18 PITANJA AfD O DELOVANJU "VISOKOG PREDSTAVNIKA" Berlin da oceni: Da li je Šmit i uzdrmao region?

OSIM iz Banjaluke, koja od početka tvrdi da je Kristijan Šmit neovlašćeno preuzeo poziciju visokog predstavnika u BiH, on se suočava i sa sve glasnijim prozivkama iz svoje matične države, Nemačke, čija javnost traži odgovore - ko ga je poslao, zašto i dalje obavlja funkciju bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, da li je i kakvu štetu napravio...

Kristijan Šmit, Foto Tanjug

Iz Berlina je čak bilo informacija da je njegov slučaj završio pred ombudsmanom, koji se nalazi pri Bundestagu i preispituje krše li nemački državljani i diplomate ljudska prava. Čelnici Srpske i njeni građani uvereni su da će Šmita jednog dana stići zaslužena kazna za to što se svrstao na stranu političkog Sarajeva, s ciljem da se RS razvlasti i svede na praznu ljušturu, a sve gazeći Dejtonski sporazum. 

Kulminacija njegovih nepočinstava je proces koji je "zakuvao" protiv predsednika RS Milorada Dodika. Poslanička grupa stranke desnice Alternativa za Nemačku (AfD), koja je na nedeljnim izborima osvojila drugo mesto, postavila je pitanja u nemačkom Bundestagu upravo oko legitimiteta Šmita, ukazujući da je otišao na funkciju u Sarajevo bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, jer su Rusija i Kina odbile da potvrde njegovo imenovanje. 

U zahtevu, koji su podneli poslanik Jan Venzel Šmit i poslanička grupa AfD, stoji da je Kristijana Šmita, u maju 2021. godine imenovao Upravni odbor Saveta za implementaciju mira. To što odluku nije potvrdio SB UN, prema stavu podnosilaca zahteva, dovodi u sumnju međunarodnopravnu legitimnost njegove funkcije i odluka. Uprkos tome, "visoki predstavnik", kako ističu poslanici AfD, doneo je više odluka koje duboko zadiru u ustavni poredak BiH. I iznose ozbiljne sumnje da su time prekoračene nadležnosti visokog predstavnika. Oni su zato Saveznoj vladi postavili 18 konkretnih pitanja. 

1. Da li je Savezna vlada formirala stav o međunarodnopravnoj legitimaciji Kristijana Šmita, s obzirom na izostanak odobrenja Saveta bezbednosti UN, i ako jeste, kakav je taj stav? 
2. Koje posledice Savezna vlada izvlači iz činjenice da su Ruska Federacija i Kina odbile da potvrde Kristijana Šmita kao visokog predstavnika u Savetu bezbednosti UN? 
3. Koje je pravno obavezujuće odluke, prema proceni Savezne vlade, Šmit doneo u 2022. i 2023. godini, da li je Savezna vlada formirala stav o tim odlukama i kakav je on?
4. Da li Savezna vlada u tim odlukama vidi prekoračenje nadležnosti koje Šmit ima prema Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, i ako ne, zašto ne?
5. Kakve posledice Savezna vlada vidi po stabilnost i suverenitet BiH usled ovih mera?
6. Da li je Savezna vlada preduzela korake da se imenovanje Šmita potvrdi u SB UN, ako jeste, koje, odnosno ako nije, zašto nije? 
7. Planira li Savezna vlada zalaganje za reformu mehanizama imenovanja Šmita kako bi se njegova međunarodna legitimnost ojačala, i ako da, na koji način? 
8. Da li se Savezna vlada bavila pitanjem jesu li politički procesi u BiH - posebno protiv predstavnika Republike Srpske - politički motivisani, i ako jeste, kakva su saznanja dostupna i koje mere preduzima da osigura pravične i transparentne procese?
9. Da li je Savezna vlada formirala stav o tome da li odluke Šmita mogu dovesti do dalje političke destabilizacije regiona, i ako jeste, kakav je taj stav? 
10. Da li je Savezna vlada formirala stav o tome kako ocenjuje delovanje Šmita u kontekstu suvereniteta i nezavisnosti BiH? 
11. Ima li Savezna vlada stav o tome da li je delovanje Šmita vredno podrške, čak i ako ga lokalni akteri i međunarodni partneri smatraju pravno upitnim?
12. Da li je Savezna vlada formirala stav o različitim međunarodnim pozicijama u vezi s imenovanjem i delovanjem Šmita?
13. Vodi li Savezna vlada razgovore s međunarodnim partnerima kako bi razvila zajednički stav o ulozi Šmita?
14. Da li je Savezna vlada formirala stav o tome kakve posledice odluke Šmita imaju po ekonomsku stabilnost BiH? 
15. Vidi li Savezna vlada mogućnost ekonomske podrške od EU radi smanjenja napetosti u regionu, i ako da, kakvu? 
16. Planira li Savezna vlada korake kako bi pomogla BiH u sprovođenju reformi za integraciju u EU, i ako da, koje? 
17. Da li Savezna vlada smatra da trenutna uloga Šmita doprinosi ili ometa dugoročni mirovni proces i političku stabilnost zemlje, i ako da, na koji način? 
18. Da li je Savezna vlada formirala stav o tome kakav uticaj odluke Šmita imaju na zaštitu ljudskih prava u BiH?

Advokat Goran Petronijević, iz tima odbrane predsednika RS, smatra da Vlada Nemačke i Bundestag neće moći da daju drugačiji odgovor od onoga koji mi znamo, a to je da visoki predstavnik u BiH u proteklom periodu, od 2021. godine do danas nije postojao: - Šmit je jednostavno bio samozvanac koji je sebe predstavljao kao visokog predstavnika. On je ukazao i da Šmit, na konferenciji za novinare pre dva dana, nije sebe potpisao kao visokog predstavnika, već kao predsedavajućeg Saveta za implementaciju mira (PIK), "što govori da je svestan da njegovo imenovanje nije bilo legalno i legitimno, a samim tim i nijedna odluka koju je donosio u svojstvu visokog predstavnika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije