OD RIBNIKARA DO GRACA: Kada Srbija krvari – kriva je vlast; kada Austrija krvari – nesrećan slučaj

Tragedije koje su zadesile Srbiju i Austriju, Grac i Beograd, u kojima su stradala nevina deca, ne samo da su otkrile dubinu političkog licemerja zapadnih elita,nego i jednog dela srpske dijaspore koja je, umesto saučešća u bolu cele Srbije, postala instrument i vetar u leđa opozicionih političara koji su taj čin iskoristili za predizbornu kampanju i uvod u duboku destabilzaciju Srbije.

Foto: Printskrin

Nakon masakra u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, prozapadne opozicija, kao da je spremno čekala, uz finansijsku, logističku i medijsku pomoć kolektivnog Zapada pokrenula je višemesečne proteste pod parolom „Srbija protiv nasilja“. Ono što je počelo kao odavanje počasti stradalima, ubrzo se pretvorilo i predizbornu kampanju usmerenu direktno protiv aktuelnog režima. Međutim, ovi protesti, gde se direktno za tragediju optuživala vlast u Srbiji, nisu ostale u našim granicama.

U više navrata tokom 2023. godine, u Beču su organizovane šetnje solidarnosti sa istim natpisima i porukama koji su, osim političkog karaktera, imali i podršku dela austrijskih političara. Javno su se tu pojavljivali ne samo predstavnici dijaspore bliske prozapadnim opozicionim strukturama u Srbiji, već i sami austrijski političari, uključujući Andreasa Šidera, poslanika Socijaldemokratske partije Austrije i člana Evropskog parlamenta, koji je svoju podršku dao i protestima nakon izbora u decembru 2023. godine a zatim i studentskim blokadama.

Šider je više puta iskoristio tragediju u Beogradu da u svojim javnim nastupima optužuje srpske vlasti za „sistemsko nasilje“, „progon opozicije“ i „ugrožavanje demokratije“. U decembru 2023. Šider je bio i posmatrač na izborima, a nakon što je opozicija koju je neskriveno podržavao, izgubila na izborima, javno je objavljivao kako su izbori pokradeni i dočekivao Mariniku Tepić i Evropskom Parlamentu.

Foto: Printskrin

U toj atmosferi političkog aktivizma u dijaspori, pojavljuju se i pojedinci iz srpskih organizacija u Beču koji su takođe stali uz ovaj pokret, direktno učestvujući u šetnjama, nastupima i medijskim izjavama koje su bile u funkciji diskreditacije srpske vlasti.  Dok se u Srbiji još nije znalo ko stoji iza zločina u školi, a istraga je tek počinjala, u Beču su već defilovali transparenti na kojima je vlast u Srbiji optužena za „dečije žrtve“.

Foto: Printskrin

Ipak, paradoks celog ovog političkog teatra i hipokrizije, izbila je u prvi plan tek nakon tragičnog događaja u Gracu, kada je stradalo 11 ljudi od kojih je devetoro dece, a više od 11 je još uvek u kritičnom stanju. Srbija je u vreme šoka i bola nakon tog događaja odmah postala predmet neprekidnih napada i zahteva za političkom odgovornošću, Austrija se pak, uprkos činjenicama i stanju austrijskog društva, tretira potpuno drugačije. Sada, zapadni političari, uključujući i Šidera, ovaj stravični zločin predstavljaju kao „individualni slučaj“, kao i da „takve stvari ne mogu biti predmet predikcije i da se samim tim ne mogu sprečiti“, da je „društvo reagovalo dobro“ i da „nema krivice među političarima“.

Foto: Printskrin

Umesto da sada, među svojima, traže odgovornost za sistemske propuste, budući da Austrija već dugi niz godina vodi bitke sa ekstremizmom, ilegalnom migracijom, džihadističkim ćelijama, svakodnevnim „individualnim napadima“, pretnjama terorističkim napadima, a nedavno i nizom pretnji bombama koje su bile poslate školama širom Austrije – na sveni je potpuna relativizacija ovakvog stanja. Bezbednosni izvori godinama upozoravaju da je Austrija jedan od centara radikalnih islamističkih mreža u Evropi, ali nijedan zapadni političar ne dovodi u pitanje bezbednosnu strukturu ove države, niti optužuje austrijsku vlast da je „stvorila atmosferu nasilja“. Takav luksuz Srbiji nažalost nije bio dozvoljen.

Posebno je indikativna činjenica da pojedini predstavnici srpske dijaspore u Beču sada praktično brane austrijske vlasti po istoj onoj matrici koju su odbijali da primene kada je Srbija bila na udaru. Tako, pored Aleksandra Stankovića, koji se oglašavao i nakon tragedije u Gracu i govorio pre zvaničnih izveštaja, za medije je govorio i novinar i nastavnik Dejan Ristić, praktično preuzima ulogu neformalnog advokata austrijskih bezbednosnih službi.

Slučajevi ove dve tragedije u Beogradu i Gracu, tako jasno prikazuju političke duple aršine kojima se Srbija godinama suočava na međunarodnoj sceni, ali su i ogledalo kako deo srpske dijaspore svojim delovanjem, svesno ili nesvesno, postaje produžena ruka tuđih političkih interesa, istovremeno braneći truo i opasan sistem ove evropske države, i napadajući svoju maticu. Za razliku od onih koji štite interese sopstvene države, makar bili i kritički nastrojeni, ovaj poltronski deo rasejanja je spreman da svaku tragediju, bilo u Srbiji ili Austriji, pretvori u lični marketing ne mareći uopšte kakvu sliku šalje o sebi i svojoj državi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije