, ima drugu filosofiju i ja to i te kako poštujem.

Miloš se još ne opterećuje mestom prvog trenera...

- Razmišljam o tome, ali čekam dobru šansu i dobar trenutak. Sigurno je da to ne može da bude idealna prilika, ali bi se na taj korak odlučio kada bi eventualna ponuda bila po mojim kriterijumima. Još dve godine sam u Reku, pa ćemo videti.

Stefan je marta 2017. iznenada postao prvi trener Partizana...

- Izazov nije bio lak, čak su mi bliski ljudi govorili "šta ti je to trebalo" zbog teške situacije u Partizanu. Ali, osvojili smo titulu, a u sledećoj sezoni i duplu krunu. Verujem da tada niko nije mogao da pretpostavi da će to biti poslednja dupla kruna, ali se ja kao partizanovac nadam da će se to promeniti. Te 2017. i 2018.godina učinile su da sazrem kao trener i da u klubu u kojem sam stasao osvojim trofeje. Sigurno je to tada bilo i ostvarenje dečačkog sna - priseća se Stefan.

Sa najboljem selekcijom Srbije prvi je počeo da radi Miloš, koji je od 2008. do 2012. bio u strčnom štabu selektora Dejana Udovičića. Miloš je od 2013. do 2012. bio u Savićevom timu. Tek ih je Uroš Stevanović spojio u reprezentaciji.

- Nismo bili zajedno ni u mlađim selekcijama, Miloš je radio sa Vujasinovićem, a ja sa Savićem. SP u Singapuru bilo nam je prvo zajedničko takmičenje. Sa Urošem se znamo dok je on bio u mlađim kategorijama Partizana. Pozvao me je još 2023. i prihvatio sam, jer mi je mnogo pomogao kada sam preuzeo Partizan, jer bio na klupi, uz mene kada je osvajana titula 2017. Što se tiče zaduženja, više se bavimo taktičkim stvarima, ali pomažemo i u teretani, na bazenu. Normalno, Uroševa je poslednja reč.Mi smo svi tu zbog reprezentacije kako bi ona postigla najbolji mogući rezultat - podvlači Stefan.

Možemo i zajedno

JEDAN drugom su velika podrška, često se savetuju. Priznaju da razmišljaju da jednog dana zajedno vode neki klub, veruju da bi dobro funkcionisali...

- Malo je nedostajalo prošlog leta, kada je Reko ostao bez Volpija, da opet budemo zajedno. Ne znajući šta će biti sa Rekom imao sam neki usmeni dogovor sa Partizanom, gde je trebalo da budem koordinator. Možda se u budućnosti to i desi - kaže Miloš.

Uvek želimo najviše

BILI su na EP 2006. na Tašmajdanu, Stefan je 2016. bio deo reprezentacije na EP 2016. u Beogradskoj areni. Nadaju da će im se i treći put prestonica posrećiti na Šampionatu od 10. do 25.januara...

- Nije sporno da kao reprezentacija idemo na najviši mogući plasman. Niko nije pre 10 godina očekivao da će biti toliko publike i nadam se da će to ponoviti i sada. Sigurno je da domaćinstvo donosi neku vrstu pritiska, ali verujem da smo sposobni da se sa tim nosimo. Novi je i sistem takmičenja, prvi put se susrećemo, kako ja kažem, sa rukometnim formatom. Mislim da mnogim selekcijama skida opterećenje četvrtfinala, ali kako se bodovi prenose mora svaka utakmica da se odigra maksimalno. Nadamo se da će biti kao pre deset i 20 godina, jer su te finalne utakmice bile vetar u leđima. Nadamo se da će nas svi u Srbiji podržati - ističe Stefan.

Stilovi se razlikuju

MILOŠ ističe da nema sličnosti između Italijana i Srba...

- Na početku karijere imao sam dobre savetnike, koji su mi objasnili da u inostranstvu ne možemo da kopiramo sve iz naše škole. To mi je dosta pomoglo da se prilagodim italijanskoj školi vaterpola.Kada sam počeo da brinem o najmlađima u Reku napravio sam miks dve škole i to je dalo rezultat. Sigurno je da su naša deca više "gladna" rada, uspeha, ali i Italijani su sportska nacija, koja voli da se takmiči i na drugačiji način postiže odlične rezultate - primećuje Miloš.

Preporučujemo

Košarka

0 0

KAKVA BOŽIĆNA DRAMA! Njujork predvođen sjajnim Bransonom dobio Klivlend

25. 12. 2025. u 21:40

Košarka

0 0

ZVEZDIN VUK "ĆE UPOZNATI" SRPSKOG NOBELOVCA: Košarkaš se pohvalio Božićnim poklonom (FOTO)

25. 12. 2025. u 21:29

Ostali sportovi

0 0

MAJSTORI IZ SREMSKOG SELA : Plasmanom u treći takmičarski rang, šahisti Bukovca ostvarili istorijski uspeh

25. 12. 2025. u 20:52

Fudbal

0 0

ZNATE LI ŠTA JE "FUDBALSKI REŽISER"? Tekst Jovana Nišića zbog koga ćete se zaljubiti u fudbal

25. 12. 2025. u 20:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije