KOJI JE DOMET ZAKLJUČAKA KOJI DO KRAJA NEDELJE TREBA DA USVOJI VRH EU: Jalovi zahtevi Brisela

TAKTIKA briselskog vrha za "disciplinovanje" Prištine nije se promenila ni posle više od decenije čekanja na formiranje Zajednice srpskih opština, čiji je garant EU: premijeri i predsednici država-članica još jednom će ove nedelje, na papiru, zatražiti od premijera lažne države Kosovo Aljbina Kurtija da osnuje ZSO i da evropski nacrt statuta ove organizacije bez daljeg odlaganja prosledi ustavnom sudu.

Foto: D.Z.

Za sagovornike "Novosti" nema dileme da će ovo biti još jedna "jalova inicijativa Brisela" i da Kurti ne samo da neće ni prstom mrdnuti kada je reč o ZSO, već će i nastaviti teror nad Srbima na KiM.

Naime, Savet EU za opšte poslove pripremio je nacrt zaključaka o proširenju, koji bi tebalo da usvoje i evropski lideri, a u kojima se Priština po ko zna koji put poziva da preduzme korake u vezi sa ZSO. u dokumentu se Kurtijev režim blago opominje da je "nekoliko nekoordinisanih akcija, uključujući one usmerene protiv struktura i službi koje podržava Beograd, negativno uticalo na Srbe na KiM i druge zajednice i njihov pristup osnovnim javnim i socijalnim uslugama".

Foto: Tviter/@PetkovicPetar

Podsećanja radi, ono što Brisel naziva "nekoordinisanim akcijama", u praksi su izgledale ovako: zabrana dinara i uvoza srpske robe, otimanje srpske imovine, neosnovani progon i hapšenja Srba, izgradnja policijskih baza i instaliranje prištinskih snaga na severu, protivno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i Briselskom sporazumu... A sve sa ciljem da se etnički očisti okupirani prostor u kojem većinski žive Srbi. "Nekoordinisane akcije" Prištine posebno su dobile na intenzitetu kako se približava 9. februar i parlamentarni izbori na KiM.

Iz Brisela takođe poručuju da mere koje su sprovedene prema Prištini zbog nedostatka odlučne akcije za deeskalaciju tenzija na severu ostaju na snazi, iako nije na odmet napomenuti da te mere Kurtija nisu ni "očešale". U zaključcima se ističe da "Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov implementacioni aneks moraju da se u potpunosti poštuju i primene što je pre moguće bez preduslova". Od Beograda i Prištine se traži da "nastave stalne napore za deeskalaciju, uzdrže se od jednostranih i provokativnih akcija koje bi mogle dovesti do tenzija i nasilja i izbegavaju retoriku koja izaziva podele".

Analitičar Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost kaže za "Novosti" da je do sada bezbroj inicijativa iz organa EU u vezi sa ZSO i da su sve bile neuspešne:

- Ne zato što EU nema težinu u geopolitičkim procesima na Zapadnom Balkanu, posebno na KiM, već zato što političke elite unutar briselske administracije, a koje su uglavnom oslonjene na tzv. berlinsku "semafor politiku", nemaju ni snage ni volje da izmene status kvo kada je reč o odnosu Kurtijevog fašističkog i terorističkog režima prema srpskom narodu. I tu je suština svih problema u odnosima između EU, Kurtija i Srba u našoj južnoj pokrajini.

Da postoji iskrena volja u tim najvažnijim krugovima briselske administracije u vezi sa zaštitom srpske zajednice, smatra Karanović, jedna od tih inicijativa bi u proteklim godinama svakako dovela do pozitivnih rezultata.

- Oni ne žele da izvrše dovoljan pritisak na Kurtijev režim kako bi promenili politiku prema Srbima generalno i kako bi ispunili obaveze preuzete u dijalogu, pre svega oko ZSO, koji predstavlja mehanizam institucionalne zaštite za naš narod na KiM i njihovu vezu sa Beogradom. Toga je svestan Kurti i zato se tako tvrdoglavo, ponekad i šizofreno, a svakako fašističko-teroristički, odnosi i prema briselskom procesu i prema našim sunarodnicima - kaže Karanović.

On ne očekuje bilo kakve pomake u vezi sa ZSO:

- Od alabanskih partija, a naročito od Kurtijevog Samoopredeljenja ne možemo očekivati da će u predizbornoj atmosferi podignutih tenzija promeniti programe i politike prema Srbima i da će uvažiti činjenicu da oni pre svega imaju interes da opstanu i ostanu na KiM.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije