НАУЧНИЦИ ОТКИРИЛИ КАКО ГРИЦКАЛИЦЕ УТИЧУ НА ИНСУЛИН У МОЗГУ: Само пет дана нездраве исхране може да значи ово

ПЕТ дана нездраве хране може да смањи осетљивост на инсулин у мозгу: Научници откривају како грицкалице утичу на развој гојазности

Фото: Профимедиа

Овај ефекат траје чак и након повратка на нормалну исхрану, као што је показано у недавној студији која наглашава важну улогу мозга у развоју гојазности.

Нездрава дистрибуција масти и стално повећање телесне тежине повезани су са одговором мозга на инсулин. Код здраве особе, инсулин помаже у контроли апетита у мозгу. Међутим, код људи са гојазношћу инсулин губи способност да регулише навике у исхрани, што доводи до инсулинске резистенције.

Инсулин игра много важних улога у телу, помажући шећеру или глукози да доспе до мишића да би се користио као енергија након оброка. У мозгу, инсулин такође сигнализира телу када би требало да смањи унос хране.

Не реагује сваки мозак исто

Али сваки мозак не реагује под‌једнако на инсулин. Многи људи имају слаб или одсутан инсулински одговор у мозгу, познат као инсулинска резистенција. Људи са инсулинском резистенцијом имају више жудње за храном и имају више масти на стомаку.

Масноћа може да подстакне развој гојазности и тако додатно допринесе инсулинској резистенцији. Што је више масних ћелија, посебно на стомаку, инсулин је мање ефикасан. Масти ослобађају супстанце које подстичу инсулинску резистенцију.

Међутим, знаци смањене инсулинске осетљивости у мозгу могу се видети много пре него што говоримо о гојазности, која се дефинише као индекс телесне масе (БМИ) изнад 30.
Индекс телесне масе има и своја ограничења па се препоручује да се гојазност потврди мерењем телесне масти.
Након само пет дана конзумирања додатних 1.500 калорија које се састоје од чоколадних плочица и чипса, осетљивост на инсулин у мозгу учесника студије драстично је опала.Ово су симптоми који су се до сада најчешће јављали код гојазних особа.

Чак и недељу дана након наставка нормалне исхране, скенирање магнетном резонанцом је показало упорно ниску инсулинску осетљивост у мозгу. Иако није примећено значајно повећање телесне тежине, кратак период је заправо био довољно дуг да омогући значајно повећање масти у јетри.

Фото: Shutterstock

Дакле, чини се да гојазност није само ствар лоше исхране и недовољног вежбања. Такође има много везе са прилагођавањем инсулинског одговора мозга на краткорочне промене у исхрани пре него што дође до повећања телесне тежине.

Да ли је инсулинска резистенција у мозгу трајно стање?

У прошлости се показало да редовно вежбање током одређеног временског периода враћа осетљивост мозга на инсулин код гојазних и гојазних људи. Може се претпоставити да би се ово могло односити и на људе нормалне тежине.

Број гојазних људи широм света се више него удвостручио у последње две деценије. И мало је доказа да ће се овом тренду ускоро доћи крај.

Ипак, улога мозга се мора узети у обзир јер су механизми у телу који доводе до гојазности сложенији од лоше исхране и недостатка вежбања.

Препоручујемо

Др Новости

0 6

ОВА НАМИРНИЦА МОЖЕ ДА ВАМ ПРОДУЖИ ЖИВОТ ЗА ЧЕТИРИ ГОДИНЕ: Становници Плавих зона је једу сваки дан

09. 03. 2025. у 23:00

Економија

0 10

НАЈСКУПЉИ СИР СЕ ПРАВИ У СРБИЈИ: Килограм кошта 1.300 евра

03. 03. 2025. у 18:27

Панорама

0 6

СРБИ ОБОЖАВАЈУ БЕЛИ ЛУК, А НЕ ЗНАЈУ КОЛИКО ОВА ВРСТА МОЖЕ БИТИ ЛОША: Обратите пажњу приликом куповине

02. 03. 2025. у 21:41

Економија

0 6

ПАЗИТЕ СЕ КАД КУПУЈЕТЕ МЕСО И МЛЕЧНЕ ПРОИЗВОДЕ: Једна ствар може скупо да вас кошта

22. 02. 2025. у 20:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације