HOĆE "VOJSKOM" NA SEVER I DA PATROLIRA SA TRUPAMA KFORA: Analiza "Novosti" - Pozadina hibridnog rata Kurtijevog režima protiv Beograd

BRZINA i sigurnost kojom je premijer lažne države Kosovo Aljbin Kurti, bez ijednog dokaza, požurio da optuži Beograd da je uz pomoć Rusije organizovao rušenje kanala Ibar - Lepenac, uz zapaljivu retoriku o "terorističkom aktu" i zahteve Kforu da dobije dozvolu da šalje "vojsku" u srpske sredine na KiM, još jedna su potvrda opasne strategije Prištine da po svaku cenu zapali novi ratni plamen u regionu, okupira sever i protera Srbe.

Printskrin

Ovu dilemu nema srpski državni vrh, a sudeći po prvim reakcijama iz međunarodne zajednice, ni vodeće zapadne sile i saveznici Prištine. Ceo igrogaz koji je u režiji Kurtija usledio posle eksplozije koja se dogodila u noći 29. novembra između mesta Varage i Ugljare u opštini Zubin Potok, Vučić je nazvao je "pokušajem velikog hibridnog napada na našu zemlju".

Tome u prilog ide i vreme poteza Prištine, koja je samo devet minuta nakon što je Kurti obavešten o eksploziji uputila zvaničan zahtev Kforu da se tzv. kosovske bezbednosne snage "potencijalno stacioniraju" na severu, ali je misija NATO to odbila. Hladan tuš za Kurtija bila je i reakcija američkog ambasador u Prištini Džefrija Hovenijera. Američki diplomata, koji je uvek bio lak na oštroj retorici kada je trebalo, i pre istrage, pokazati prstom na Beograd i Srbe na KiM kao "dežurne krivce", ovog puta je posle sastanka diplomatskih predstavnika zemalja Kvinte u Prištini sa Kurtijem, priznao da SAD u ovom trenutku ne mogu da kažu ko stoji iza napada i pozvao na temeljnu istragu.

Kurti je brže-bolje aterirao, pa je od prvobitnog etiketiranja krivaca - od davno ugašenih takozvanih "Severnih brigada" i bivših jedinica Civilne zaštite, do Srbije u celini, pa čak i bivšeg predsednika tzv. Kosova Hašima Tačija - u nedelju uveče priznao da ne zna dokle je stigla istraga oko eksplozije na kanalu, jer je - vikend?!

Ali nije odustao od pokušaja da nametne lažni narativ o Srbiji kao destabilizujućem faktoru i "maloj Rusiji" na Balaknu, pa je tako konstatovao da je u "danu kada se desio napad na policijsku stanicu u Zvečanu, Moskva ispalila mnogo raketa na Ukrajinu", a napad na kanal iskoristio da ponovo podseti na slučaj Banjska.

Međutim, zasada Kurtiju ne ide od ruke da stvori atmosferu poput one nakon dešavanja u pomenutom naselju i da lažnim optužbama stvori klimu međunarodne osude Srbije. S druge strane, Vučić je odmah jasno ukazao da Srbija ostaje privržena miru, stabilnosti i istini i da kategorički odbacuje ove neosnovane optužbe. Zvanični Beograd pozvao je na temeljnu, nepristrasnu istragu, uz strog međunarodni nadzor, kako bi se utvrdilo ko su naručioci i izvršioci napada na vitalni infrastrukturni objekat na KiM, ali i kakva je politička pozadina ovog događaja.

Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun kaže za "Novosti" da čak i ako bi se pokazalo da Kurti nije organizator incidenta, on je odmah iskoristio taj događaj za brutalnu kampanju laži protiv Beograda, uvezujući to sa navodnom nekakvom zajedničkom hibridnom pretnjom Beograda i Moskve.

- Kurti ima dva cilja. Prvi je politički, da ojača svoju poziciju u albanskom biračkom telu pred izbore, predstavljajući se kao odsudni branilac tzv. Kosova od nekakvih agresivnih planova Beograda. Drugi je da dovrši fizičku okupaciju severa KiM, preko prisustva tzv. kosovske policije, specijalnih parapolicijskih jedinica, obaveštajnog sektora, i konačno, instaliranjem tzv. vojske Kosova.

Kurtiju su ovakvi incidenti i optužbe na račun Beograda da organizuje "navodne terorističke akcije i grupe, ubacuje naoružanje na KiM", argumenti za zahteve da su mu na severu potrebni jači kapaciteti od ovih kojima raspolaže u okviru policije.

- To je naročito koristio posle Banjske, kontinuirano je govorio da postoje terorističke grupacije, čak su nepostojeću "Severnu brigadu" proglasili terorističkom grupom, Civilnu zaštitu, koja je takođe rasformirana. On je gradio taj narativ da mu, eto, preti ne znam kakva opasnost od strane Beograda i zato bi bilo potrebno da mu se u jednom trenutku dozvoli da uđe sa vojskom - kaže Drecun.

Podseća da je Kurti uspostavio administrativnu kontrolu nad severom tako što je instalirao nelegalno izabranu vlast u četiri srpske opštine i pokušava u potpunosti da onemogući rad svih srpskih institucija.

- On sad želi da sa svojom vojskom uđe na sever. Plan mu je i da uskoro zatraži da se uvedu zajedničke patrole tzv. KBS i Kfor uz administrativnu liniju.

Istoričar i analitičar iz Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže za "Novosti" da osim otimanja severa i proterivanja Srba, Kurti pošto-poto želi da izazove sukob Srbije sa NATO:

- On hoće da prikaže kako Beograd i Srbi onemogućavaju Albancima život na KiM, pa evo sada i napadom na kanal uskraćuju im električnu energiju i vodu. U toj strategiji iznuđivanja konfrontiranja Srbije sa Zapadom stalno nas optužuje da smo ruska ispostava i da želimo destabilizaciju. Zna da Srbija sa Rusijom i Kinom ima dobre odnose, pa bi da naruši odnose naše zemlje sa SAD i zemljama EU. Naročito posle dolaska Donalda Trampa na vlast, svestan je da je i njegova i pozicija Albanaca sve teža. Jer, predsednik Vučić je uspeo da sa Francuskom izgradi dobre odnose, da ih popravi sa Nemačkom. Sve to Kurtiju ne ide na ruku i zato žuri da dovede svoje vojne snage na sever i nastavi da zastršuje i teroriše Srbe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije