NEĆE MOĆI: Vremena se menjaju

Zaista, živimo u uzbudljivim vremenima. I na međunarodnom, i na unutrašnjem planu. Deluje kao da se stvari okreću naglavačke, a u stvari se vraćaju u prirodni položaj

Foto Z. Jovanović

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin je 2007. šokirao (zapadni) svet govorom na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Kritikovao je tadašnje stanje u svetu, posebno se osvrćući na neodrživost unipolarnog poretka, opasnost koju predstavlja širenje NATO-a na istok i neprihvatanje Moskve da igra podređenu ulogu u međunarodnim odnosima. Simboličan detalj koji ukazuje koliko su se svet i Rusija od tada promenili je taj da je Putin na Minhensku bezbednosnu konferenciju došao u specijalno blindiranom "mercedesu" S-klase kojeg je vremenom zamenio ruskim "aurusom". 

DANAS Putin više ne šokira (zapadni) svet svojim govorima na konferencijama kao što je minhenska, na koju ga više i ne zovu, pa ni na onim koje sam organizuje poput Valdajskog kluba. Njegova upozorenja iz Minhena i Njujorka iz 2015, nažalost, uglavnom su se obistinila. Danas Putin šokira samo ponekim "orešnikom" ili drugim sličnim potezom.

TO JE bilo sasvim očekivano. Neočekivana promena je da danas obraćanjem na Minhenskoj konferenciji (zapadni) svet šokira drugi čovek SAD, potpredsednik Džej Di Vens. Zapravo, kao ni Putin 2007, ni Vens sada nije rekao ništa što već svima koji objektivno sagledavaju stvari nije nepoznato. Upozorio je Evropljane da najveća opasnost po njihovu demokratiju i blagostanje nisu ni Rusija, ni Kina, nego oni sami. Šokantno je, zapravo, to što se neko usudio da im kaže da je "car go" i što to više nije neko čija upozorenja mogu da odbace kao nedobronamerna, jer im je neprijatelj, već neko ko im je saveznik.

ISTO tako, velika je promena što je pre malo više od pola godine, u junu 2024. u švajcarskom Birgenštoku, održan mirovni samit o Ukrajini bez prisustva Rusije, a sada se o miru u Ukrajini razgovara u Rijadu bez EU i predstavnika kijevskog režima. To je toliki šok za "evropske demokratije" da je na brzinu organizovan svojevrsni kontrasastanak. 

ZNAČAJNA promena je i to što moje pominjanje predstavnika "kijevskog režima" u prethodnom pasusu više nije "proruski narativ" nego i stav Bele kuće. Tramp je Zelenskog nazvao "diktatorom" koji bez izbora vlada državom, što je stav Vašingtona koji je doskora bio potpuno nezamisliv. Zapravo, toliko nezamisliv da su brojni zapadni lideri i mediji glavnog toka osetili neodoljivu potrebu da Trampa podsete da nije Zelenski diktator nego Putin, uključujući i, moglo bi se reći, najuticajniji tabloid na svetu, konzervativni "Njujork post". Najzanimljiviji je, ipak, SiEn-En koji je u lidu vesti o ovoj Trampovoj izjavi morao dvaput da navede da se radi o "laži": "Tramp je lažno ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog nazvao 'diktatorom' i time eskalirao javni verbalni rat koji je započeo kada je Tramp lažno optužio Ukrajinu za otpočinjanje rata sa Rusijom."

PROMENA je i to što, kao neko ko je bio vrlo kritičan prema prethodnim američkim administracijama, nemam više toliko neslaganja sa "amerikanofilima" u javnim nastupima kao što sam imao pre Trampove pobede na predsedničkim izborima, ali neki i u vezi s ovim ostaju dosledni pa izgleda da je precizniji termin, ipak, "natofili". Takva je, na primer, lepša polovina jednog našeg "analitičarskog" para koja tvrdi da Zelenski nije "diktator bez izbora" iako mu je mandat istekao još u maju prošle godine, jer prosto nije moguće u vreme "ruske agresije" održati izbore. Problem je, međutim, što su i prethodni izbori, oni na kojima je Zelenski pobedio 2019, ali i oni na kojima je pobedio njegov prethodnik Petro Porošenko, održani u sličnoj situaciji. Ni tada se nije moglo glasati na čitavom prostoru Ukrajine - 2014. u regionima Donjeck i Lugansk bilo je otvoreno samo 426 od 2.430 glasačkih mesta, a 2019. zatvoreno je i svih pet glasačkih mesta u ambasadi i konzulatima Ukrajine u Rusiji. Ovim je glasanje onemogućeno za čak 12 odsto biračkog tela, ali su izbori proglašeni za legitimne, pa zašto ne bi i ovi? KAD smo već kod izbora, nisam čuo ni da su domaće pristalice "ukrajinske borbe za slobodu" opozicione provinijencije dovodile u pitanje legitimnost ovakvih izbora. Doduše, njima ne smetaju ni izborne manipulacije u zapadnim i manje zapadnim demokratijama, pod uslovom da su na njihovom političkom fonu. Od Rumunije i Moldavije, preko Nemačke, Francuske do SAD. Setite se samo da je i Marinika Tepić na "Tviteru" s ponosom držala odrednicu "Antifa" sve dok Tramp nije zapretio da će ih, zbog učešća u nasilnim neredima, proglasiti za terorističku organizaciju.

S PRAVOM je Branko Radun ukazao da u Srbiji živimo u vremenu u kojem "teolozi prete da će jahati popove i smenjivati patrijarha, rusofili kunu Putina i odriču se Rusije jer podržava Vučića, natofili kunu Trampa kao nekog Hitlera i proglasili ga za rusofila i putinistu, drugosrbijanci obožavaju studente sa šajkačama, kokardama, ikonama, krstovima i srpskim zastavama". Dodao bih i da živimo u vremenu u kojem se ustav i zakoni brane tako što se krše, institucije teraju na rad tako što se blokiraju, a demokratija brani plenumskim jednoumljem koje je kulturu poništavanja u društvu podiglo na sasvim novi nivo. 

A ONDA smo došli do još jednog potpuno neočekivanog preokreta, da ne kažem do novog šoka - građanisti su se zbog intervjua s Aleksandrom Vučićem odrekli svoje negdašnje ikone Brankice Stanković, i to ne zato što se Stankovićeva tom prilikom nesrećno sudarila sa svojim znanjem i obrazovanjem, i prigrlili bivšeg radikala Nemanju Šarovića. To je prelom mozga veći i nego u slučaju Draže Anđelkovića. Posle The Times They Are A-Changin' (vremena se menjaju) idemo na Knockin' on Heaven's Door (kucajući na Foto Privatna arhiva vrata raja). Važno da je Dilan.„

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije