ФЕЉТОН - У ЦЕЛОЈ ДАЛМАЦИЈИ ПЕВАНЕ ПЕСМЕ О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ: Духовно задремала нација је захваљујући православној вери одржавала свест о себи

ИЗРАЗ нововековни за српске политичко-књижевне прилике означава период, који, мада духовно зачет доста раније, материјално почиње средином XVIII века, не само због заостајања у развоју српске културе, него и због својеврсног „празног периода“ у историји политичких идеја код Срба који су неколико векова водили свеокупирајући битку за голи живот.

ФЕЉТОН - У ЦЕЛОЈ ДАЛМАЦИЈИ ПЕВАНЕ ПЕСМЕ О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ: Духовно задремала нација је захваљујући православној вери одржавала свест о себи

ПРОСВЕТИТЕЉ Патријарх Арсеније IV Јовановић сачинио је национални програм 1736. Фото "Википедија"

Духовно задремала, српска нација је само захваљујући православној вери и цркви одржавала свест о себи. Оне су српском народу изузетно помогле да се у значајној мери одупре насртајима асимилације која је започињала прво променом политичког става према слободи и нацији, а затим се потврђивала као национално отуђивање преласком из православне вере у муслиманску или католичку. Историја бележи не само бруталну исламизацију Срба у крајевима под турском влашћу „данком у крви“, уценом и терором, већ  и систематско покатоличавање Срба у Угарској још од XIII века , те небројене прогоне оних који су били отпорни на унијаћење које је било само део дискриминаторне политике која је вођена према Србима у панонском простору.

У пределима које је окупирала Венеција ситуација је била слична, али је процес преверавања Срба у католичанство био далеко суптилнији и поступнији, што је дуго дозвољавало одржавање националне свести код Срба у Далмацији и породило категорију Срба-католика која је дуго егзистирала у тим крајевима у релативној хармонији са католицима Хрватима.

О ТОМЕ говоре бројни примери из историје тих крајева. Тако је на пример знаменити средњовековни писац са Хвара, Петар Хекторовић (1487-1572)  у свом најпознатијем делу "Рибање и рибарско приговарање" забележио песме, како је сам записао, на "онај сербски начин", као и то да су му два хварска  рибара, Никола и Паско, певали песму о Марку Краљевићу, који је као темат вековима био популаран у Далмацији. У том Хекторовићевом делу такође је по први пут забележена једна народна песма,  под називом "О Краљевићу Марку и брату  му Андријашу". Више него симболично, песма опева братоубиство. Књига садржи и песму о војводи Радославу и друге народне песме, међу којима и прелепу песму "И кличе девојка", која је са "Дунаја", стихове о "белиграду",  као и народне пословице, мудрости и питалице. Ово дело је настало средином 16. века, а први пут је штампано 1568. године, у Венецији .

Такође, у збирци млетачких докумената коју је 1844. објавио Сплићанин Вицко Солитро постоји и писмо сплитског градоначелника венецијанским властима у коме он наводи да су 1574. на главном сплитском тргу сви окупљени, а међу њима и један војник,  певали песму о Краљевићу Марку, као песму "коју сви знају". Култ Марка Краљевића у Далмацији је одржаван веома дуго и у једнакој мери и међу православним и међу католицима о чему сведоче и записи Сињанина Ивана Ловрића из 1776, немачких етнолога и путописаца Ј. Г. Кола 1851, Ф. Петера 1857. и Х. И. Бидермана 1893. године .

Време престанка истог богопознанства било је уједно код Срба и време почетака формирања свести о националној као религиозно непремостивој различитости. Таква свест, која је понајвише била условљена идејом слободе, под снажним упливом цркве у условима потчињености подразумевала је монозначну идентификацију нације и вере. Та идеја је, уосталом, била вековима убедљиво најдоминантнија политичка идеја поробљеног српског народа, било да је исказивана у речи, писму или у конкретном чину побуне и отпора, бивајући притом далеко мање очувана у писаној, него у меморативној форми.

ДО ПОЧЕТКА XVIII века на српском језику још није било штампане књиге, а све до појаве прве Доситејеве књиге 1783. године није било више од сто књига на језику који је био мешавина руског црквеног и српског језика.

Замах реформаторских идеја које су од Француске до Русије прожимале Европу коинцидирао је са економским и културним уздизањем Срба у Хабзбуршкој монархији. У српском народу преко Дунава почиње да се формира грађанство на које је, разуме се, највећи цивилизацијски уплив имала Аустрија  што је омогућило да се њен утицај у том времену прелије и на Србију, и то такво грађанство које хоће да припада просвећеној Европи. На писцима је било да им дела буду израз духа таквог времена, а они сами хероји новог доба. Већ први, бојажљиви покушаји су потрвдили своју реформистичку оријентацију настојањима да се књижевности одузме религиозни карактер и да јој се да наглашено световни као национални или славенски карактер, и то како тематски, тако и стварањем на народном језику и за народне потребе.

Уз песме и књиге које почињу да се пишу о љубави и забави, појављују се и дела посвећена политичкој историји Срба. Најзначајнији представник тог правца је Јован Рајић (1726-1801), творац „Историје разних славенских народов“, а врло вредна дела на ту тему су за собом оставили и Симеон Пишчевић (1731-1795), писац историје Јужних Словена, Чеха и Пољака, Павле Јулинац (око 1730-1784) и Јован Мушкатировић (око 1743-1809), који је уз то био и наш први сакупљач народних пословица. Посебно су вредне, мада су ређе, политичке биографије и романи инспирисани политичким догађајима и животима државника. Захарије Орфелин (1726-1785) је био уредник првог, не само српског, већ уопште првог јужнословенског часописа који је изашао под називом „Славено-сербски магазин“, а својом обимном књигом о Петру Великом је не само стекао славу од Венеције до Москве, него је тим делом видно утицао и на Пушкинову књигу на исту тему.

У ПЕСМАМА Јована Пачића (1771-1849), Лукијана Мушицког (1777-1837), Саве Мркаља (1783-1833) и Павла Соларића (1779-1821) итекако има не само политичких мисли, већ и резвијених политичких идеја. Одмицање од скута цркве вршено кроз класицизам, које се махом исцрпљивало одабирањем античких митолошких тема и ликова, надграђено је, код неких родољубивом, а код неких и историјско-политички профилираном, па и сцијентистичком рефлексивном тематиком. Тако, например, Лукијан Мушицки у свом „натпису људском роду“ даје примат пракси над теоријом („Пловит учи теорија, ал се плови по реци“ ), и у типично просветитељском маниру нуди свима, од владара до народа, поучан савет о практичном управљању „изабро лађу или чуњ, властељ буди им јак“  (подвукао Д. С.), уз упућивање народа на просветитељски пројект историзма: „нек вам историја верни спутником буде: раван је људски род себи био, и јест!“ .

Највредније српске политичке пројекте из тог времена и простора ипак дугујемо патријарху Арсенију IV Јовановићу Шакабенти (1698-1748), Сави Текелији (1761-1842) и Захарију Орфелину. Шакабентин национални програм из 1736/1737. године садржи сем традиционално-политичких вредности српског народа и елементе европске модерности , а Орфелин је у предговору првог и јединог броја „Славено-србског магазина“, издатог у Венецији 1768. године, изложио културно-политички манифест који је обухватио низ просветитељских идеја тога времена. Његово, залагање за демократизацију просвете и културе изразило се у захтевима за народним језиком у књижевности, за просвећивањем широких народних маса, као и захтевом за одбацивањем културног елитизма и ослобађањем културе, нарочито књижевности, од религиозности. 

КЊИГЕ ЗА НАРОД

НА ПРЕЛАЗУ старог доба, (за Србе "продуженог средњег века") у ново, симболично стоји моћна списатељска фигура Гаврила Стефановића Венцловића (1680-1749), који у Сентандреји и другим тадашњим центрима панонског српског духовног простора, пише неке књиге већ на народном језику, што је веома важна одлика нових, просветитељских времена која куцају и на врата цивилизацијски умртвљеног српског народа. Из његовог дела избија зебња угрожености целог његовог народа расејаног по разним царствима...

 СУТРА: СРБИ СЕ ВРАЋАЈУ НА ВЕЛИКА ВРАТА НА ИСТОРИЈСКУ СЦЕНУ 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АМЕРИКАНЦИ ОБЈАВИЛИ МАПЕ СА РАТИШТА: Русија наставља продор дубље у Украјину, враћа територију у Курској области (ФОТО)

АМЕРИКАНЦИ ОБЈАВИЛИ МАПЕ СА РАТИШТА: Русија наставља продор дубље у Украјину, враћа територију у Курској области (ФОТО)

РУСИЈА наставља да продире дубље у Украјину и враћа сопствену територију у Курској области, показују најновије мапе са украјинског ратиша које је објавио Институт за проучавање рата (ISW).

09. 01. 2025. у 20:45

ЈА САМ ТЕ ПЛАТИО, МОРАШ ДА ПЕВАШ! Коњевић доживео инцидент на ромском весељу

"ЈА САМ ТЕ ПЛАТИО, МОРАШ ДА ПЕВАШ!" Коњевић доживео инцидент на ромском весељу

ПЕВАЧ Шериф Коњевић имао је инцидент о којем се нашироко писало, када је на једној ромској свадби наводно дошло до непријатне ситуације у којој су он и његова колегиница Надица Адемов нападнути.

12. 01. 2025. у 10:49

Коментари (0)

БАЈА МАЛИ КНИНЏА НАПРАВИО СПЕКТАКЛ У АРЕНИ: Чак 20.000 Делија певало углас чувену песму (ВИДЕО)